С-75 Двина
С-75 Двина (рус. С-75 Двина, НАТО ознака: "SA-2 Guideline") је совјетски против-авионски систем с ракетом земља-ваздух који су између 1953. и 1957. развиле војни заводи Расплетин КБ-1, Грушин МКБ Факел и НПО Лавочкин. У оперативну службу ушао је 1957. и временом је постао најкоришћенији антиавионски систем у историји, а користи се и дан данас. Прво успешно рушење непријатељске летјелице С-75 је заблежио 7.10. 1959. када је над Кином оборен тајвански РБ-57Д (на 20 km висине). Овај успех Кинези су службено приписали својој авијацији с циљем прикривања моћног система који им је био на располагању. Међународну славу С-75 Двина је стекла 1.5. 1960. када је над совјетским небом у Свердловској области срушен ЦИА-ин шпијунски авион Локид У-2, затим када је 27.10. 1962. током Кубанске ракетне кризе оборен још један авион таквог типа над Кубом. Систем је касније активно коришћен од стране северновијетнамске војске у Вијетнамском рату при одбрани Ханоја и Хајфонга, а коришћен је и у другим (углавном азијским) ратовима. Током наредних деценија систем је стално модернизован и постоји више варијанти међу којима су основне С-75 Двина, С-75М-2 Волхов-М, С-75 Десна, С-75М Волхов и С-75М Волга. Уз СССР, модификоване моделе Двине производили су још Кина(HQ-1, HQ-2, HQ-3 и HQ-4) и Иран (Сајад-1), а касније и конвертоване моделе земља-земља (ЦСС-8 и Тондар-69).
| С-75 Двина | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  СССР Русија
|
| Намена | против ваздушна одбрана |
| Произвођач | Расплетин КБ-1 (бојева глава)
Грушин МКБ Факел (ракета) НПО Лавочкин |
| Почетак производње | 1957. |
| Уведен у употребу | 1957 - до данас |
| Први корисник | СССР |
| Досег | макс. домет 44 км, макс. Висина 25 км km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 10,6 m |
| Опрема | |
| Главно наоружање | ракета калибра 700мм, брзине 3,5 маха на чврсто гориво, високоексплозивна бојева глава 200кг |
| Споредно наоружање | радио навођење, фиксна лансирна рампа |
| Мотор | I степен на чврсто гориво, a II степен на течно |
| Посада | |
Оперативна употреба уреди
Корисници уреди
- Тренутни корисници
Јерменија: 79 лансера
Азербејџан: 25
Бугарска: 18
Египат: 240 (модел Тајер ал-Сабах)
Иран:300 лансера (углавном кинески HQ-2J и локалниСајад-1)
Јемен
Кина
Киргистан
Куба
Либија
Молдавија: 3 лансера
Монголија
Мјанмар: 48
Пакистан: кинески HQ-2B
Румунија
Сирија: 275
Северна Кореја: do 270
Судан
Таџикистан
Вијетнам: 280
Зимбабве
- Бивши корисници
Авганистан
Албанија: 84 лансера
Алжир
Чехословачка: 23
Грузија
Источна Немачка
Индија
Индонезија
Ирак
Мађарска
Пољска
Русија: већина ван употребе од 1991. до 1996., остатак се користи за вежбање
Сомалија
СФРЈ (РВ и ПВО): прешло у службу држава наследница и напуштено убрзо (в. Музеј ваздухопловства Београд)
СССР: прешло у службу држава наследница
Спољашње везе уреди
- (језик: енглески) S-75 na Encyclopedia Astronautica
- (језик: руски) S-75 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Said Aminov, "Vestnik PVO"
- (језик: руски) S-75, Vitalij Kuzmin, "Military Paritet"