Сусрет психоаналитичарке и Марине Абрамовић
Сусрет психоаналитичарке и Марине Абрамовић: сусрет уметнице и Жанет Фишер (нем. Psychoanalytikerin trifft Marina Abramović : Künstlerin trifft Jeannette Fischer) је књига ауторке Жанет Фишер (нем. Jeannette Fischer), настала као резултат сусрета са Марином Абрамович, објављена 2018. године. Српско издање објавила је издавачка кућа "Геопоетика" из Београда 2019. године у преводу Тијане Тропин.[1]
| Сусрет психоаналитичарке и Марине Абрамовић: сусрет уметнице и Жанет Фишер | |
|---|---|
 Насловна страна српског издања из 2019. | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Psychoanalytikerin trifft Marina Abramović : Künstlerin trifft Jeannette Fischer |
| Аутор | Жанет Фишер и Марина Абрамович |
| Језик | немачки |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Геопоетика |
| Датум | 2018. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-6145-326-7 |
О ауторима уреди
- Жанет Фишер (1954), фројдовска психоаналитичарка од 1986. године у Цириху. Интензивно се бави питањем насиља, моћи и немоћи. Аутор је књиге Страх – од њега се морамо плашити (2018).[2]
- Марина Абрамовић (1946) уметница перформанса која га је од раних седамдесетих етаблирала као уметничку форму. Истражује своје физичке и психичке границе. Основала је Институт Марине Абрамовић (МАИ), платформу за нематеријални, интердисциплинарни дугорочни рад.
О књизи уреди
| „ | Ако човек наноси себи бол да би се ослободио страха, онда је бол у реду. - Марина Абрамовић | ” |
| „ | Страх протерује сва осећања. А бол их поново успоставља. - Жанет Фишер | ” |
Књига Сусрет психоаналитичарке и Марине Абрамовић је настала након разговора који је трајао четири дана током августа 2015. године у Хадсону, између психоаналитичарке Жанет Фишер и Марине Абрамовић. Књига открива мотиве, страхове, инспирацију ове велике уметнице. Марина Абрамовић анализира себе и своју уметност дајући читаоцима јединствену прилику да уроне у њен тајанствени универзум.[3]
Године 1998. на изложби у Берну, Жанет Фишер је прво упознала Маринин рад, а потом и саму уметницу. Тада је схватила и изјавила: Она изводи оно што ја истражујем. Читавим својим бићем преводи у уметност огромне унутарње и спољне моћи као и њихове односе[4].
У слободним разговорима две саговорнице су подвргле Маринину биографију и уметност – и њихов међусобни однос – дубинском погледу из психоаналитичке перспективе. Разговори су структурирсани и подељени у следећа поглавља: “Бол пружа осјећај страху”, “Откако је земља округла, недостаје нам бездан”, “Немоћ не зна за границе”, “И на одбијање се можеш ослонити “, “Од ласкања се нећеш заситити”. У њима се расправља и приказују страх, бол, моћ над насиљем, осјећај немоћи, завист, мржња, љубав и усамљеност. [5]
Садржај уреди
Књига садржи следеће целине и поглавља:[2]
- Бол пружа осећај страху
- Страх
- Кривица и казна
- Сама
- Откако је Земља округла, недостаје нам бездан
- Кишобран
- Немогућа мисија
- Моћ над насиљем
- Немоћ не зна за границе
- Игнорисање
- Не
- Страх и немоћ постају бол
- И на одбијање се можеш ослонити
- Завист
- Затварање врата
- Од ласкања се нећеш заситити
- Љубав
- 0:1
- Усамљена
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Susret psihoanalitičarke i Marine Abramović : susret umetnice i Žanet Fišer”. plus.cobiss.net. Приступљено 10. 8. 2022.
- ^ а б Fišer, Žanet; Abramović, Marina (2019). Susret psihoanalitičarke i Marine Abramović : susret umetnice i Žanet Fišer. Beograd: Geopoetika. стр. омот, 10—11. ISBN 978-86-6145-326-7.
- ^ „SUSRET PSIHOANALITIČARKE I MARINE ABRAMOVIĆ”. makart.rs. Приступљено 10. 8. 2022.
- ^ „„Susret psihoanalitičarke i Marine Abramović“, stvarnost pretočena u knjigu”. rts.rs. Приступљено 10. 8. 2022.
- ^ „Susret psihoanalitičarke i Marine AbramovićS/usret umetnice i Žanet Fišer”. citajknjigu.com. Архивирано из оригинала 10. 08. 2022. г. Приступљено 10. 8. 2022.
