Ужгородска унија

Ужгородска унија (односно Унгварска унија) склопљена је 24. априла 1646. године у закарпатском граду Ужгороду, који је у то време припадао Краљевини Угарској. У склапању уније учествовала су 63 православна русинска свештеника који су до тада припадали православној Мукачевској епархији. Они су том приликом одступили од православља и прихватили католицизам, односно католичку догму и еклисиологију, уз признавање папског примата. Као уступак, остављена им је њихова дотадашња источна литургија, као и употреба јулијанског календара, икона и словенског језика при богослужењу. Тиме је постављен темељ за развој Гркокатоличке цркве међу угарским Русинима.

Политички аспект

Ужгородска унија (1646) је спроведена по угледу на ранију Брестовску унију (1596). Основни циљеви Ватикана и хабзбуршког двора огледали су се у ширењу католицизма и потискивању православља у пограничним областима тадашње североисточне Угарске, чиме је сузбијан утицај православне Кијевске митрополије, под чијом је јурисдикцијом била и древна Мукачевска епархија. Унију је прихватио само део свештенства и народа, док је преостали део остао привржен православљу.

Види још

• Правила говора
• Академија Василијана
• Јашки сабор
• Побуна сејмена и домобрана
• Ера Ћуприлића
• Кантакузинова Библија

Литература

• Véghseő, Tamás (2015). „Reflections on the Background to the Union of Uzhhorod / Ungvár (1646)” (PDF). Eastern Theological Journal. 1 (1): 147—181. 
• Lacko, Michael (1955). Unio Užhorodensis Ruthenorum Carpaticorum cum Ecclesia Catholica. Roma: Pontificium Institutum Orientalium Studiorum. 
• Litwin, Henryk (1987). „Catholicization among the Ruthenian Nobility and Assimilation Processes in the Ukraine during the Years 1569-1648” (PDF). Acta Poloniae Historica. 55: 57—83. 
• Holoveckyj, Dionysius, ур. (1933). „Ius Particulare Ruthenorum”. Codificazione Canonica Orientale: Fonti. 11. Roma: Tipografia Poliglotta Vaticana.