Харитон Лукић

монах Српске православне цркве

Харитон[а] (Сеоце, 21. новембар 1960Призрен, 15. јун 1999) био је монах Српске православне цркве који је страдао за време рата на Косову и Метохији.[1]

Харитон
Лични подаци
Датум рођења(1960-11-21)21. новембар 1960.
Место рођењаСеоце, ФНР Југославија
Датум смрти15. јун 1999.(1999-06-15) (38 год.)
Место смртиПризрен, СР Југославија

Биографија

уреди

Радослав Лукић рођен је у селу Сеоце код Куршумлије у радничко-сељачкој породици са много деце. Отац му се звао Будимир (1928–1973), а мајка Милка (1929–1975). На крштењу добио је име Радослав. Свој монашки пут је започео у манастиру Црна Река, код Рибарића, 1995. године. Након две године, још увек као искушеник, премештен је, од стране епископа рашко-призренског Артемија, у манастир Светих Архангела код Призрена, који је тада био у обнови. Замонашен је 1998. године, а то је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година.[2]

Отмица и страдање

уреди

Непосредно након уласка немачких снага КФОР-а на Космет, припадници терористичке организације ОВК киднаповали су оца Харитона, 15. јуна 1999. године. Злочинци су га ухватили на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече, док је отац Харитон одвођен на место мучења и страдања.[2]

Након више од годину дана трагања за њим, Комисија за ексхумацију несталих и киднапованих Срба пронашла је измасакрирано и обезглављено тело монаха Харитона, 8. августа 2000. године, у необележеном гробу, на гробљу албанског села Тусус, код Призрена. Према извештају вештака, глава је одсечена оштрим предметом, поломљена му је кичма, неколико ребара и кости леве руке, а недостаје и неколико кичмених пршљенова. Тело је нађено у његовој монашкој мантији и џемперу, а уз њега су истражитељи пронашли и његову личну карту и бројаницу. Утврђено је да су му прслук и џемпер расечени са предње стране и у пределу срца, што је указивало на то да је оцу Харитону стомак био распорен и да је избоден ножем у пределу срца. Након масакра који је над мучеником Харитоном извршен, одсечена му је глава. Глава монаха Харитона још увек није нађена. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. Сви докази, као и извештај вештака, предати су истражитељима Међународног суда за ратне злочине у Хагу али суд ништа није предузео.[2]

Канонизација

уреди

На многим медијским порталима у мају 2016. године могла се пронаћи вест:

"Монах Харитон је као Преподобни новомученик Харитон Косовски прибројан Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, дана 16. маја 2016. године, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. За датум његовог спомена одређен је 28. септембар (по старом календару) тј. 11. октобар (по новом календару). Истога дана је и спомен Преподобног Харитона Исповедника, светитеља по коме је отац Харитон добио своје монашко име."[3]

Међутим, Епархија рашко-призренска у егзилу није канонски призната ни од једне помесне православне цркве. Сходно томе, Харитон није званично канонизован за светитеља, иако га народ због његовог мученичког страдања слави као таквог.

Напомене

уреди
  1. ^ Световно Радослав Лукић.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди