Шар-планина

Шар-планина
Шар-планина
	Шар-планина
Географске карактеристике
Највиша тачка	Титов врх
Ндм. висина	2748 m
Координате	42° 05′ 00″ С; 20° 50′ 00″ И / 42.0833° С; 20.8333° И 42° 05′ 00″ С; 20° 50′ 00″ И / 42.0833° С; 20.8333° И
Географија
	Шар-планина
Државе	Србија; Северна Македонија; Албанија
Област	Сиринићка Жупа, Средачка Жупа, Призренски Подгор, Гора, Опоље, Скопско поље, Полог, Косово, Метохија, Македонија
Масив	Динарске планине
Група	Шарске планине

Шар-планина (мкд. Шар Планина, алб. Malet e Sharrit), или колоквијално Шара (мкд. Шара), је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар-планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 km, на тај начин може се узети да површина Шарпланинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар-планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар-планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

Историја уреди

Иван Јастребов наводи податак да је планина Шара у стара времена, по схватању народа, служила као граница између српских и грчких земаља. Земље иза Шаре су се звале грчке и онда када су биле део српске средњовековне државе, ^[1] јер су претходно биле под влашћу Византије. У Душановој повељи Хиландару из 1348. прави се разлика између Србије и "Романије": у прву спадају области Плав, Зета, Морава, Пилот, Липљан, Призрен, Полог; у другој су Просек, Штип, Брегалница, Струма, Струмица, Сер, Редина и "изгледа" скопска област.^[2]

Првих година после Првог светског рата били су активни качаци, а ситуација се затим смирила и '30-тих су овамо долазили туристи.^[3]

Највиши врхови уреди

Титов врх (2.748 m)
Мал Турчин (2.707 m)
Бакрдан (2.704 m)
Бриставец, Брустовец или Бориславец (2.675 m)
Велика Рудока (2.660 m) — највиши врх Србије
Бистра I (2.651 m)
Голема Враца (2.629 m)
Џинибег или Трпезница (2.610 m)
Бистра II (2.609 m)
Језерски врх (2.604 m)
Врх изнад Горње Лешнице и Казана (2.600 m)
Белојезерски рид (2.590 m)
Језерска чука (2.586 m)
Црни врх (2.585 m)
Средња враца (2.582 m)
Коњушка (2.571 m)
Црнојезерски рид (2.562 m)
Вртоп (2.555 m)
Челепински врх (2.554 m)
Кучибаба (2.551 m)
Мала враца (2.536 m)
Црни камен (2.536 m)
Кобилица (2.528 m)
Пирибрег или Кучинагледски врх (2.524 m)
Сува дупка-Кучибаба (2.515 m)
Безимени врх између Криве шије и изворишта Пене (2.511 m)
Љуботен (2.498 m)

Фосилни глацијални рељеф уреди

На Шар-планини пронађени су поуздани глацијални трагови. Највећи део Шаре, између Љуботена и Враца, био је под ледницима током Плеистоцена. Детаљнијим проучавањима глацијације на Шари бавио се Р. Николић. Током својих истраживања пронашао је 40 циркова и 16 циркних језера на висинама од 1950 до 2440 m. Познатији и већи циркови су: Кар Никола, Бабин Гроб, Пирибег, Џинибег. Сиринићки ледник био је највећи ледник на овој планини. Његова дужина била је 6-7 km и он се кретао долином Лепенца све до данашњег Штрпца. На основу морена у Сиринићкој жупи, Јован Цвијић је утврдио две глацијације на Шари. Снежна граница старије глацијације била је на висини од 1690 m. Због јужнијег положаја планине и њене удаљености од мора снежна граница била је виша у односу на исту на Орјену, Дурмитору и Проклетијама.^[4]

Збирка слика уреди

Поглед на Шар-планину из Штрпца
Брезовица зими
Поглед на зимски центар Попова Шапка
Штрбачко језеро
Љуботен
Црни врх
Титов врх и Мал Турчин
Кобилица

Види још уреди

Референце уреди

^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 245. Београд: Службени гласник.
^ Ћоровић, Стварање српског царства. rastko.rs
^ "Политика", 3. мај 1935
^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Литература уреди

Кривокапић, Душан С. (1969). Шар планина: туристичко-географски приказ предела и народа. Београд.
Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе уреди

[1] Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 245. Београд: Службени гласник.

[2] Ћоровић, Стварање српског царства. rastko.rs

[3] "Политика", 3. мај 1935

[4] Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

[1]

[2]

[3]

[4]