Фјодор I Звонар
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Фјодор I Иванович (Фјодор Звонар; рус. Фёдор I Иванович; Москва, 31. мај 1557 — Москва, 7. јануар 1598), цар Русије и велики московски кнез од 18. марта 1584. године до своје смрти.
| Фјодор I Звонар | |
|---|---|
.jpg) Фјодор I Звонар | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Фјодор I Иванович |
| Датум рођења | 31. мај 1557. |
| Место рођења | Москва, Руско царство |
| Датум смрти | 7. јануар 1598. (40 год.) |
| Место смрти | Москва, Руско царство |
| Породица | |
| Супружник | Irina Godunova |
| Потомство | Tsarevna Feodosia Feodorovna of Russia |
| Родитељи | Иван IV Грозни Анастасија Романовна |
| Династија | Рјуриковичи |
| Период | 1584—1598. |
| Претходник | Иван IV Грозни |
| Наследник | Борис Годунов |
Отац Фјодора I био је цар Иван IV Грозни. Фјодор је био његов трећи син, и како је био ментално ограничен, никада се није веровало да би он могао бити владар. Као награда Борису Годунову Фјодор је постао муж његове сестре Ирине Фјодоровне Годунове 1580. Међутим, смрт престолонаследника Ивана 1581. учинила је Фјодора првим у линији наслеђивања.
Смрћу Ивана Грозног 1584. Фјодор постаје цар, али у његово име државне послове обавља Борис Годунов. Фјодор за то време путује Русијом где посећује цркве и манастире у којима звони звонима. Неочекивано, Фјодор је добио кћи Феодосију 1592. која је умрла две године доцније. Њена смрт га тешко погађа. Цар Фјодор I умире 7. јануара 1598. Пошто му је брат Димитрије погинуо несрећним случајем (или убијен) 1591, није више било законских наследника Ивана Грозног. Земаљски сабор је за новог цара одредило Бориса Годунова, шурака преминулог цара Фјодора.
Породично стабло уреди
| 4. Василиј III Иванович | ||||||||||||||||
| 2. Иван IV Грозни | ||||||||||||||||
| 5. Јелена Глинска | ||||||||||||||||
| 1. Фјодор I Звонар | ||||||||||||||||
| 6. Роман Јуревич Захарјев-Јурев | ||||||||||||||||
| 3. Анастасија Романовна | ||||||||||||||||
| 7. јулијана Ивановна | ||||||||||||||||
Литература уреди
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
