Отворите главни мени

Чешко Село (чеш. Česká ves) је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 40 становника.

Чешко Село
Češko Selo, Catholic Church.jpg
Католичка црква Јана Непомука
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 40
 — густина22/км2
Географске карактеристике
Координате44°56′30″ СГШ; 21°22′09″ ИГД / 44.941666° СГШ; 21.369166° ИГД / 44.941666; 21.369166Координате: 44°56′30″ СГШ; 21°22′09″ ИГД / 44.941666° СГШ; 21.369166° ИГД / 44.941666; 21.369166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина116 м
Површина2,1 км2
Чешко Село на мапи Србије
Чешко Село
Чешко Село
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

Садржај

ИсторијаУреди

Чешко Село је најмање насеље у Белоцркванској општини. Први пут се помиње 1415. године под називом Абел, 1837-Ablian, 1894- Chehfalva , 1921-Фабијан . Данас је назив села Чешко Село.

Име насеља први пут се помиње Абел у предикату његова поседника. Године 1833. Намеравали су Чешки колонисти бивше насеобине Шантала (Schönthal ) на Дунаву да се одселе, али то тада нису учинили. Тек 1837.г. населе 24 шенталске породице у јасеновачком атару пољану <<Албиан>>, на народном језику <<Фабијан>>. Нови насељеници добили су 255 ланаца земље, а први општински поглавар био је Франц Ворличек. .[1]

Фабијан 1864.г имао је 152 становника. Фабијан је имало школу 1857.г и постављен први учитељ. Године 1882. саграђен је мост на путу за Белу Цркву. Набављене су прве оргуље за богомољу. Започело је грађење цркве 1900.г која је 10. августа 1901.г довршена. Нову школску зграду су добили 1900.г. .

Бројни пораст становништва био је сталан: 1869. — 155, 1880. — 182, 1890. — 190, 1900. — 182, 1910. — 216 становника. Од тога је било: Срба — 3, Чеха — 191, Румуна — 3, Мађара — 1 становника.[2]

Географски положајУреди

Има добар географски положај, али је дуго било без асфалтног пута, што је било пресудно за развој и опстанак овог малог банатског насеља. До њега се стиже одвајањем у Црвеној Цркви са пута Бела ЦркваВршац. У његовој непосредној близини се налази и аеродром.

СтановништвоУреди

Чешко Село има 21 кућа, 16 домаћинстава и атар површине 217 хектара. Има 46 становника са негативним демографским трендом.

Данашња црква је изграђена у периоду од 1900. до 10. августа 1901. године у неоготском стилу и посвећена је Јану Непомуку, који се слави сваке године 16. маја.

Ово насеље је углавном насељено Чесима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Ово малено село је уједно и једино насеље у Војводини и Србији са већинским чешким становништвом.

ДемографијаУреди

У насељу Чешко Село живи 38 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,9 година (44,8 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 16 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 193
1953. 179
1961. 163
1971. 118
1981. 86
1991. 58 58
2002. 46 46
2011. 40
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Чеси
  
39 84,78 %
Срби
  
6 13,04 %
Мађари
  
1 2,17 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).:
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 86-85075-04-1.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 86-85075-04-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Историјски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  1. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везеУреди