Финале Купа европских шампиона 1958.
3. финале КЕШ
(преусмерено са Финале Лиге шампиона 1958.)
Финале Купа европских шампиона 1958. је било треће финале овог такмичења. Одржано је 28. маја 1958. на стадиону Хејсел у Бриселу између браниоца титуле Реал Мадрида и Милана. Након 2:2 у регуларном току меча, одиграни су продужеци, где је Реал голом Франсиска Хента у 107. минуту дошао до треће титуле у низу.
![]() Званични постер за финалну утакмицу | |||||||
Догађај | Куп европских шампиона 1957/58. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Након продужетака | |||||||
Датум | 28. мај 1958. | ||||||
Стадион | Хејсел, ![]() | ||||||
Судија | ![]() | ||||||
Посећеност | 67.000 | ||||||
Претходни наступи у финалима
уредиРеал Мадрид и Милан су се претходно сусрели у полуфиналу у сезони 1955/56, када их је Реал у две утакмице избацио укупним резултатом 5:4.
Клуб | Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године) |
---|---|
Реал Мадрид | 2 (1956, 1957) |
Милан | Нема (најбољи пласман: полуфинале 1955/56.) |
Пут до финала
уредиЛева страна резултата увек наводи Реал Мадрид, односно Милан, "A" означава да су Реал или Милан играли на гостујућем терену, док "H" означава домаћи терен. На пример 2-5 (А) у колони за Милан означава да је Милан у гостима изгубио са 2:5.
Реал Мадрид | Рунда | Милан | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Противник | Укупни резултат | 1. утакмица | 2. утакмица | Противник | Укупни резултат. | 1. утакмица | 2. утакмица | |
- | Квалификације | Рапид Беч | 6–6 (Трећа утакмица: 4–2) |
4–1 (H) | 2–5 (A) | |||
Ројал Антверпен | 8–1 | 2–1 (A) | 6–0 (H) | Осмина финала | Ренџерс | 6–1 | 4–1 (A) | 2–0 (H) |
Севиља | 10–2 | 8–0 (H) | 2–2 (A) | Четвртина финала | Борусија Дортмунд | 5–2 | 1–1 (A) | 4–1 (H) |
Вашаш | 4–2 | 4–0 (H) | 0–2 (A) | Полуфинале | Манчестер јунајтед | 5–2 | 1–2 (A) | 4–0 (H) |
Детаљи са утакмице
уредиРеал Мадрид | 3–2 (п. с. н.) | Милан |
---|---|---|
Ди Стефано 74’ Ријал 79’ Хенто 107’ |
Извештај | Скијафино 59’ Грило 77’ |
Реал Мадрид
|
Милан
|
|
|
Референце
уреди- ^ а б Mario de la Riva (5. септембар 2016). „Los 11 jugadores nacidos fuera de España con más partidos”. as.com. As. Приступљено 12. јун 2021.
- ^ „Alfredo Di Stéfano: A god of the stadium”. uefa.com. UEFA. 7. јул 2014. Приступљено 12. јун 2021.
- ^ Brian Glanville (15. новембар 2002). „Juan Schiaffino”. theguardian.com. The Guardian. Приступљено 12. јун 2021.[1]
Напомене
уреди- ^ Сантамарија је наступао за Уругвај од 1952. до 1957, па је касније променио репрезентацију и прешао да игра за Шпанију. Први меч за Шпанију је одиграо октобра 1958, пет месеци након што је овај меч одигран.[1]
- ^ Ди Стефано, рођени Аргентинац, је на почетку каријере наступао за Аргентину и Колумбију. Постао је натурализовани грађанин Шпаније 1956, а за фудбалску репрезентацију Шпаније је почео да игра 1957.[1][2]
- ^ Иако је познатији по наступима за репрезентацију Уругваја, Скијафино је наступао за Италију 4 пута почевши од 1954, након окончања Светског првенства 1954.[3]