Финале УЕФА Лиге шампиона 2012.
Финале УЕФА Лиге шампиона 2012. је одржано у недељу, 19. маја 2012. на стадиону Алијанц Арена у Минхену између Бајерна из Минхена и Челсија. Бајерн је до тада одиграо осам финала, од којих је четири добио и четири изгубио, а најскорије финале у коме је играо је пораз у финалу 2010. Челси је играо у свом другом финалу, након што је изгубио финале у 2008.
 Званичан постер за финалну утакмицу УЕФА Лиге шампиона 2012 | |||||||
| Догађај | УЕФА Лига шампиона 2011/12. | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Коначан резултат након продужетака. Челси је победио 4:3 у пеналима | |||||||
| Датум | 19. мај 2012. | ||||||
| Стадион | Алијанц арена,  Минхен | ||||||
| Играч утакмице | По УЕФА-и:  Дидије Дрогба (Челси)[1] | ||||||
| Играч утакмице | По навијачима:  Петр Чех (Челси)[2] | ||||||
| Судија |  Педро Проенса[3] | ||||||
| Посећеност | 62 500[4] | ||||||
| Време | Делимично облачно 20°C 38% влажност ваздуха[5] | ||||||
.svg){kind=logo}
Ово је било прво финале Лиге шампиона које је одиграно на Алијанц арени (за време финала се звала: "Fußball Arena München"). Као власник стадиона на ком се играло финале, Бајерн је био први финалиста који је играо на свом терену, још од Финала Купа европских шампиона 1984. и Роме на Стадиону Олимпико. Бајерн је на путу до финала победио Базел, Марсеј, и Реал Мадрид, док је Челси избацио Наполи, Бенфику, и браниоце титуле Барселону.
Бајерн је повео дубоко у другом полувремену голом Томаса Милера,[6] да би Дидије Дрогба изједначио 5 минута касније. Утакмица је отишла у продужетке, где је Арјен Робен промашио пенал за Бајерн, пошто га је Петр Чех прочитао и одбранио. Нико није постигао гол у продужецима, па се отишло на извођење пенала, где је Челси победио са 4:3 и освојио своју прву титулу првака Европе.[7] Челси је тако постао прва екипа из Лондона која је освојила титулу првака, пети тим из Енглеске, а укупно 22. различити освајач.
Претходни учинак у финалима уреди
| Клуб | Претходни наступи у финалима (подебљане година означавају победника тадашњег такмичења) |
|---|---|
| Бајерн Минхен
|
8 (1974, 1975, 1976, 1982, 1987, 1999, 2001, 2010) |
 Челси
|
1 (2008) |
Детаљи са утакмице уреди
| Бајерн Минхен | 1–1 (п. с. н.) | Челси |
|---|---|---|
Милер  83’ Робен  '95 (продужеци) |
Извештај | Дрогба 88’ |
| Пенали | ||
Лам  Гомез Нојер Олић Швајнштајгер |
3–4 | Мата Давид Луиз Лампард Кол Дрогба |
          Bayern Munich[5]
|
     Chelsea[5]
|
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
УЕФА-ин играч утакмице:
|
Правила меча[8]
|
Референце уреди
- ^ а б „Player Rater – Top Player – Didier Drogba”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 22. 5. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ а б „Player Rater – Top Player – Petr Čech”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 6. 1. 2014. г. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ „Proença to officiate UEFA Champions League final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 5. 2012. Архивирано из оригинала 20. 6. 2012. г. Приступљено 17. 5. 2012.
- ^ а б „Full Time Report, Final – Saturday 19 May 2012” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 19. 5. 2012. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ а б в „Tactical Line-ups – Final – Saturday 19 May 2012” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 19. 5. 2012. Приступљено 6. 7. 2012.
- ^ Tim Rich (24. 5. 2013). „Thomas Muller: Bayern Munich couldn't handle losing a Champions League final again”. The Independent. Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ Daniel Taylor (19. 5. 2012). „Chelsea win Champions League on penalties over Bayern Munich”. The Guardian. Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ „Regulations of the UEFA Champions League 2011/12” (PDF). UEFA.com. Nyon: Union of European Football Associations. март 2011. Приступљено 1. 6. 2011.
