Википедија

Црква Светог Николе (Љуботин)

Црква Светог Николе или црква Светог Николаја Мирликијског једна је од три православна црква Украјинске православне цркве у Љуботину, Харковска област, Украјина.[1]

Црква Светог Николе (Љуботин)
Храм Святого Миколая (Люботин)
Основне информације
ЛокацијаЉуботин, Чудновского 11, Харковски регион
Религијаправославље
ЈурисдикцијаУкрајинска православна црква
ЕпархијаХарковска епархија
ГрадЉуботин,
Држава Украјина
Ознака наслеђаОбјекат културног наслеђа народа Украјине.
Архитектонски опис
Тип архитектурецрква
Оснивање1890.

Положај и статус уреди

Црква Светог Николе се налази у граду Љуботину на рекама Љуботинка и Мерефа у западном делу Харковске области на удаљености од 24 км од Харкова, главног града Украјине.[2]

Црква опслужује вернике највећег насеље у Харковској области по броју становника, у коме је према процени из 2012. живело 21.868 становника.[3]

У граду постоје три православне цркве: црква Вазнесења Господње у Старом Љуботину, црква у Гијевки (почетак 19. века) и црква Николаја Мирликијског код железничке станице (почетак 2000-их).

Црква је прво била у саставу Руског царства (1721-1917),   Републике Русије (1917), Украјинска Народна Република (1917-1919), Украјинска Совјетска Социјалистичка Република (1919-1922),   СССР (1922-1991) и на крају  Украјине (од 1991).[4]

Историја уреди

Прва црква подигнута је на железничкој станици Љуботина у другој половини 19. века. Када је на станици подигнут локомотивски депо, број станичних становника се повећао, па је 1890. године изграђена и освештана црква у част Светог Николаја Чудотворца и краљице Александре, на углу модерних улица Шевченка и Гавенка, која је имала два престола.[5]

Црква у Другом светском рату уреди

Током Другог светског рата немачке трупе су 1943. године минирањем дигле у ваздух зграду цркве.[6]

Обнова цркве уреди

По завршетку Другог светског рата мештанка Јелисавета (презиме непознато) сачинила је тестамент којим је градској православној заједници завештала кућу да се у њој подигне православна црква.[5]

Нова црква је настала президавањем куће донаторке 1950. године. Када је црква освећена у част Светог Николаја Чудотворца, настао је други железнички храм у Љуботину.[5]

Године 1975. извршена је реконструкција цркве током које су изграђени олтарски део, десно крило и неке канцеларијске просторије. Реконструкција је изведена у неколико етапа токо 80-их година 20. века, након које је црква добила данашњи облик.[5]

Страдање цркве у пожару уреди

У ноћи 14. априла 2019. године, избио је пожар у цркви, који је скоро потпуно уништи зграду, црквене књиге, иконе и други црквени инвентар који се у моменту пожара налазио у цркви.[7] Узрок пожара у храму се утврђује. Полиција не искључује могућност намерног паљења храма. Према једној верзији, црква је запаљена због сукоба верника Украјинске православне цркве (самоуправна црква с правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве) [а] и Православне цркве Украјине (аутокефалне цркве установљене од васељенског патријарха путем издавања патријаршијског и синодског томоса).[8][9]

Крсни празници цркве уреди

  • Пренос моштију Светог Николаја
  • Слава Светог Николаја Чудотворца
  • Рођење Светог Николаја Архиепископа Мираклијско Ликијског.[5]

Напомене уреди

  1. ^ Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата (укр. Українська православна церква Московського патріархату, рус. Украинская православная церковь Московского патриархата) како би се направила разлика од неканонске Украјинске православне цркве Кијевског патријархата

Извори уреди

  1. ^ „В Свято-Николаевском храме г. Люботина произошел пожар | Харьковская епархия”. web.archive.org. 2022-03-24. Архивирано из оригинала 24. 03. 2022. г. Приступљено 2022-04-28. 
  2. ^ Љуботин // Совјетски енциклопедијски речник. редцалл, гл. ед. А. М. Прокхоров. 4тх ед. М., "Совјетска енциклопедија", 1986. стр.734
  3. ^ „Ukraine: Provinces and Major Cities - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information”. www.citypopulation.de. Приступљено 2022-04-28. 
  4. ^ Др Алексеја Јелачића, Историја Русије« у издању Српске књижевне задруге, Београд 1929.
  5. ^ а б в г д „Харьковская епархия Украинской Православной Церкви”. web.archive.org. 2019-08-16. Архивирано из оригинала 16. 08. 2019. г. Приступљено 2022-04-28. 
  6. ^ „Храм Святого Николая”. forbackpacker.net. Архивирано из оригинала 28. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-28. 
  7. ^ „У Люботині горить церква”. www.mediaport.ua (на језику: украјински). Приступљено 2022-04-28. 
  8. ^ „КИЇВСЬКА МИТРОПОЛІЯ УПЦ (ПЦУ) — 42783113 — Опендатабот”. opendatabot.ua (на језику: украјински). Приступљено 2022-04-28. 
  9. ^ „Украинские верующие наконец заговорили о своих страхах - РИА Новости, 19.06.2019”. web.archive.org. 2019-10-26. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г. Приступљено 2022-04-28. 

Литература уреди

  • Историко-статистическое описание Харьковского Кафедрального Успенского собора. -Х.: Харьковский частный музей гор. усадьбы, — 2006.-С. 337—351.
  • Высочайшие посещения Харькова// Православная энциклопедия Харьковщины/ Автор идеи и руков. Проекта В. В. Петровский. Сост.отв. Ред. А. Д. Каплин..Х.: Майдан,2009.- С.144-145.
  • Филарет (Гумилевский Д. Г.) Историко-Статистическое описание Харьковской епархии.:в 3-х т./ Редкол..:А. Ф. Парамонов(пред. и др.).-Х .:Райдер, т.3.-2006,- С.364.
  • Герус,Т.Приезжайте к нам! И Вы все увидите сами!// Православная Харківщина.-2011.- № 10,жовтень.-С.14-(Возрождение)
  • Освящен восстановленный Вознесенский храм в г. Люботине// Православная Харківщина.-2010.-№ 7,липень,-С.10.
  • Стрілець,В. В. Люботин. Історико-краєзнавчий нарис/ В. В. Стрілець.-Х.:Торгсинг,2002.-400с.

Спољашње везе уреди

 
Црква Светог Николе на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Светог_Николе_(Љуботин)&oldid=27047546”