Тоса де Мар
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Тоса де Мар је општина у Каталонији, Шпанија. Налази се на обали Коста Браве, око 100 километара северно од Барселоне и 100 километара јужно од француске границе . Аеродром у Ђирони, нешто северно.
| Тоса де Мар шп. Tosa de Mar | |
|---|---|
 "Поглед на градску плажу са зидина" | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Шпанија |
| Аутономна заједница | Каталонија |
| Покрајина | Ђирона |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023. | 6.206 |
| — густина | 160,78 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 44′ С; 2° 57′ И / 41.73° С; 2.95° И |
| Апс. висина | 6 m |
| Површина | 38,6 km2 |
  Тоса де Мар Тоса де Мар на карти Шпаније | |
| Позивни број | 972 |
Историја
уредиПостоје бројни докази о насељима која датирају још из неолита, а верује се да је од тог времена ово подручје непрекидно насељено. Између 4. и 1. века пре нове ере појавила су се прва иберијска насеља, а убрзо затим и Римљани у 1. веку.
Године 966, Тосу је гроф Барселоне уступио опатији Рипол .
Негде у 12. веку, средњовековни град је ограђен зидинама и изграђен је замак на највишој тачки града, који је касније замењен ветрењачом, а она светиоником , који је још увек у функцији.
До 1500. године, прве куће су граде ван зидина града због раста становништва. Овај процес је знатно убрзан током 17. и 18. века, обликујући урбану конфигурацију која је остала практично непромењена до доласка масовног туризма 1950-их.
Економија
уредиСупротно увреженом веровању да је Тоса , у средњем веку и до доласка туризма,традиционално био рибарски град, локална привреда се углавном заснивала на пољопривредној производњи, и то пре свега узгајању грожђу , као и производњи плуте . Током 18. века и раног 19. века извоз плуте је био веома развијен и то у Америку у облику чепова.
Риболовом се бавио мањи део становништва, иако је представљао алтернативни извор прихода у временима економске кризе. Мала рибарска привреда је и даље активна од 2005. године и заузима неколико чланова локалних рибарских породица. Већина њихових улова се продају локалним ресторанима и на рибљим пијацама у суседном Бланесу и Сант Фелиу де Гиксолсу .
Плаже
уреди
Тоса де Мар има три главне плаже:
- Плажа Тоса (Platja Gran), централна плажа. Ова плажа је са запада ограђена средњовековним замком. Дугачка је 380 метара и широка 60 метара.
- La Mar Menuda, на другој страни залива. Ту се налазе уобичајене туристичке услуге и садржаји, као што је изнајмљивање спортске опреме, ронилачки клуб и сл. Локална полиција патролира околином на бициклима. Димензије плаже: 180м дужине и 20м ширине.
- El Codolar, плажа се налази иза зидина старог града.
Римска вила
уредиОва сеоска вила (1. век пре нове ере - 6. век нове ере) припадала је римској провинцији Тараконези . О њеној великој вредности се може стећи дојам ако погледамо, између осталог, остатке бање, централног грејања, мозаика, воћне пресе . Фрагменти мозаика, штукатуре и неколико елемената скулптуре сведоче о богатству власника виле. Керамичке вазе доказ су трговине са светом Медитерана . Пољопривредни алати, прибор за рибу и алати за разбој откривају пољопривредне и риболовне активности. Свакодневни живот дочаравају други предмети као што су укоснице, мале кашике и прибор од костију и слоноваче.
Парохијска црква
уреди.JPG)
Ова црква, посвећена мученику Винцентију Сарагоском, свечано је отворена 29. новембра 1775. године, после 20 година изградње. Црква је једна од највећих у епархији и може, током важних свечаности , да прими цело становништво Тосе де Мара. Већи део унутрашњости цркве је девастиран током грађанског рата 1936. године.
Унутра је капела Светог Себастијана, свеца којег веома поштује локално становништво. Светковање овог свеца је почело у 15. или 16. веку и обележава се сваке године 20. јануара
Стари град ограђен зидинама
уреди"Вила Вела енцеинте" је једини пример утврђеног средњовековног града који још увек стоји на каталонској обали. Његов данашњи изглед датира с краја 14. века. Још увек има цео првобитни периметар са каменим зидовима са зупцима, четири куле и три цилиндричне куле са парапетима . На највишој тачки, где се данас налази светионик, до почетка 19. века налазио се замак игумана манастира Санта Марија де Рипол, територијалног господара града. Локалитет је проглашен националним историјским спомеником 1931. године.
Унутрашњост Старог града је шармантно место са уским, калдрмисаним улицама, Гувернеровом кућом (сада Општински музеј), Кућом светог платна („Сант Драп“), средњовековном болницом и остацима романичке цркве и готичкe црква.
Градски музеј
уредиГрадски музеј, изграђен у касноготичком стилу, налази се у Гувернеровој кући, унутар Вила Велла енцеинте . Некада је била резиденција гувернера Тоса де Мара и околине, који су владали за игумане манастира Санта Марија де Рипол .
Музеј је отворен 1. септембра 1935. године. У њему се налази важна колекција савремене уметности са делима шпанских и страних уметника који су посећивали Тосу де Мар током 1930-их, као што је Небески виолиниста Марка Шагала . У археолошком делу налазе се артефакти из периода палеолита до касног средњег века . Посебно се истичу мозаици пронађени у атријуму римске виле Аметлерових, који датирају с краја 4. - почетка 5. века.
Са уметницима су били повезани шкотски новинар Арчи Џонстон и његова супруга англо-ирска списатељица Ненси Џонстон који су 1934. године основали хотел у старом граду, Цаса Јохнстоне . Зграда и даље постоји, иако је сада део већег хотелског комплекса, Хотел Дон Јуан. [1] [2] На крају Шпанског грађанског рата, Џонстонови су хотел дали на коришћење деци избеглицама која су, непосредно пре него што је Тоса пала од националиста, Џонстонови нагомилали 70 деце у камион и одвезли их на сигурно у Француску, где су их јурили свуда. од стране Франкових трупа. [3] [4] Ненси је написала два мемоара која бележе њихова искуства у Тоса де Мару: Хотел у Шпанији, описујући њихове успоне и падове између 1934. и 1936. године, када су постављали хотел, и Хотел у лету који описује ратне године, 1936-1939. [5] [6]
Референце
уреди- ^ „Footnotes: Hotel in Spain: the Johnstones of Tossa de Mar, 8 August 2012”. 8. 8. 2012. Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „Hotel Don Juan Photos”. Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ „Berga, Miquel, "From 'Blue Paradise' to the French Camps: Nancy Johnstone's Narratives of the Catalan Costa Brava at War", January 2011, Catalan Review 25:119-129”. Приступљено 20. 12. 2020.
- ^ Sombreros are Becoming by Nancy Johnstone, Faber & Faber, 1941, p 8.
- ^ Hotel in Spain by Nancy Johnstone, Faber & Faber, 1938; recently republished by The Clapton Press.
- ^ Hotel in Flight by Nancy Johnstone, Faber & Faber, 1939; recently republished by The Clapton Press
Спољашње везе
уреди
Тоса де Мар туристички водич са Википутовања- Official website
- Tourist Information
- A day trip to Tossa de Mar (in English)
- Government data pages (in Catalan)
