Википедија

Хидроелектрана Паунци

Хидроелектрана Паунци једна је од планираних хидроелектрана у систему хидроелектрана на горњој Дрини у Републици Српској, Босна и Херцеговина и Републици Србији, са највећом инсталисаном снагом 43,21 мегавата и очекиваном производњом од 166,9 GWh.[1] На ову хидроелектрану чекало се пуних 50 година, све док на основу Уговор о формирању заједничког предузећа, који предвиђа градњу ХЕ Фоча, ХЕ Паунци и ХЕ Бук Бијела које по снази одговарају блоку 2 у ХЕ Ђердап I, није планирана и реализација овог пројекта. Предвиђено је да укупне инвестиције за изградњу овог објекта износе 125,54 милиоан евра.[2] Изградњу ХЕ Паунци заједно ће финансирати електропривреда Србије и Републике Српске.[3][4]

Хидроелектрана Паунци

Дрина
Дрина

Основни подаци
Држава  Република Српска
Најближе насеље Паунци
Река Дрина
Почетак изградње у изградњи
Подаци о језеру
Запремина 5 x 10 m6 km³
Подаци о електрани
Број турбина 3
Тип проточна

Значај ХЕ Паунци уреди

Значај изградње ХЕ Паунци као чеоне електрана, са становишта величине акумулације, огледа се у томе што би она требало да буде једна од три ноовоизграђене електране у систему хидроелектрана на  горњој  Дрини (узводно од Вишеграда).[5][6]

Положај уреди

За коришћење хидроенергетског потенцијала реке Дрине низводно од ХЕ Фоча уз поштовање топографских, геолошких, геотехничких и хидрогеолошких услова, и максимално могуће очување постојеће инфраструктуре и уз максимално коришћење расположивог пада, за профил баријере Паунци одрежен је км 314 + 300, 8км низводно од Фоче (Србиња).[7]

Географске карактеристике подручја ХЕ Фоча уреди

 
Подручје кроз које протиче река Дрина.
 
Дрина код Фоче

Река Дрина је десна и највећа притока реке Саве која је у саставу Црноморског слива. Настаје спајањем река Таре и реке Пиве, код Шћепан Поља. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока.

Дивља снага Дрине укроћена је бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.[8]

Слив

Сливно подручје Дрине обухвата југозападни и западни део Републике Србије, северни део Републике Црне Горе и источни део Републике Српске.[8]

  • Површина слива је 19.570 km² (од тога на слив Лима отпада 5.963 km², 1.853 km² на слив Таре и 1.602 km² на слив Пиве).[8]
  • Укупна дужина слива је око 500 km.
  • Просечна ширина слива је око 100 km.
  • на ушћу Дрина је водом најбогатија притока Саве.
Притоке

Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.[8]

Падавине у сливу Дрине

Водни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока.[9]

У горњем делу слива Дрине годишње падавине су 3.000 mm, док су просечно на целом сливу падавине око 1.100 mm.[8]

Oсновни технички подаци ХЕ Паунци уреди

ХЕ Паунци  је прибранско  акумулационо постројење које се састоји од:[1]

  • гравитационе бетонске бране са преливима,
  • машинске зграде,
  • акумулације.
Бетонска брана

ХЕ Паунци има гравитациону бетонску брану са преливима, и непреливним делом.[1]

  • кота круне бране је на  387 m н.м.
  • дужина у круни бране је 290 m,
  • ширина у круни бране је од 8 m.
  • леви гравитациони блок је дужине  53 m,  преливни део се састоји од седам преливних поља ширине по 16,85 m између којих су стубови,а десни гравитациони део 43 m.
  • кота нормалног успора КНУ = 386 m н.м.
Машинска зграда

У машинској згради смештена су 3 агрегата. Турбине су цевне.[1]

Два су димензионисана за инсталисани протицај по 200 m³/s, а један за водопривредни минимум од 50 m³/s.

Акумулација
  • укупна запремина базена износи 5 x 10 m6, док је корисна   2,55 x 106 m³.[1]
  • радни ниво акумулације је од коте 386 –  381,50 m н.м.
Основне техничке карактеристике ХЕ Паунци[1]
Снага N 43,21 МW
Производња E 166,9 GWh
Инсталисани протицај Qi 450 m³/s

Супротстављени ставови уреди

Пројекат који предвиђа градњу ХЕ Фоча, ХЕ Паунци и ХЕ Бук Бијела је био под лупом локалних и националних заједница и разних невладиних организација из Босне и Херцеговине, Црне Горе и иностранства, како би утицали на одустајање од овог пројекта.[10][11]

Овај пројекат стар 50 година, који је својевремено био ствар међудржавног споразума између Босне и Херцеговине и Црне Горе, неки сматрају да може уништити станишта последњих и најважнија станишта лосос на Дунаву на глобалном нивоу, као и прелепи кањон реке Таре, због чега је овај пројекат наишао на велики отпор у Федерацији Босне и Херцегаовине и и Црној Гори.

Министарка Турковић из владе Босне и Херцеговине супротставио се изградњи ових хидроелектрана наводећи да ће:[12]

  • министарство којим она руководи „предузети мере из своје надлежности” и обавестити друге релевантне институције о захтевима Унеска,у коме Центра за културну баштину, тражи додатне информације о пројекту Србије и Српске
  • БиХ морати да поштује међународне обавезе” и да је писмо Унеска „још један показатељ да се овакви пројекти (хидроелектране) не могу реализовати без сагласности централних државних институција”.

Турковићева је и раније више пута јавно исказивала негативно мишљење о заједничким пројектима Србије и Српске и тражила је, заједно с остатком сарајевске политичке елите, да се заустави њихова реализација. Она је пре полагања камена темељца за ХЕ „Бук Бијела” упутила и ноту Србији.[12]

Председавајући Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Милорад Додик поводом напред изречених коментара је изјавио да за изградњу ХЕ Фоча и Паунци неће бити потребна сагласност на нивоу Босне и Херцеговине, јер Дрина на тим местима није граница између Босне и Херцеговинеи Србије, већ протиче кроз Републику Српску.[4][13]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ „Хидроелектрана Паунци – ЕРС” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-06. 
  2. ^ Петровић-Стојановић, Јасна. „Србија и РС граде три нове хидроелектране на Дрини”. Politika Online. Приступљено 2021-10-29. 
  3. ^ „Višković i Brnabić potpisali izjavu o gradnji tri zajedničke hidrocentrale”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-06. 
  4. ^ а б „HE Foča i Paunci – plan da Srbija u prvoj fazi ima 51%, a Republika Srpska 49%”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). 2019-01-31. Приступљено 2021-11-06. 
  5. ^ Петровић-Стојановић, Јасна. „Србија и РС граде три нове хидроелектране на Дрини”. Politika Online. Приступљено 2021-10-29. 
  6. ^ Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025.-нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[1]
  7. ^ „Novi objekti | HE na Drini”. www.henadrini.com. Приступљено 2021-11-06. 
  8. ^ а б в г д Милош Благојевић: Дрина. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (2005). стр. 205
  9. ^ Enciklopedija Jugoslavije. drugo izdanje, tom 3, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1986.
  10. ^ „Bosnia-Herzegovina: Environmental permit for Buk Bijela hydropower plant cancelled”. Bankwatch (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-29. 
  11. ^ „Влада да реагује око пројекта ХЕ "Бук Бијела"”. БН. Приступљено 2021-10-29. 
  12. ^ а б Станишић, Душанка. „Противи ли се Унеско хидроелектрани „Бук Бијела””. Politika Online. Приступљено 2021-10-29. 
  13. ^ „Ustavni sud BiH: RS nema apsolutnu nadležnost za koncesije za HE na Drini”. N1 (на језику: српски). 2021-07-16. Приступљено 2021-11-06. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хидроелектрана_Паунци&oldid=27042223”