Википедија

Фридрих Хофман

Фридрих Хофман (енгл. Friedrich Hoffmann; Хале, 19. фебруар 1660 — Хале, 12. новембар 1742) био је немачки лекар и хемичар.

Фридрих Хофман
Пуно имеФридрих Хофман
Датум рођења(1660-02-19)19. фебруар 1660.
Место рођењаХале,, Немачка
Датум смрти12. новембар 1742.(1742-11-12) (82 год.)
Место смртиХале,, Немачка

Живот и каријера уреди

Његова породица је пре њега била повезана са медицином 200 година. Рођен у Халеу, похађао је локалну гимназију где је стекао старст и вештину у математици којој је приписао већи део свог каснијег успеха. Почевши од 18. године, студирао је медицину на Универзитету у Јени. Одатле је 1680. године отишао на University of Erfurt, да присуствује предавањима Kasper Cramer-а о хемији. Следеће године, враћајући се у Јену, добио је лекарску диплому и, након објављивања тезе, смео је да предаје. Стално проучавање и рад утицали су на његово здравље, те се разболео, а 1682. године, остављајући своје већ бројне ученике, отворио је ординацију у Миндену на захтев рођака који је заузимао високу функцију у том граду. Након две године вежбања у Миндену, Хофман је путовао у Холандију и Енглеску, где је стекао познанство многих славних хемичара и лекара. Пред крај 1684. године вратио се у Минден и током наредне три године добио је многа ласкава именовања. 1688. преселио се у обећавајућу сферу Халберштата, са титулом лекара у кнежевину Халберштат.

1693. године, убрзо након успостављања Универзитета у Халеу, именован је за основног професора медицине и природне филозофије. Током своје тамошње каријере три пута је обављао функцију ректора. Изузев четири године (1708–1712), које је провео у Берлину у својству краљевског лекара, Хофман је провео остатак свог живота у Халеу у настави, пракси и учењу, прекидајући га повремено посетама различитим судовима Немачкој, где су му његове услуге прибавиле почасти и награде.[1] Његова слава постала је европска. Био је уписан у члана многих учених друштава у различитим страним земљама (укључујући и то да је изабран за члана Краљевског друштва 1720. године), док је у свом постао тајни саветник.

Хофман је умро 12. новембра 1742. у Халеу.

Радови уреди

 
Operum omnium physico-medicorum

О његовим бројним списима каталог се може наћи у Халеровој Bibliotheca medicinae practicae. Водећи је Medicina rationalis systematica, предузет у шездесетој години и објављена 1730. године. На француски је преведен 1739. године, под насловом Médecine raisonnée d'Hoffmann. Комплетно издање Хофманових дела, са ауторовим животом, објављено је у Женеви 1740. године, коме су додаци додавани 1753. и 1760. године. Издања су се појавила и у Венецији 1745. и у Напуљу 1753. и 1793.

На подстицај Роберта Бојла, окренуо се анализи и употреби минералних вода и постао пионир и главни промотер њиховог проучавања, дао рецепте за њихову употребу, подучавао како се могу вештачки имитирати и анализирао многе немачке изворе. Закључио је да чврсти састојци, као што су креч, магнезит итд., У облику алкалија и угљене киселине, постоје у готово свим минералним изворима. Писао је о лековитим изворима већ 1684.[2] Georg Ernst Stahl се противио општем служби минералних вода које је препоручио Хофман, мада у одређеним случајевима није доводио у питање њихову корисност.[3]

Хофман је заслужан за спровођење првог научног истраживања тровања угљен-моноксидом изазваног сагоревањем угља. Одбацио је сујеверје које је смрт неколико трагача за благом приписало паранормалној активности и објавио Considerations on the Fatal Effects of the Vapor from Burning Charcoal (Разматрања о фаталним ефектима паре од сагоревања угља) 1716. године које карактеришу удисање загађеног ваздуха од пара угља узрокујући гушење слично дављењу или утапању.[4]

Публикације уреди

  • Friderici Hoffmanni Clavis pharmaceutica Schröderiana, seu Animadversiones cum Annotationibus in Pharmacopoeiam Schröderianam : Baconianis, Cartesianis, & Helmontianis Principiis illustratae & Johannis Michaelis p.m. & aliorum celeberrimorum Medicorum Arcanis concinnatae. Mylius, Halae Saxonum 1675, Дигитално издање Универзитета и државне библиотеке Диселдорф
  • Friderici Hoffmanni Thesaurus pharmaceuticus Medicorum nostri Seculi principum. Mylius, Halae Saxonum 1675, Дигитално издање Универзитета и државне библиотеке Диселдорф
  • D. Johann Schröders vollständige und nutz-reiche Apotheke/ Oder: Trefflich versehener Medicin-Chymischer höchstkostbarer Artzney-Schatz : Nebst D. Friedrich Hoffmanns darüber verfasseten herrlichen Anmerckungen ; in fünff Bücher eingetheilt ... . Hoffmann & Streck, Franckfurt [u.a.] Nun aber bey dieser Zweyten Edition Um ein merckliches vermehret und verbessert 1709, Дигитално издање Универзитета и државне библиотеке Диселдорф
  • Johann Schröders vollständige und nutzreiche Apotheke oder trefflich versehener medicin-chymischer höchst-kostbarer Artzney-Schatz : nebst Friedrich Hoffmanns darüber verfasseten herrlichen Anmerckungen ; in fünff Bücher eingetheilt . Hoffmann, Franckfurt Nun aber bey dieser dritten Edition um ein merckliches vermehret, verbessert 1718, Дигитално издање Универзитета и државне библиотеке Диселдорф
  • Friderici Hoffmanni Observationum physico-chemicarum selectiorum libri III . Renger, Halae 1722, Дигитално издање Универзитета и државне библиотеке Диселдорф

Референце уреди

  1. ^ Francesco P. de Ceglia, "Hoffmann and Stahl: Documents and Reflections on the Dispute”. History of Universities, (22) 2007: 115–168.
  2. ^ Friedrich Hoffmann, New Experiments and Observations Upon Mineral Waters (1731) Tr. Peter Shaw.
  3. ^ Johann Hermann Baas, Henry Ebenezer Handerson, Outlines of the History of Medicine and the Medical Profession (1910) p. 721.
  4. ^ Hopper, Christopher P.; Zambrana, Paige N.; Goebel, Ulrich; Wollborn, Jakob (јун 2021). „A brief history of carbon monoxide and its therapeutic origins”. Nitric Oxide (на језику: енглески). 111-112: 45—63. PMID 33838343. doi:10.1016/j.niox.2021.04.001. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фридрих_Хофман&oldid=27567885”