Хуан Скијафино
Хуан Алберто Скијафино (шп. Juan Alberto Schiaffino; 28. јул 1925—13. новембар 2002) био је уругвајско−италијански фудбалер.
| Хуан Скијафино | |||
|---|---|---|---|
.jpg) | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 28. јул 1925. | ||
| Место рођења | Монтевидео, Уругвај | ||
| Датум смрти | 13. новембар 2002. (77 год.) | ||
| Место смрти | Монтевидео, Уругвај | ||
| Позиција | офанзивни везни | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1943—1954 1954—1960 1960—1962 |
Пењарол Милан Рома |
227 149 39 |
(88) (47) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1946—1954 1954—1958 |
Уругвај Италија |
21 4 |
(9) (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1974—1975 1975—1976 |
Уругвај Пењарол | ||
Награде
| |||
Биографија уреди
Провео је осам успешних година у Пењаролу. Након тога, Скијафина је купио италијански клуб Милан, за тадашњи рекордни износ од 52 милиона лира, септембра 1954. године.[1] Одиграо је укупно 171 утакмицу за Милан и постигао 60 голова, а учествовао је и у финалу Купа шампиона 1958, који је Милан изгубио од Реал Мадрида резултатом 2:3 (после продужетака). Био је међу кључним офанзивним играчима у миланском тиму, којим су тада доминирале стране звезде као што су Нилс Лидхолм и Гунар Нордал. Освојио је три државна првенства са Миланом (1955, 1957 и 1959).[2] Клуб је напустио 1960. године и прешао у Рому, имао је две солидне сезоне. У Роми је завршио играчку каријеру.[1]
Играо је за две репрезентације; прво за репрезентацију Уругваја од 1946. до 1954, а касније и за репрезентацију Италије од 1954. до 1958, пошто му је деда по оцу био пореклом из провинције Ђенове.[1]
За Уругвај је одиграо је 21 утакмицу, постигавши девет голова, а четири пута је наступио за репрезентацију Италије.
Скијафино је учествовао у победи Уругваја на Светском првенству 1950. године, постигавши један гол у финалу. Утакмица је одиграна на стадиону Маракана у Рио де Жанеиру. Меч се сматра једним од највећих изненађења у историји фудбала; пошто је Уругвај победио резултатом 2:1 репрезентацију Бразила која је као домаћин била апсолутни фаворит.[3] Играо је и на Светском првенству 1954. године, помогао је Уругвају да дође до четвртог места на турниру.
Преминуо је 13. новембра 2002, сахрањен је на гробљу Бусео у Монтевидеу.[4]
Трофеји уреди
Клуб уреди
- Пењарол
- Примера Дивисион: 1949, 1951, 1953, 1954.
- Милан[5]
- Серија А: 1955, 1957, 1959.
- Латински куп: 1956.
- Рома
Репрезентација уреди
Индивидуални уреди
Референце уреди
- ^ а б в Sebastiano Vernazza (14. 11. 2002). „Addio geniale Schiaffino” (на језику: Italian). La Gazzetta dello Sport. Приступљено 18. 1. 2015.
- ^ „Schiaffino, legend on two continents”. FIFA.com. 15. 2. 2012. Архивирано из оригинала 23. 06. 2015. г. Приступљено 20. 02. 2020.
- ^ „How Uruguay broke Brazilian hearts in the 1950 World Cup”. BBC News.
- ^ „Farewell to a big one” (на језику: шпански). LR21. 15. 11. 2002.
- ^ а б „A.C. Milan Hall of Fame: Juan Alberto Schiaffino”. acmilan.com. Приступљено 1. 4. 2015.
- ^ „FIFA World Cup All-Star Team – Football world Cup All Star Team”. Football.sporting99.com. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г. Приступљено 28. 6. 2012.
- ^ а б в „IFFHS' Century Elections”.
- ^ „World Soccer Players of the Century”. World Soccer. Приступљено 29. 8. 2014.
- ^ „IFFHS announce the 48 football legend players”. IFFHS. 25. 1. 2016. Приступљено 14. 9. 2016.
