Стубичка битка била је одлучујући сукоб у оквиру хрватскословеначке сељачке буне 1573.

Стубичка битка
Део Сељачке буне

Битка код Стубице (југословенска поштанска марка из 1973, рад Крста Хегедушића
Време9. фебруар 1573.
Место
Исход Победа банске војске, побуна угушена
Сукобљене стране
Краљевина Хрватска Побуњени хрватски кметови
Команданти и вође
подбан Гашпар Алапић Матија Губец
Јачина
око 5.000[1] око 6.000-10.000[1]
Жртве и губици
лаки око 3.000[1]

Увод уреди

Мапа сељачке буне почетком фебруара 1573. Ватра означава побуњена места, мачеви означавају битке, куле-опседнуте/освојене замкове. Палисаде означавају седишта капетанија Славонске и Хрватске војне крајине.

После пораза сељачке војске под Илијом Грегорићем код Кршког 5. фебруара и Шенпетром, под Куншперком 8. фебруара, те кметова Илије Пасанца код Керестинца 6. фебруара, главнина хрватске сељачке војске од око 6.000 кметова) окупила се на пољу између Стубичких Топлица и Доње Стубице.

Битка уреди

Побуњеним кметовима су руководиле врховне устаничке вође Матија Губец, Илија Пасанец и Иван Могаић. Наоружани претежно косама, секирама, вилама и срповима кметови су се 9. фебруара пуна 4 сата успешно одупирали нападима увежбане и ватреним оружјем снабдевене племићке војске (око 5.000 пешака и коњаника у оклопу) под заповедништвом врховног капетана подбана Гашпара Алапића.

У бици је погинуо Могаић, а Губец и Пасанац су заробљени и касније свирепо убијени на Марковом тргу у Загребу 15. фебруара 1573. године.[2]

Последице уреди

У овом сукобу и каснијим репресалијама побијено је око 3.000 кметова.

Референце уреди

  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 224. 
  2. ^ Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода - Загреб 1981

Литература уреди

  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода - Загреб 1981