Стефан Дабиша Котроманић
Стефан (Стјепан) Дабиша је био краљ Срба Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња од 1391. до 1395. године.
| Стефан Дабиша Котроманић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. век |
| Датум смрти | 1395. |
| Место смрти | Краљева Сутјеска, |
| Породица | |
| Супружник | Јелена Груба |
| Потомство | Стана Котроманић |
| Родитељи | Владислав Котроманић |
| Династија | Котроманићи |
| Претходник | Стефан Твртко I Котроманић |
| Наследник | Јелена Груба Котроманић |
Биографија уреди
На престо је дошао послије смрти Твртка I. У првим годинама своје владавине је успео да сачува неокрњене границе босанске државе из доба Твртка I. У пролеће 1392. одбио је једну турску провалу у Босну. Раздор између Дабише и босанских великаша с једне стране и вођа хрватског племства с друге стране искористио је угарски краљ Сигисмунд да их сломи. Пошто је разорио упориште хрватских великаша - Добор 1394. а њих заробио, угарском краљу потчинио се и Стефан Дабиша. Босански краљ се одрекао власти над Далмацијом и Хрватском,[1] примио је вазалне односе и заједно с властелом сложио се да после његове смрти престо преузме Сигисмунд. Тако су уништене тековине моћне босанске државе из периода Твртка I и њен утицај на Балкану.
Повеља Стефана Дабише уреди
Сачувана је повеља краља Стефана Дабише браћи Семковић издата 17. маја 1395. године. Данас се чува у Британској библиотеци у Лондону.[2]
Повеља је писана на ћирилици.
| „ | У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Дабиша по милости Господа Бога краљ Срба Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња. | ” |
| — Стефан Дабиша | ||
Породица уреди
Родитељи уреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Владислав | 1295. | 1354. | |
Супружник уреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| краљица Јелена Груба | 1345. | март 1399. |
Дјеца уреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Принцеза Стана | 1354. | 26. април 1395. |
| 16. Радивој | ||||||||||||||||
| 8. Пријезда I Котроманић | ||||||||||||||||
| 4. Стефан I Котроманић | ||||||||||||||||
| 9. Јелисавета Славонска | ||||||||||||||||
| 2. Владислав Котроманић | ||||||||||||||||
| 20. Стефан Урош I | ||||||||||||||||
| 10. Стефан Драгутин | ||||||||||||||||
| 21. Јелена Анжујска | ||||||||||||||||
| 5. Јелисавета Немањић | ||||||||||||||||
| 22. Стефан V Угарски | ||||||||||||||||
| 11. Каталина Арпадовић | ||||||||||||||||
| 23. Елизабета Куманска | ||||||||||||||||
| 1. Стефан Дабиша Котроманић | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Ћирковић 1964, стр. 174. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFЋирковић1964 (help)
- ^ Рудић, Срђан (2020). „КАКО ЈЕ ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ДАБИШЕ БРАЋИСЕМКОВИЋ ДОСПЕЛА У БРИТАНСКУ БИБЛИОТЕКУ” [HOW THE CHARTER OF KING STEPHEN DABIŠA TO SEMKOVIĆ BROTHERSCAME TO THE BRITISH LIBRARY]. ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС. Београд: Историјски институт. 69: 99—106. ISSN 0350-0802. doi:10.34298/IC2069099R. Приступљено 22. 1. 2022.
Литература уреди
- Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет.
- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
