Шишман III
Јован Шишман II (бугарски: Иван Шишман), познат и као (Јован) Шишман III је био бугарски самопрокламовани цар у Трнову током Првог трновског устанка (1598). У науци се аргументовано поистовећује са устаником Теодором Балином.
| Јован Шишман | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јован Шишман II (Теодор Балина) |
| Датум рођења | 16. век |
| Датум смрти | после 1598. |
| Место смрти | Русија |
| Породица | |
| Супружник | непознато име |
| Потомство | непозната имена |
| Родитељи | непознато непознато |
| Династија | Шишмановци и Страцимировци |
| самопрокламовани бугарски цар | |
| Период | 1598. |
| Претходник | Константин II Бугарски |
| Наследник | Александар I Батенберг |
Порекло
уредиЈован Шишман II се издавао за потомка династије Страцимироваца, последње владајуће породице Другог бугарског царства. Тврдио је да је потомак цара Јована Шишмана (1371-1395). Иако се овај податак не може потврдити писаним историјским изворима, могуће је да су ове тврдње биле истините, с обзиром да је забележено да је породица након пада Бугарске живела у суседној Угарској барем до друге половине 16. века.
Исто име је недуго раније преузео и други бугарски устаник - Теодор Балина, такође самопрокламовани цар. Стога је у историографији настала забуна поводом идентификације ове личности са именованим побуњеником. Забуна је ушла у историографију преко погрешног тумачења "Историје Бугара" Константина Јиречека од стране бугарског историчара Васила Златарског.[1]
Јиречек је записао да се за краља прогласио потомак Шишмана III, али не и да је он носио то име. Стога се Шишман идентификује управо са Теодором Балином. Његово име помиње се једино у писму Павла Ђорђића светоримском цару Рудолфу II, у коме најављује његову посету и представља његово племенито порекло, услед чега је Балина уживао велики углед међу Бугарима. Упркос свом богатству, Балина је оставио све што је имао, супругу, синове и породицу, како би помогао свом народу у ослобођењу од турске власти. [2]
Биографија
уреди
Трновски устанак организован је од стране угледних личности - верских вођа, трговаца, међу којима је био и архиепископ Трнова Дионис Ралис, племић Теодор Балина из Никопоља, као и Павле Ђорђић, локални трговац из Дубровника.[3] Устанак је избио у склопу Тринаестогодишњег рата (1593-1606), те су се Бугари нашли као савезници Хабзбурговаца. План устанка направљен је 1597. године у Бечу. Неколико година раније неуспешни устанак против турске власти подигли су и Срби у Банату.
Инвазија влашких снага под заповедништвом Михаила Храброг на северне бугарске земље (на јесен 1598. године) обезбедила је услове за отпочињање устанка. Устанак је у почетку био успешан. Шишман се прогласио трновским царем у накратко ослобођеној престоници некадашњег Другог бугарског царства. Османска војска реаговала је одлучно. Након неколико месеци је успела да заузме град и сурово угуши устанак. Око 16.000 устаника побегло је преко Дунава у Влашку.[4]
Шишман, односно Теодор Балина је емигрирао у Русију, где му се губи траг.
Референце
уреди- ^ Николов-Зиков, Петър. Домът на Шишман и неговите реални или мними потомци през XV - XX век. София, Българска история, 2021, 381-382
- ^ „Кой е мистериозният Шишман III?”. 27. 5. 2021.
- ^ Зафиров, Димитър; Александров, Емил (2009). История на българите. TRUD Publishers. стр. 234. ISBN 978-954-528-752-7.
- ^ First Tarnovo Uprising. Rodovo nasledstvo.
Литература
уреди- Николов-Зиков, Петър. Домът на Шишман и неговите реални или мними потомци през XV - XX век. София, Българска история, 2021
