Тбилишки рејон
Тбилишки рејон (рус. Тбилисский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у централном и источном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
Тбилишки рејон Тбилисский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Административни субјект | Краснодарски крај |
Админ. центар | станица Тбилискаја |
Координате | 45° 16′ 00″ N 40° 17′ 00″ E / 45.26667° С; 40.28333° И |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 31. децембар 1934. |
Површина | 992 km2 |
Становништво | 2017. |
— број ст. | 48.692 |
— густина ст. | 49,08 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
Позивни број | +7 86158 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је станица Тбилискаја.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 48.692 становника или у просеку око 48,5 ст/км². По броју становника налази се на 32. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 992 км².
Географија уреди
Тбилиски рејон се налази у централном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 992 км² и по том параметру налази се на 37. месту међу административним јединицама у Покрајини. Граничи се са Тихоречким рејоном на северу, на западу су Виселковски и Устлабински рејон, на југу је Кургањински, а на истоку Кавкаски и Гуљкевички рејон.
Рејонска територија је доста издужена у смеру север-југ, а њеним рељефом доминирају ниске и доста једноличне степе Кубањско-приазовске низије. Централним делом рејона, у смеру запад-исток, протиче река Кубањ која рејонску територију практично полови на два дела. Јужним делом рејона протиче река Зеленчук два, лева притока Кубања, док северним делом протиче река Бејсуг.
Више од 75% рејонске територије је култивисано и претоврено у обрадиве површине, док шума има углавном уз обе обале Кубања.
Историја уреди
Тбилишки рејон је званично успостављен 31. децембра 1934. као једна од административних јединица тадашњег Азовско-црноморског краја, и првобитно је био подељен на 6 сеоских општина. Основан је под именом Тифлиски, а две године касније је преименован на садашњи назив. У границама Краснодарске покрајине је од 1937. године.
Краткотрајно је био расформиран у периоду 1963−1966. године.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 48.536 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 48.692 становника, или у просеку око 48,5 ст/км².[2] По броју становника Тбилишки рејон се налази на 32. месту у Покрајини.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|
38.427 | 45.039 | 42.830 | 44.793[3] | 48.752[4] | 48.536[1] | 48.692* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 42 насељена места административно подељена на 8 другостепених сеоских општина. Административни центар рејона и његово највеће насеље је станица Тбилискаја у којој живе две трећине од укупне рејонске популације.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.