Струјићи

Струјићи
Струјићи;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Требиње
Становништво
— 2013.	13
Географске карактеристике
Координате	42° 53′ 57″ С; 18° 00′ 40″ И / 42.89928° С; 18.01113° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Струјићи Струјићи на карти Босне и Херцеговине

Струјићи су је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело свега 13 становника. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 50 становника. Насеље је подељено међуентитетском линијом између града Требиња и општине Равно.

Географија уреди

Насеље се налази у Поповом пољу испод планине Бјеласнице, на магистралном путу Требиње-Љубиње. Поред Бјеласнице, окружено је и брдима Врањак и Липница.^[1] Пошто нема живе воде, кишница се скупља у чатрње.^[1]

Назив уреди

Према предању, у вријеме када је харала куга, народ је бјежао у предјеле у којима је струјао ваздух.^[1] По том предању куга никад није свраћала у Струјиће, те су по томе и добили име.^[1]

Историја уреди

До реконструкције пута 1981. кроз село је пролазио пут Требиње-Љубиње, који је саградила Аустроугарска давне 1903. године. Поред пута се налази црква Св. великомученице Варваре, која се сматра једном од најстаријих цркава у Поповом пољу. Саграђена је почетком 15. вијека на темељима старије цркве.^[1]

Култура уреди

У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светој великомученици Варвари. У народу је позната као Варварина црква.^[1] Сједиште је парохије за мјештане Струјића, Дола, Додановића и Котеза. У црквеној порти се налази и школа, која је прва српска школа на овим просторима. Аустроугарске власти су браниле учење ћирилице у државним школама, тако да су Срби из Струјића, Дола, Додановића и Котеза добровољним прилозима направили школу која је почела са радом 1906. године. У Струјићима је такође основана и прва Соколска чета, а уз школу је саграђен и Соколски дом. Црква је више пута обнављана 1883, 1918, 1971. и 2010. године. Заједно са средњовјековном некрополом, црква је уписана на листу националних споменика Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске.

Споменик уреди

Поред цркве на сеоском гробљу се налази споменик који је посвећен страдању 53 Срба које је убила аустроугарска војска 24. марта 1917.^[1] Споменик је подигнут 24. марта 1957. а обновљен 24. марта 2009.^[1]

Привреда уреди

Становништво се у прошлости традицинално бавило прецизним клесарством и зидарством.^[1] Пољопривреда се обавља на обронцима на којима се налазе терасасте парцеле преграђене ручно грађеним зидовима који спречавају ерозију.^[1] Становништво је у прошлости ручним крчењем камена и доношењем земље стварало обрадиво земљиште.^[1]

Становништво уреди

У насељу је према попису из 1991. године живјело 50 становника српске националности. У селу су настањене породице Вулић, Марић и Боро.

Националност^[2]	2013.	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	13	50	109	101	131
остали и непознато	–	–	2	1	1
Укупно	13	50	111	102	132

Демографија^[2]
Година	Становника
1961.	132
1971.	102
1981.	111
1991.	50
2013.	13

Презимена уреди

Вулић
Марић
Боро

Види још уреди

Референце уреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „Огњишта: Струјући”. Радио-телевизија Републике Српске. 23. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди

Сајт града Требиње

[Огњишта:_Струјући-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „Огњишта: Струјући”. Радио-телевизија Републике Српске. 23. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]