Отворите главни мени
Административна мапа Босне и Херцеговине

Уставна криза у Босни и Херцеговини обележила је већи део 2009. године, и до средине 2010. године још није разрешена. Предвиђања за њено разрешење варирају од укидања ентитета, до распада земље.

Садржај

Светска економска криза и фактички банкрот Федерације БиХУреди

У другој половини 2008. године, економска криза која је већ годину дана потресала САД, ескалирала је на цео свет. Ионако тешка ситуација у Федерацији БиХ, еклатантно се потврдила већ у јуну те године, фактичким банкротом овог ентитета након исплата јунских доходака тамошњим функционерима, констатовано је да је на буџетским рачунима овог ентитета преостало свеукупно 434 конвертибилних марака.[тражи се извор] Многи извори сматрају управо ово извором каснијих политичких превирања.[1]

Устав БиХУреди

Актуелни устав Босне и Херцеговине садржан је у Дејтонском споразуму, који је, као мировни уговор, потписан 1995. године [2]. Као предуслов за улазак земље у њено чланство, Европска унија је навела промену дотичног устава, што су челници Републике Српске одбили, страхујући да би те промене довеле до укидања ентитета чиме би друге етничке заједнице, пре свих Бошњаци заузели доминантан положај у држави.[3] Тиме је земља доведена у најозбиљнију кризу од окончања рата. Лидери другог ентитета Федерације БиХ, поричу овакве тврдње.

Институционална кризаУреди

Босна и Херцеговина је застала у својим евроатлантским интеграцијама, а крајем 2009. године, када су Србија, Црна Гора и Македонија стављене на тзв. „белу шенген листу“, тј., када су овим земљама укинуте визе за државе Шенгенског споразума, БиХ је због неиздавања биометријских пасоша што је директна последица спорих реформи остала под визним режимом. Нека предвиђања су најављивала укидање виза за средину 2010. године, међутим, до августа 2010. године то није остварено.[4] Недостатак компромиса, зауставио је рад заједничких институција у земљи. У лето 2009. године, ЕУ и САД су заказале преговоре у НАТО бази у Бутмиру, недалеко од Сарајева, са намером да натерају представнике свих конститутивних народа Срба, Хрвата и Бошњака да постигну компромис[тражи се извор]. Након неколико дана преговора у другој половини октобра, и покушаја наметнутог решења, преговори су пропали.[5] Верује се да је разлог за ово неповољан предлог по српску страну, који је подразумевао смањења ентитетских овлашћења[тражи се извор]

Захтеви за стварање хрватског ентитетаУреди

Након што су преговори о реконституисању почели да се одвијају, хрватска страна је у више наврата затражила стварање њиховог ентитета на подручју насељеном већинским хрватским становништвом. Председник ХДЗ-а БиХ, Драган Човић је истицао да је „стварање хрватске федералне јединице за њега минимум, као и да ће то захтевати у преговорима“.[6] Подршку је добио од представника Републике Српске, који су, иронично, критиковани од стране руководства Хрватске.[7] Ови захтеви додатно су повећали ионако велике међуетничке тензије.

Инцидент у Широком БријегуУреди

Шпекулације о великим тензијама међу народима БиХ у самој Федерацији Босне и Херцеговине, убрзо су добиле потврду дана 4. октобра 2009. године, навијачи Фудбалског Клуба „Сарајево“, махом бошњачке националности, изазвали су инциденте на улицама Широког Бријега, херцеговачког града, насељеног махом Хрватима. Ово се догодило пре почетка утакмице њиховог са истоименим клубом из тог града. Након прављења материјалне штете, обрачунали су се са домаћим навијачима. Након интервенције полиције, дошло је и до оружаног обрачуна, који се окончао убиством једног навијача из Сарајева, као и десетинама повређених.[8]

Политика Републике СрпскеУреди

Током 2009. године, водиле су се праве расправе међу члановима друштвених мрежа, попут „Фејсбука“, о будућем статусу Босне и Херцеговине, и нарочито Републике Српске.[9][10][11] Ове расправа директна је последица политичких превирања, али и vice versa лидери РС су тврдили да је њихова политика последица народне воље.[12][13] Почетком 2010. године, став руководства РС је постао још радикалнији, до 10. јануара су најављена чак два референдума: први, најављен за прву половину године, ће се односити на даље поштовање Дејтонског споразума и одлука овлашћеног високог представника (ОХР); а други о самом статусу РС, и њеном евентуалном одвајању од Бих.[14]

Питање ОХР-аУреди

Један од захтева српске стране на преговорима у Бутмиру био је укидање „ОХР“-а, односно Овлашћеног високог представника Европске уније, који од 2003. године руководи мировним процесом у БиХ.[15] Милорад Додик је отворено тврдио како су сви контакти руководства РС са ОХР-ом у прекиду. Подршку за овакве предлоге, РС је добила и од Русије. Почетком 2010. године, актуелни ОХР, Валентин Инцко, запретио је да ће применити све неопходне механизме како би спречио кршње Дејтонског споразума.[16] Српска страна је узвратила најавом референдума, на којем ће се становништво РС изјашњавати о даљем поштовању Дејтонског споразума и поштовању одлука ОХР-а.[17]

Међународна заједницаУреди

САД и ЕУУреди

Став САД и ЕУ је да се границе БиХ не смеју мењати. Они се залажу за јачу централну власт у земљи, што је формулисано и у њиховом предлогу, изнесеном у Бутмиру.[18]

РусијаУреди

Са своје стране, Русија се противи уставним променама у БиХ. Амбасадор Русије у УН-у, Виталиј Чуркин је изјавио да сматра да је тзв. „бутмирски пакет“, који је предложен, био покушај „блицкриг“ уставних реформи, као и укидања ентитета, пре свега на штету српског народа.[19]

СрбијаУреди

Велике контроверзе изазвало је питање става Србије, у случају евентуалног проглашења независности Републике Српске, са обзиром на то да је сама Србија активни учесник контроверзног питања проглашења независности Косова и Метохије, које сматра својом покрајином. Везе влада Србије и РС су веома блиске, а две земље имају и споразум о посебним односима. Такође, везе српског народа са обе стране Дрине су веома блиске. Ипак, тадашњи председник Србије, Борис Тадић више пута је напоменуо да се Србија неће мешати у унутрашња питања БиХ, као и да неће подржати дељење земље.[20][21]

ХрватскаУреди

Бивши хрватски председник, Стјепан Месић, више пута је изјављивао да не подржава стварање трећег ентитета у БиХ, као и да би распадом земље настала исламска држава у сред Европе.[22][23] Са своје стране, Милорад Додик је одвратио да Месић нема права да се меша у унутрашња питања РС.[24] Дана 17. јануара 2010. године, Месић је потигао регионалне тензије, изјавом да би у случају отцепљења Републике Српске, послао војску у дистрикт Брчко и пресекао коридор, чиме би овај ентитет моментално престао да постоји.[25] Реакције су биле бурне и у Хрватској, и у БиХ, па и у Србији. Новоизабрани хрватски председник, Иво Јосиповић је изјавио како слање војске није опција.[26] Још бурније је реаговао српски председник, Борис Тадић, који је 22. јануара критиковао Месићеву изјаву пред Саветом Безбедности Уједињених нација, тврдећи да никоме не користе ратнохушкачке изјаве и да Србија одбацује провокације.[27] Месић је одвратио да је о свему причао у кондиционалу.[28]

РеференцеУреди

  1. ^ Dženana Halimović. „РСЕ: Ekonomija u raljama zakona i korupcije”. Danas.org. Приступљено 15. 3. 2013. 
  2. ^ „{OHR: The General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina}”. Ohr.int. 14. 12. 1995. Приступљено 15. 3. 2013. 
  3. ^ „{Bosnia won't change its constitution to join EU, says Serb leader}”. Earthtimes.org. Приступљено 15. 3. 2013. 
  4. ^ „РТС: БиХ без виза наредне године” (на језику: српски). Rts.rs. 20. 12. 2009. Приступљено 15. 3. 2013. 
  5. ^ „е-новине: Пропали преговори у Бутмиру”. E-novine.com. 21. 10. 2009. Приступљено 15. 3. 2013. 
  6. ^ Tina Jelin - Dizdar. „{Slobodna Evropa: Čović otvoreno traži hrvatski entitet}”. Slobodnaevropa.org. Приступљено 15. 3. 2013. 
  7. ^ „РТС: Месић поново напао Додика” (на језику: (на језику: српски)). Rts.rs. Приступљено 15. 3. 2013. 
  8. ^ „РТРС: Нереди у Широком Бријегу- убијен навијач Сарајева!?”. Rtrs.tv. Приступљено 15. 3. 2013. 
  9. ^ {{cite web|url=http://www.facebook.com/posted.php?id=25863711281&start=20&hash=6ed8c7304305e7791222f13eb5a18feb | title = Фејсбук: -{''Ukinimo RS, živjela BIH!''} | publisher = Facebook.com | date = | accessdate = 15. 3. 2013.}}
  10. ^ „Фејсбук: Покрет за независност Републике Српске”. Facebook.com. Приступљено 15. 3. 2013. 
  11. ^ {{cite web|url=http://www.facebook.com/posted.php?id=25863711281&start=20&hash=6ed8c7304305e7791222f13eb5a18feb#/pages/REPUBLIKA-SRPSKA-REPUBLIC-OF-SRPSKA/29374251545?ref=ts | title = Фејсбук: -{Republika Srpska - Republic Of Srpska} | publisher = Facebook.com | date = | accessdate = 15. 3. 2013.}}
  12. ^ „Интервју Милорад Додик: Народ Српске ће се питати о статусу”. In4s.net. 09. 01. 2010. Приступљено 15. 3. 2013. [мртва веза]
  13. ^ {{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-11-02-2008/referendum-za-nezavisnost-rs | title = Глас јавности: -{Referendum za nezavisnost RS} | publisher = Glas-javnosti.rs | date = 17. 2. 2008. | accessdate = 15. 3. 2013.}}
  14. ^ „Ртрс: Само Сретни Народи Брзо Долазе До Државе”. Rtrs.tv. Приступљено 15. 3. 2013. 
  15. ^ „{Dodik: Potrebno je ukinuti OHR}”. Livno-online.com. Приступљено 15. 3. 2013. 
  16. ^ „{Incko: Referendum krši Dejton}”. Blic.rs. Приступљено 15. 3. 2013. 
  17. ^ „{Dodik: Narod se pita}”. B92.net. 09. 01. 2010. Приступљено 15. 3. 2013. 
  18. ^ „Вести: Предлог мера за састанак у Бутмиру”. Vesti.rs. Приступљено 15. 3. 2013. 
  19. ^ „Глас Русије: Русија Против Приморавања Бих На Промену Устава”. Pashto.ruvr.ru. 25. 11. 2009. Приступљено 15. 3. 2013. 
  20. ^ „Политика: Отварање школе не може нико да оспорава”. Politika.rs. Приступљено 15. 3. 2013. 
  21. ^ „Политика: Пунолетство Републике Српске”. Politika.rs. Приступљено 15. 3. 2013. 
  22. ^ „РТС: Месић поново напао Додика” (на језику: српски). Rts.rs. Приступљено 15. 3. 2013. 
  23. ^ „Месић: БиХ као Палестина у Европи”. B92.net. 04. 01. 2010. Приступљено 15. 3. 2013. 
  24. ^ „Додик: Нека се Месић брине о Хрватима” (на језику: српски). Rts.rs. 31. 10. 2009. Приступљено 15. 3. 2013. 
  25. ^ Futuro Internet Studio, Grgura Budislavića 99, HR-23000 Zadar, Croatia, +385.23.309171. „Месић: Послао бих војску на Републику Српску”. 057info.hr. Приступљено 15. 3. 2013. 
  26. ^ Svijet. „Јосиповић: Слање војске на РС није опција”. Bitno.ba. Приступљено 15. 3. 2013. 
  27. ^ „ДВ: Тадић у УН критиковао Месића”. Dw-world.de. Приступљено 15. 3. 2013. 
  28. ^ „РТС: Кондиционал, па циркулар” (на језику: српски). Rts.rs. 23. 1. 2010. Приступљено 15. 3. 2013. 

Види јошУреди