Тулуза

град на југу Француске
(преусмерено са Тулуз)

Тулуза[3][4] (оксит. Tolosa; франц. Toulouse), често правописно неправилно као „Тулуз”,[3][4] јест град на југу Француске, на реци Гарона, удаљен око 600 km од Париза и каналима (канал Миди и канал Гарона) повезан са Атлантиком и Средоземним морем. По подацима из 2011. године, број становника у месту био је 447.340. У ширем подручју 2011. године, живео је 1.250.251 становник, и према томе Тулуза је пети највећи град Француске.[5][6]

Тулуза
Колаж фотографија града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионЈуг—Пиринеји
ДепартманГорња Гарона
Становништво
Становништво
 — 2018.486.828 [1][2]
 — густина4.115,2 ст./km2
Агломерација (2018.)1.019.460
Географске карактеристике
Координате43° 36′ 16″ С; 1° 26′ 31″ И / 43.604444° С; 1.441944° И / 43.604444; 1.441944
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина141-263 m
Површина118,30 km2
Тулуза на карти Француске
Тулуза
Тулуза
Тулуза на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЖан-Лик Муденк
Поштански број31000, 31100, 31200, 31300, 31400, 31500
INSEE код31555
Веб-сајт
www.toulouse.fr
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Тулуза је главни град региона Југ—Пиринеји и департмана Горња Гарона. У средњем веку био је престоница региона Окситанија. До Француске револуције важио је за главни град историјске провинције Лангдок.

Тулуза је центар Европске ваздухопловне индустрије, са седиштем Ербаса (раније EADS), Галилео навигационим системом, СПОТ сателитским системом, ATR и Ваздухопловном долином. Град је исто тако домаћин Европских седишта Интела и CNES Тулушког свемирског центра (CST), највећег свемирског центра у Европи.[7]

Овај град је данас главни центар окситанске културе у Француској. У граду постоје три универзитета.[8]

Тулузу називају и „ружичасти град“, због специфичне боје локалне цигле. Град је богат споменицима из разних епоха[9] и био је углавном поштеђен разарања у Другом светском рату.

Привреда уреди

 
Градска већница Тулузе

Почев од 1980-их Тулуза се развила у један од најважнијих светских центара авиоиндустрије. У овој грани је запослено 35.000 људи у граду.

Ова врста индустрије има предисторију развоја у Тулузи. Године 1919. почели су поштански летови из Тулузе у Африку, и преко Атлантика за северну и јужну Америку. Један од пилота у Тулузи био је познати писац Антоан де Сент-Егзипери.

Француска влада је 1960-их одлучила да сва француска индустрија цивилне авијације буде сконцентрисана овде. Овде је изграђен авион Каравела, као и мотори за авион Конкорд. Данас је у граду једна од две централе фирме Ербас (друга је у Хамбургу). У Тулузи се врши завршно склапање авиона Ербас А380.

Поред авио-индустрије и биотехнологије, у граду постоје машинска, текстилна и индустрија челика. Град је важан саобраћајни чвор.

Демографија уреди

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
323.724370.796373.796347.995358.688390.350437.715447.340

Партнерски градови уреди

Географија уреди

Клима уреди

Тулуза има влажну суптропску климу (граничну Cfa/Cfb на Кепеновој класификацији климата) која се може класификовати као „субмедитеранска” услед близине града средоземној климатској зони.

Клима Тулуза (Блањак) 1981–2010 просеци и рекорди 1947–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 21,2
(70,2)
22,1
(71,8)
27,1
(80,8)
30,0
(86)
33,4
(92,1)
39,8
(103,6)
40,2
(104,4)
40,7
(105,3)
35,3
(95,5)
30,8
(87,4)
24,3
(75,7)
21,1
(70)
40,7
(105,3)
Максимум, °C (°F) 9,5
(49,1)
11,1
(52)
14,5
(58,1)
17,0
(62,6)
21,0
(69,8)
25,2
(77,4)
28,0
(82,4)
27,9
(82,2)
24,6
(76,3)
19,5
(67,1)
13,3
(55,9)
9,9
(49,8)
18,5
(65,3)
Просек, °C (°F) 5,9
(42,6)
7,0
(44,6)
9,8
(49,6)
12,1
(53,8)
16,0
(60,8)
19,7
(67,5)
22,3
(72,1)
22,2
(72)
19,0
(66,2)
15,0
(59)
9,5
(49,1)
6,5
(43,7)
13,8
(56,8)
Минимум, °C (°F) 2,4
(36,3)
3,0
(37,4)
5,0
(41)
7,1
(44,8)
10,9
(51,6)
14,3
(57,7)
16,5
(61,7)
16,5
(61,7)
13,4
(56,1)
10,5
(50,9)
5,8
(42,4)
3,2
(37,8)
9,1
(48,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −17,0
(1,4)
−19,2
(−2,6)
−8,4
(16,9)
−3,0
(26,6)
−0,8
(30,6)
4,0
(39,2)
7,6
(45,7)
5,5
(41,9)
1,9
(35,4)
−3,0
(26,6)
−7,5
(18,5)
−12,0
(10,4)
−19,2
(−2,6)
Количина падавина, mm (in) 51,3
(2,02)
41,6
(1,638)
49,1
(1,933)
69,6
(2,74)
74,0
(2,913)
60,3
(2,374)
37,7
(1,484)
46,8
(1,843)
47,4
(1,866)
57,0
(2,244)
51,1
(2,012)
52,4
(2,063)
638,3
(25,13)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 9,2 7,8 8,6 9,6 9,9 7,1 5,0 6,1 6,5 8,1 9,2 8,6 95,7
Дани са снегом 2,1 2,0 1,0 0,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,6 1,6 7,5
Релативна влажност, % 87 82 77 76 76 72 68 71 74 81 85 88 78,1
Сунчани сати — месечни просек 92,5 115,0 175,1 186,1 209,2 227,6 252,6 238,8 204,0 149,2 96,0 85,3 2.031,3
Извор #1: Météo France[10][11][12]
Извор #2: Infoclimat.fr (humidity and snowy days, 1961–1990)[13]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Insee – Populations légales 2012 – 31555-Toulouse”. INSEE. Приступљено 24. 12. 2014. 
  2. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  3. ^ а б „Тулуза или Тулуз”. Politika Online. Приступљено 2022-03-12. 
  4. ^ а б „Tuluza ili Tuluz – Opšte obrazovanje” (на језику: српски). Приступљено 2023-05-30. 
  5. ^ „Séries historiques des résultats du recensement – Unité urbaine 2010 de Toulouse (31701)”. INSEE. Приступљено 2. 8. 2014. 
  6. ^ „Séries historiques des résultats du recensement – Aire urbaine 2010 de Toulouse (004)”. INSEE. Приступљено 2. 8. 2014. 
  7. ^ CNES. „Ademe.fr” (PDF) (на језику: француски). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2007. г. Приступљено 30. 5. 2007. 
  8. ^ Lefebvre, Olivier (2014). Atlas régional : effectifs d'étudiants en 2012-2013 (PDF). Paris: Ministère de l'Education nationale, de l'Enseignement supérieur et de la Recherche. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 04. 2014. г. Приступљено 19. 01. 2019. 
  9. ^ Toulouse's Saint Sernin, Largest Romanesque Church in Europe Europe Close
  10. ^ „Données climatiques de la station de Toulouse” (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала 07. 09. 2018. г. Приступљено 8. 1. 2016. 
  11. ^ „Climat Midi-Pyrénées” (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала 03. 08. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2016. 
  12. ^ „Toulouse–Blagnac (31)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2018. г. Приступљено 26. 2. 2018. 
  13. ^ „Normes et records 1961–1990: Toulouse-Blagnac (31) – altitude 152m” (на језику: French). Infoclimat. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2016. 
  14. ^ „Toulouse–Francazal (31)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 3. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2018. 

Литература уреди

  • Le Stang, Anne (2006). Histoire de Toulouse illustrée (на језику: француски). leperegrinateurediteur.com. ISBN 978-2-910352-44-8. 
  • Kerrison, Helen & Jeremy (2008). The Practical Guide to Toulouse. leperegrinateurediteur.com. ISBN 978-2-910352-46-2. 

Спољашње везе уреди