Википедија

Ури Гелер

Ури Гелер (20. децембар 1946) је израелски илузиониста, мађионичар, ТВ личност и самопроглашени видовњак. Познат по савијању кашика и другим илузијама. Користи трикове да симулира ефекте телекинезе и телепатије, тврди да су његове моћи стварне.[1][2] Током своје четрдесетогодишње каријере као забављач је гостовао у доста емисија и наступао у многим државама.

Ури Гелер
Ури Гелер у Русији
Датум рођења(1946-12-20)20. децембар 1946.
Место рођењаТел Авив, Британски мандат над Палестином
ПребивалиштеКипар
Тел Авив, Израел
Занимањемађионичар, илузиониста, ТВ личност, самопроглашени видовњак
Активни период1970-данас
СупругаХана Гелер (1979-данас)
Деца2
Веб-сајтwww.urigeller.com

Приватни живот уреди

Гелер је рођен 20. 12. 1946. у Тел Авиву, који је тада био део Британског мандата над Палестином.[3] Тврди да је далеки рођак Сигмунда Фројда са мајчине стране.[4] Када је имао 11 година његова породица се преселила на Кипар у Никозију где је похађао средњу школу и научио енглески језик. Са 18 година[5] је служио војни рок у Израелу, повређен је 1967. током Шестодневног рата.[6]

Крајем 60-их година је почео да ради као забављач у ноћним клубовима пред мањом публиком[7] након чега је постао познат у Израелу.[8] Уследили су наступи на разним локацијама у Израелу[9] да би током 70-их постао познат у САД и Европи, у том периоду је био на врхунцу каријере. Тада је привукао пажњу научника који су хтели да испитају његове способности.

Каријера уреди

Гелер је привукао пажњу након што је на телевизији демонстрирао наводну телекинезу, телепатију и радиестезију.[10] На својим наступима је савијао кашике, објашњавао скривене цртеже и чинио да сатови стану или раде брже. Гелер је рекао да је ове ствари радио помоћу снаге жеље и ума.[11] Мађионичари и скептици су нагласили да је Гелер ухваћен како вара на својим наступима и да се његове изведбе моги копирати мађионичарским триковима.[12][13][14][15]

Гелер је своју прву аутобиографију, Моја прича објавио 1975. и у њој признао да је на почетку своје каријере користио мађионичарске трикове да би његови наступи трајали дуже, на то је пристао под утицајем менаџера.[16] Трик се састојао од погађања регистарских бројева гледалаца које је Гелер унапред знао јер би му менаџер рекао.

Један од Гелерових најпознатијих критичара је скептик Џејмс Ранди, који је оптужио Гелера да покушава да представи мађионичарске трикове као паранормалне активности. Ранди је написао књигу Истина о Урију Гелеру у којој се супротстављао Гелеровим тврдњама. Често је и копирао Гелерове перформансе користећи мађионичарске трикове.[15][17]

Средином 80-их Гелер је био мултимилионер, тврдећи да се бави минералном радиестезијом за рударске компаније по цени од 1 000 000£.[18]

Гелер је глумио у филму Санитаријум (2001).[19]

2002. је учествовао у британском ријалити шоуу Ја сам позната личност... извуците ме одавде!.

2007. је био водич у израелском ријалити шоуу Наследник где су учесници приказивали наводне натприродне моћи. Израелски мађионичари су критиковали програм тврдећи да су све то били трикови.[20]

2008. је био водич ТВ програма Следећи Ури Гелер који се приказивао у Немачкој.[21] касније исте године је сличан програм емитован у Холандији, затим у Мађарској где Гелер наводно покреће заустављене сатове, помера столове и изводи његове остале наступе.

2009. поново сличан шоу, овај пут емитован у Грчкој.[22]

Паранормалне тврдње уреди

Гелер тврди да су његови успеси резултат паранормалних моћи[10] које су му дате од стране ванземаљаца,[23] али критичари као што је Џејмс Ранди су рекли и доказали да се Гелерови наступи могу копирати триковима.[12][17]

Док је био под хипнозом, Гелер је рекао да је послат на Земљу од стране ванземаљаца са свемирског брода удаљеног 53 000 светлосних година.[24][25] Касније је порекао ове тврдње али је додао да посотоји мала шанса да неке од његових моћи имају везе са ванземаљцима.[26]

Парапсихолог Андрија Пухарић ког је Гелер упознао 1971. тврди да је Гелер телепортовао пса кроз зид његове куће. Мартин Гарднер, амерички писац научних текстова, рекао је да ни један експерт за превару није био сведок и да стога не треба Пухарића схватити озбиљно.[27] Пухарић је у својој биографији навео да је Гелер комуницирао са суперинтелигентним компјутерима из свемира. Компјутери су наводно слали поруке упозорења упућене човечанству упозоравајући на катастрофу која ће нас погодити ако не променимо начин живота.[28]

Многи научници, мађионичари и скептици су предложили начине којима би Гелер могао да обмане публику.[12][29] Међу ове критичаре спадају и Ричард Фејнман, Џејмс Ранди и Мартин Гарднер који су његове демонстрације ословили као преварантске осим у забављачком послу.[30] Ричард Фејнман, добитник Нобелове награде за физику, који је био мађионичар аматер написао је у својој књизи да Гелер није могао да савије кључ за њега и његовог сина.[31]

Неке од његових тврдњи су произвођачи сатова описали као једноставно рестартовање заустављеног механичког сата његовим померањем.[32]

Гелер је познат по својим спортским прогнозама. Током европског првенства у фудбалу 1996. на утакмици између Шкотске и Енглеске на Вемблију, Гелер, који је летео изнад стадиона у хеликоптеру, наводно је успео да помери лопту са пенал тачке када је Шкотска требало да изведе ударац. Пенал је одбрањен и Шкотска је изгубила 2-0.[33]

1992. Гелера су питали да се придружи истрази за киднапованим мађарским моделом, предвидео је да ће бити нађена жива и здрава, али никада није нађена и верује се да је убијена.[34]

Гелер је био пријатељ британског спортисте Бруса Бурсфорда коме је помагао да тренира свој ум током припрема за постављање бициклистичких рекорда током 1990-их година.[35]

Током једног сегмента у ТВ програму "Наследник" Гелер је померио компас, наводно користећи своје моћи, касније су критике приметиле да се на успореном снимку види да Гелер има магнет причвршћен за палац непосредно пре него што се магнет померио.[36][37] Гелер је рекао да није била у питању добра моторика већ мистична аура коју је добио публицитетом.[38] Исти трик је извео 2000. године у америчком ток-шоуу, који је касније био копиран од стране Рандија на истом месту недељу дана касније.[39]

2007. скептици су приметили да је Гелер наизглед одустао од неких тврдњи да не изводи мађионичарске трикове. Ранди је скренуо пажњу на цитат из немачког магазина где Гелер каже да више неће говорити како има натприродне моћи већ да је забављач који хоће да направи добар шоу и да се његов комплетан карактер променио.[40] Касније је другом немачком магазину рекао да он само више неће говорити како има натприродне моћи, што не значи да их нема. Такође је рекао да су скептици изопачили да звучи као да је он признао да је мађионичар што он никад није рекао.[41]

У ТВ програму "Следећи Ури Гелер" је рекао како нема натприродне моћи, након чега је намигнуо камери.[42]

У марту 2019. је написао отворено писмо Терези Меј у ком је рекао да ће јој телепатски забранити да изведе Британију из Европске уније и да треба да му верује да је способан да то изведе.[43]

Ауторска права уреди

У новембру 2000. Гелер је тужио компанију Нинтендо за 60 000 000£ због једне Покемон врсте Кадабра, за коју је тврдио да је неовлашћена апроксимација његове личности.[44][45] Спорна Покемон врста има видовњачке способности и са собом носи савијену кашику. Гелер тврди да звезда на челу и муње на стомаку Покемона симболизују Вафен-СС бивше Нацистичке Немачке.[45] Такође су и катакане Гелера (ユリゲラー) и спорне врсте (ユンゲラー) визуелно врло сличне. Покемон аниме директор је потврдио да се картице ове покемон врсте неће више производити, последња серија картица која је садржала ову врсту је издата 2002/2003.[46]

Захтевао је од Јутјуба да уклоне снимак у ком се садржи исечак Гелер не успева да изведе наступ.[47]

Научна испитивања уреди

Гелерови наступи где копира цртеже или савија есцајг се углавном одвијају на телевизијама. На почетку каријере је дозвољавао неким научницима да испитају његове тврдње. Једном таквом приликом Гелер је био изолован и тражили су од њега да копира цртеже из друге просторије. Експериментом се доказало да је довољно добро копирао цртеж да би продужио истраживање.[48] Овај феномен је добио назив Гелеров ефекат.[49]

У својој књизи Енциклопедија тврдњи, превара и фарси окултног и натприродног, Ранди је написао да су научници који су испитивали Гелера били свесни да их је барем једном приликом преварио помоћу мађионичарског трика.[50] Такође је написао да су њихови протоколи за ово истраживање били неадекватни.[50] Критике су скренуле пажњу на чињеницу да су научници који су испитивали Гелера веровали у паранормалне моћи и да га нису добро претресли пре експеримента.[51] Психолог Чарлс Едвард Марк Хансел и скептик Пол Курц су рекли да су експерименте били лоше осмишљени и склони преварама.[52][53]

Критиковању експеримента су се придружили парапсихолози Дејвид Маркс и Ричард Каман који су нашли доказе да је Гелеру било дозвољено да вири кроз рупу на зиду у собу где се налазио цртеж који треба да копира, поред тога, Гелер је преко двосмерног комуникатора могао да слуша разговор научника који су дискутовали који ће му цртеж поставити. Ови пропусти су доказали да је потребно да при тестирању видовњака буде пристуан експерт у разоткривању разних трикова који могу да поремете истраживање.[54] Маркс је након испитивања резултата рекао да ни једна од Гелерових паранормалних тврдњи није тестирана у у контролисаним условима, додао је да Гелер нема никакве натприродне моћи, али да је веома лукав и увежбан мађионичар.[54]

Власништво уреди

У фебруару 2009. Гелер је купио ненасељено острво недалеко од источне обале Шкотске раније познато по суђењу вештицама и плажама за које се прича да је Роберт Луис Стивенсон описао у свом роману "Острво са благом". Гелер тврди да је на острву закопано египатско благо које је донела тутанкамонова полусестра Скота пре 3500 година. Рекао је да ће наћи благо помоћи редиестезије и да је појачао мистичне моћи острва тако што је на острву закопао кристалну куглу која је некад припадала Алберту Ајнштајну[55][56]

Референце уреди

  1. ^ Information, Reed Business (6. 4. 1978). New Scientist (на језику: енглески). Reed Business Information. 
  2. ^ Information, Reed Business (1. 6. 1978). New Scientist (на језику: енглески). Reed Business Information. 
  3. ^ „Me and my school photo: Uri Geller remembers bombs, curfews and shootings in Cyprus”. Mail Online. Приступљено 27. 5. 2019. 
  4. ^ Margolis, Jonathan. (1998). Uri Geller : magician or mystic?. London: Orion. ISBN 9780752810065. OCLC 42310250. 
  5. ^ Randi, James. (1982). The truth about Uri Geller. Randi, James. (Rev. изд.). Buffalo, N.Y.: Prometheus Books. ISBN 9780879751999. OCLC 9164994. 
  6. ^ „Bend it like Geller”. The Age (на језику: енглески). 28. 12. 2006. Приступљено 27. 5. 2019. 
  7. ^ „Science: The Magician And the Think Tank”. Time (на језику: енглески). 12. 3. 1973. ISSN 0040-781X. Приступљено 27. 5. 2019. 
  8. ^ "Telepathist Geller Termed a Fraud," Jerusalem Post 5 October 1970
  9. ^ Margolis, Jonathan (1998). Uri Geller. Magician or Mystic?: Orinon Media. ISBN 978-0-7528-1006-5. стр. 92, 103, 107, 112, 118.
  10. ^ а б Geller, Uri (8. 11. 2000). „Geller: I can bend metal”. London: The Guardian. Приступљено 17. 10. 2007. 
  11. ^ „Cyberspace Psychic”. Totally Jewish. 25. 7. 2000. Архивирано из оригинала 08. 11. 2007. г. Приступљено 5. 10. 2007. 
  12. ^ а б в „The skeptic's Dictionary: Uri Geller”. Skepdic.com. Приступљено 7. 3. 2010. 
  13. ^ Jones, Simon. (2002). "Geller, Uri". In Michael Shermer. The Skeptic Encyclopedia of Pseudoscience. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-654-5. стр. 113–15.
  14. ^ Nickell, Joe. (2005). Camera Clues: A Handbook for Photographic Investigation. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-1894-9. стр. 198–200. "Skeptics point out that Geller is a former magician, that magicians can duplicate his effects by clever tricks, and that he refuses to perform when magicians are observing-apparently afraid they might discover his trickery. In fact Geller has actually been caught cheating. In one instance, although he pretended to cover his eyes while a secretary made a simple drawing, Geller actually peeked, thus enabling him to appear to read her mind and produce the drawing. Again, instead of bending a key "by concentration" as he pretended, Geller bent the key against a table when he thought no one was looking."
  15. ^ а б Hurley, Patrick J.: A Concise Introduction to Logic. 11th Edition. Wadsworth Publishing. 2010. ISBN 978-0840034168. стр. 626. "In fact Geller was just a clever trickster who duped his audiences. Geller's trickery was exposed in large measure by the magician James Randi. After watching videotapes of Geller's performances, Randi discovered how Geller performed his tricks, and in no time he was able to perform every one of them himself. Sometimes Geller would prepare a spoon or key beforehand by bending it back and forth several times to the point where it was nearly ready to break. Later, by merely stroking it gently, he could cause it to double over. On other occasions Geller, or his accomplices, would use sleight-of-hand maneuvers to substitute bent objects in the place of straight ones."
  16. ^ „13”. Uri-geller.com. Архивирано из оригинала 08. 03. 2010. г. Приступљено 7. 3. 2010. 
  17. ^ а б Alcock, James. (1981). Parapsychology-Science Or Magic?: A Psychological Perspective. . Pergamon Press. pp. 139–40. ISBN 978-0080257730.  "It was through the diligent efforts of conjurer James ("The Amazing") Randi that Geller was finally, at least in most people's eyes, exposed. Randi demonstrated that he could by ordinary conjuring means duplicate Geller's feats. His perseverance in investigating and unveiling the circumstances of many of Geller's more spectacular performances (including the discovery of confederates who aided Geller when necessary) made it very difficult for anyone with any degree of critical thought to continue to accept Geller's claims."
  18. ^ van Hattam, Margaret (18. 1. 1986). „A cost-effective account of the spoons”. The Financial Times. „In 1974 the late Sir Val Duncan set a young Israeli the task of finding some bottles of olive oil he had buried in the garden of his Majorca home, assuring him that it would be his first step towards untold wealth. He was right. Today Uri Geller is a millionaire several times over. This is how it happened.” 
  19. ^ Sanitarium, Приступљено 30. 5. 2019 
  20. ^ „Uri Geller accused of TV trickery”. BBC. 21. 1. 2007. Приступљено 30. 3. 2007. 
  21. ^ „The Next Uri Geller”. Pro7. Архивирано из оригинала 29. 02. 2008. г. Приступљено 8. 1. 2008. 
  22. ^ „Ο ΔΙΑΔΟΧΟΣ ΤΟΥ URI GELLER”. Antenna.gr. 30. 12. 2009. 
  23. ^ Frum, David (2000). How We Got Here: The '70s. New York, New York: Basic Books. стр. 132. ISBN 978-0-465-04195-4. 
  24. ^ Samuel, Lawrence.: Supernatural America: A Cultural History. Praeger. 2011. ISBN 978-0313398995. стр. 100–01. "After meeting Geller in Israel in 1971, Puharich was so taken with the twenty-three-year-old and his powers that he would describe the man in Messianic terms. More than just a particularly gifted psychic, Geller was an ambassador sent by extraterrestrials (from a spaceship called Spectra located some fifty-three thousands light years away) to prepare Earthlings for the conquest of their planet."
  25. ^ Kurtz, Paul. (1985). A Skeptic's Handbook of Parapsychology. . Prometheus Books. pp. 211. ISBN 978-0-87975-300-9.  "Hypnotized by Puharich, Geller identified himself as "Spectra," a computer aboard a spaceship from a distant galaxy. Under the control of "Hoova," he was sent to intervene on earth and Puharich was to assist Geller. How much of this was due to Puharich's or Geller's fantasies and how much was a result of pure fabrication on the part of both is difficult to say. The "intelligences" that Uri drew upon were from outer space. For many, UFOlogy has become a new religion, replete with science-fiction imagery of the post-modern world. And Uri, like countless others, has embellished his mission with fanciful space-age symbols."
  26. ^ Shepard, Leslie. (1991). "Uri Geller". In Encyclopedia of Occultism & Parapsychology. Gale Research. ISBN 978-0-8103-4915-5. стр. 655. "Although much of his [Puharich's] book was accurate factual reporting, many people were put off by the space-fantasy passages, and I admit that they caused me some embarrassment... You must remember that all of this fantasy material was obtained while I was under hypnosis. One reason I wrote My Story was to give my own version of events, though I must emphasize that there is a slight possibility that some of my energies do have extraterrestrial connection."
  27. ^ Kurtz, Paul. (1985). A Skeptic's Handbook of Parapsychology. . Prometheus Books. pp. 356. ISBN 978-0-87975-300-9. 
  28. ^ Evans, Christopher. (1974). Integral fruitage. New Scientist. 25 April. p. 191
  29. ^ „Richard Feynman on Uri Geller”. Indian-skeptic.org. 23. 10. 1997. Архивирано из оригинала 24. 02. 2008. г. Приступљено 7. 3. 2010. 
  30. ^ Gardner, Martin (1989) [1981]. Science: Good, Bad & Bogus. Prometheus Books. ISBN 978-0-87975-573-7. 
  31. ^ Feynman, Richard (1985). Surely You're Joking, Mr. Feynman!, p. 339
  32. ^ Rensberger, Boyce (13 December 1975) "Magicians Term Israeli 'Psychic' a Fraud," The New York Times, p. 59
  33. ^ „Scots pyramid island a bargain for psychic Uri”. Express.co.uk. 12. 2. 2009. Приступљено 7. 3. 2010. 
  34. ^ „Húsz éve tűnt el Farkas Helga”. delmagyar.hu. Архивирано из оригинала 28. 05. 2019. г. Приступљено 28. 05. 2019. 
  35. ^ Record-breaking cyclist killed. BBC News (10 February 2000). Retrieved on 2013-08-17.
  36. ^ Uri Geller Exposed on Rffi Reshef with Compass Trick на сајту YouTube
  37. ^ „James Randi's Swift”. Randi.org. 9. 2. 2007. Архивирано из оригинала 10. 7. 2009. г. Приступљено 7. 3. 2010. 
  38. ^ „Entertainment | Uri Geller accused of TV trickery”. BBC News. 21. 1. 2007. Приступљено 7. 3. 2010. 
  39. ^ Randi, James (26. 1. 2000). „The Moving Compass Trick”. James Randi Educational Foundation. Архивирано из оригинала 10. 7. 2009. г. Приступљено 30. 3. 2007. 
  40. ^ Randi, James (18. 1. 2008). „Geller Reversal”. James Randi Educational Foundation. 
  41. ^ „Forget the paranormal!”. Telepolis. 5. 2. 2008. 
  42. ^ „The next Uri Geller – Unglaubliche Phänomene Live”. 5. 2. 2008. ProSieben.  Недостаје или је празан параметар |series= (помоћ)
  43. ^ „Preti premijerki telepatijom, "obrađivala ga" CIA!”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2019. 
  44. ^ „Uri Geller sues Pokemon”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2007. г. Приступљено 30. 5. 2007. 
  45. ^ а б „Geller sues Nintendo over Pokémon”. BBC News. 2. 11. 2000. Приступљено 30. 5. 2007. 
  46. ^ Sahagian, Jon (4. 7. 2008). „Second Interview with Masamitsu Hidaka – Many Interesting Points!”. PokéBeach. Приступљено 4. 3. 2016. 
  47. ^ Sapient v. Geller, Electronic Frontier Foundation
  48. ^ Targ, R.; Puthoff, H. (1974). „Information transmission under conditions of sensory shielding”. Nature. 251 (5476): 602—07. PMID 4423858. doi:10.1038/251602a0. 
  49. ^ „The Geller Papers”. UriGeller.com. 2007. Архивирано из оригинала 31. 12. 2006. г. Приступљено 28. 3. 2007. 
  50. ^ а б Randi, James (1995). „An Encyclopedia of Claims, Frauds, and Hoaxes of the Occult and Supernatural”. St. Martin's Press. Архивирано из оригинала 11. 7. 2009. г. Приступљено 28. 3. 2007. 
  51. ^ Samuel, Lawrence R.: Supernatural America: A Cultural History. Praeger. 2011. ISBN 978-0-313-39899-5. стр. 101. "The observers were more appalled, however, than impressed. The SRI staffers (physicists Russell Targ and Harold Puthoff, who specialized in lasers) “already believed in E.S.P., and therefore their goal was to make Geller as comfortable as possible in order to make him produce it” said one of the independent experts, Ray Hyman. Hyman, a University of Oregon psychologist (and amateur magician), added that the think tank’s work was “incredibly sloppy”. Geller was not psychic but a very gifted conjurer, Hyman concluded, employing classic mentalist’s tricks that would and should have been exposed by more objective methods. Over the course of his six-week stint at SRI (for which he was paid 100$ a day and all expenses), Geller had not even been searched for magnets, something that any good researcher would have known to do to instantly identify a fake. A magnet taped to one’s leg could make a Geiger counter click wildly, this a feat Geller had performed before researchers at the University of London who had been hoodwinked by the man."
  52. ^ Hansel, C. E. M. (1989). The Search for Psychic Power. . Prometheus Books. pp. 257–60. ISBN 978-0-87975-516-4. 
  53. ^ Kurtz, Paul. (1985). A Skeptic's Handbook of Parapsychology. . Prometheus Books. pp. 213. ISBN 978-0-87975-300-9.  "Skeptics have criticized the test for lacking stringent controls. They have pointed out that the pictures drawn by Geller did not match what they were supposed to correspond to but appeared, rather, to be responses to verbal cues. What constituted a “hit” is open to dispute. The conditions under which the experiments were conducted were extremely loose, even chaotic at times. The sealed room in which Uri was placed had an aperture from which he could have peeked out, and his confederate Shipi was in and about the laboratory and could have conveyed signals to him. The same was true in another test of clairvoyance, where Geller passed twice but surprisingly guessed eight out of ten times the top face of a die that was placed in a closed metal box. The probability of this happening by chance alone was, we are told, one in a million. Critics maintained that the protocol of this experiment was, again, poorly designed, that Geller could have peeked into the box, and that dozens of other tests from which there were no positive results were not reported."
  54. ^ а б Marks, David; Kammann, Richard. (2000). The Psychology of the Psychic. . Prometheus Books. pp. 137–87. ISBN 978-1-57392-798-7. 
  55. ^ Wall Street Journal, 23 August 2010, 1. The article quoted Geller as saying that "I'm certain there are ancient Egyptian artifacts there. It's only a matter of time until we find them."
  56. ^ „Spoon-bender buys Scottish island”. BBC News. 11. 2. 2009. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ури_Гелер&oldid=27030714”