Еја мочварица
Еја мочварица (лат. Circus aeruginosus) је врста птице грабљивице из породице јастребова (Accipitridae). Насељава западна подручја Евроазије у којима влада умерена и суптропска клима и оближње делове Африке.
| Еја мочварица | |
|---|---|
| |
| Circus aeruginosus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. aeruginosus
|
| Биномно име | |
| Circus aeruginosus | |
| |
| Ареал
популације које су селице у време гнежђења
популације које су селице у време зимовања
популације које су станарице
| |
Постоје две подврсте еје мочварице, подврста C. a. aeruginosus, која је селица и насељава већи део ареала врсте и подврста C. a. harterti, која је станарица и насељава северозападну Африку.
Неке врсте из рода Circus које су данас признате као посебне врсте у прошлости су укључиване у врсту еја мочварица. То су источна еја мочварица (C. spilonotus), папуанска еја (C. spilothorax), аустралазијска еја (C. approximans) и реунионска еја (C. maillardi).
Опис уреди
Код врсте је присутан полни диморфизам. Еја мочварица достиже дужину од 43-54 cm, распон крила од 115-130 cm, мужјаци достижу тежину од 400-650 g, а женке тежину од 500-800 g.
Перје мужјака на крилима је смеђе, пепељасте и црне боје, на грудима и врату има усправне, а на глави водоравне пруге жуте и смеђе боје. Ноге и ноздрве су жуте, а кљун црне боје. Перје женке је на већем делу тела смеђе боје, док је на врху главе (на темену) и грлу жуте боје. Перје младунаца је сличније перју женки, али је мање жуто.
Распрострањеност уреди
Већина популација еје мочварице су селице, а мањи број су станарице. Гнезде се на великом подручју од Европе до северозападне Африке и средње Азије. У Европи је еја мочварица присутна у скоро свим земљама, нема је у субартичким деловима Скандинавије и европске Русије, а у Великој Британији је ретка.[2] Углавном се гнезди у мочварним подручјима са богатом воденом вегетацијом и травнатим подручјима, која су у близини мочвара, док у планинским подручјима није присутна. На Блиском истоку присутна је у Турској, Ираку и Ирану, док је у Централној Азији присутна у северозападној Кини, Монголији и на обалама Бајкалског језера у Русији.
Популације које су селице зиму проводе у јужној и западној Европи, Сахелу, басену реке Нил, на обалама Великих језера у Африци, у Арабији, на Индијском потконтиненту и у Бурми. Подврста C. a. harterti која је станарица насељава Мароко, Алжир и Тунис.
Исхрана уреди
У потрази за пленом лети брзо и ниско укочених крила.[3] Храни се малим сисарима, малим птицама, јајима птица, инсектима, гмизавцима, рибама и жабама.[4][5]
Размножавање уреди
Сезона гнежђења почиње у периоду од средине марта до почетка маја. Мужјаци се често паре са две, а пенекад и са три женке. Парови обично остају заједно само у току једне сезоне парења, ређе остају заједно неколико година.
Гнездо граде на тлу, од трске, гранчица и траве. Гнезда обично граде међу трском и жбуњем. Женка полаже 4-5 јаја, на којим лежи сама, након излегања о птићима заједно брину и мужјак и женка.[6] Јаја су бела и овалног облика. Инкубација траје 31–38 дана, а након излегања младе птице напуштају гнездо после 35-40 дана.
Име уреди
Латинско име рода Circus је изведено од старогрчке речи kirkos. Под тим именом је највероватније била позната пољска еја, која је то име добила по свом кружном лету (kirkos → „круг”). Латинско име врсте aeruginosus значи „рђава”.[7]
Референце уреди
- ^ BirdLife International (2016). „Circus aeruginosus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 10. 9. 2019.
- ^ Holling, Mark (септембар 2010). Rare Birds Breeding Panel. „Rare breeding birds in the United Kingdom in 2008”
- ^ Д. Симић, С. Пузовић: „Птице Србије и подручја од међународног значаја”
- ^ „Marsh harrier”. RSPB's Birds by Name. Royal Society for the Protection of Birds.
- ^ „Marsh Harrier”. BBC Nature. Архивирано из оригинала 2. 11. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ Мирјана Мартан, „Свијет животиња”
- ^ Jobling, James A. (2010). "The Helm Dictionary of Scientific Bird Names"
Литература уреди
- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 34, 109. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- Holling, Mark (септембар 2010). Rare Birds Breeding Panel. „Rare breeding birds in the United Kingdom in 2008” (PDF). British Birds. 103: 482—538. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 02. 2012. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- Симић, Д.; Пузовић, С. (2008). Птице Србије и подручја од међународног значаја. Београд: Лоа Србије. ISBN 978-86-911303-0-5.[мртва веза]
- Мартан, Мирјана (2006). Свијет животиња. Вараждин: Артмедија. ISBN 978-953-99916-3-8.[мртва веза]
Спољашње везе уреди
