Црква Светог Богојављења у Врдилима
Црква Светог Богојављења у Врдилима се налази на у селу Врдила код Краљева. Представља непокретно културно добро као споменик културе.
| Црква Светог Богојављења у Врдилима | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Врдила |
| Општина | Краљево |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | црква |
| Време настанка | 19. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | Српска православна црква |
Богојављење је хришћански празник које слави откровење Бога Сина оваплоћеног у Исусу Христу. Слави се 19. јануара.
Изградња цркве уреди
Цркву у Врдилима подигао је је свештеник и оборкнез Пожешке нахије Никола Костић 1819. године у знак покајања за организовање убиства војводе Милића Радовића из Каоне, које је извршио по налогу кнеза Милоша.[1] Није познато да ли је поп Никола служио у својој задужбини јер је умро убрзо по њеном завршетку. Према једном документу, црква није служила 1920. године, већ до 18. маја 1844, када су се врдилска, роћевачка, самаилска, мрсаћка, конаревска и богутовачка општина обавезале да уместо старе сазидају нову и већу цркву, 35 аршина у дужину, 18 аршина у ширину и исто толико у висину.[2]
Изградња нове цркве 1922. године уреди
Због услова у којима је црква грађена, релативно брзо је дотрајала, зидови су попуцали, па је склона паду представљала опасност по вернике. Управо због тога је 1922. године изграђена нова црква. С обзиром да су свештеници били стари и болесни, народ је изабрао руководиоца за изградњу цркве, Велимира Урошевића из Роћевића. Он је био на челу одбора који је народ с благонаклоношћу уважавао, подржавао и поштовао. По изградњи цркве у олтарском простору су се налазиле кости попа Николе Костића, као и надгробна плоча који су до изградње нове цркве обитавали напољу. У црквеној порти се налазила једна велика гробна плоча без натписа, а на североисточној страни уз цркву налазио се већи број гробова.[3]
Изглед цркве уреди
Цркву је пројектовао руски архитекта Михаил Глушченко, уносећи у њен уметнички израз доста руског стила, због чека се њена архитектура разликује од осталих цркава у овом крају. Унутрашња ширина наоса је 5,28 m (без бочних апсида); дужина наноса 8,8 m; ширина олтарског простора 5,20 m, а дужина 2,25 m (без олтарске апсиде). Висина цркве до тамбура је 13, док је укупна висина од пода до врха крста око 20 метара. Он је пројектовао и иконостас, 1924. године насликао је 20 икона на платну које су на иконостас постављене. Иконостас је релативно једноставне грађе, а израдио га је самоуки мајстор из Прогорелице. Црква је од дародаваца добила многе драгоцене предмете који су красили унутрашњост ове цркве све до Другог светског рата.
Галерија уреди
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Вуловић, Д. (1953). Књажевска канцеларија књига прва Нахија пожешка. Београд: Државни архив.
- ^ „Како је војвода остао без улице”.
- ^ Корићанац, Д.В. (1999). Летопис цркве Св. Богојављења у Врдилима. Београд: Одељење за етнологију Филозофског Факултета.
