Стојан Вељковић

Стојан Вељковић (Параћин, јануар 1831Београд, 22. април 1925) је био професор права Београдског лицеја, министар правде 1871-73 и 1879-80.

Стојан Вељковић
Стојан Вељковић.jpg
Стојан Вељковић
Биографија
Датум рођењајануар 1831.
Место рођењаПараћин
 Кнежевина Србија
Датум смрти22. април 1925.(1925-04-22) (93/94 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
ДецаВојислав Вељковић, Јован Вељковић
12/24.1. 1871 — 2/14.4. 1873.
ПретходникЈован Илић
НаследникМарко Лазаревић
5/17.12. 1879 — 5/17.6. 1880.
ПретходникДимитрије Матић
НаследникЈован Авакумовић

БиографијаУреди

Рођен је у Параћину као син Јована Вељковића (1795–1874), војног заповедника и министра из времена друге владе кнеза Милоша. Припадао је породици Вељковић-Петронијевић-Цукић, која је Србији дала више значајних јавних личности из реда политичара, државника, диломата и војника.

Студирао је од априла 1851. године права у Немачкој, у Берлину.[1] Наставио је августа 1852. године права у Хајделбергу где је и докторирао 21. марта 1854. године.[2] Завршио је за професора римског и кривичног права, а накнадно се стручно усавршавао у Паризу. Заменио је проф. Рајка Лешјанина фебруара 1856. године[3] на катедри за римско права у београдском Лицеју. Остао је 1864. године без професорске службе (као опозиционар), јер се успротивио цензури. Био је члан (од 1866) и председник (1875)[4] Апелационог или Касационог суда са прекидима скоро 40 година; и његов председник по други пут 1897–1901. године[2] Заслужан је за доношење више закона и Устава Србије из 1869. године.[2] Написао је врло цењено дело „Објашњење трговачког законика“, на 544 стране, Државна штампарија, Београд, 1866. године COBISS.SR 512041648.

Припадао је Либералној странци и више пута биран за народног посланика. Био је министар правде 1871-1873.[5] и 1879-1880. године.

Био је члан Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.[6]

Када је 1903. године укинут Устав из 1901. године и укинут Сенат, чији је он био први потпредседник повукао се из јавног живота.[7] Умро је после краћег боловања априла 1925. године у 95-ој години живота, у Београду, где почива на Новом гробљу..

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Љубинка Трговчевић: "Планирана елита: о студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку", Београд 2003.
  2. 2,0 2,1 2,2 Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд 2008, стр. 644. COBISS.SR 147506444
  3. ^ Андреј Митровић: "Универзитет у Београду: 1838-1988. године", Београд 1988.
  4. ^ "Календар са шематизмом Књажевства Србије, за годину 1875.", Београд 1875.
  5. ^ Петар Крестић: "Држава и политике управљања (18-20. век)", Београд 2017.
  6. ^ Биографија на сајту САНУ
  7. ^ "Српски књижевни гласник", Београд 1927.

Спољашње везеУреди