Еја мочварица
Еја мочварица (лат. Circus aeruginosus) је врста птице грабљивице из породице јастребова (Accipitridae). Насељава западна подручја Евроазије у којима влада умерена и суптропска клима и оближње делове Африке.
| Еја мочварица | |
|---|---|
| |
| Circus aeruginosus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. aeruginosus
|
| Биномно име | |
| Circus aeruginosus | |
| |
| Ареал
популације које су селице у време гнежђења
популације које су селице у време зимовања
популације које су станарице
| |
Постоје две подврсте еје мочварице, подврста C. a. aeruginosus, која је селица и насељава већи део ареала врсте и подврста C. a. harterti, која је станарица и насељава северозападну Африку.
Неке врсте из рода Circus које су данас признате као посебне врсте у прошлости су укључиване у врсту еја мочварица. То су источна еја мочварица (C. spilonotus), папуанска еја (C. spilothorax), аустралазијска еја (C. approximans) и реунионска еја (C. maillardi).
Опис
уреди
Код врсте је присутан полни диморфизам. Еја мочварица достиже дужину од 43-54 cm, распон крила од 115-130 cm, мужјаци достижу тежину од 400-650 g, а женке тежину од 500-800 g.
Перје мужјака на крилима је смеђе, пепељасте и црне боје, на грудима и врату има усправне, а на глави водоравне пруге жуте и смеђе боје. Ноге и ноздрве су жуте, а кљун црне боје. Перје женке је на већем делу тела смеђе боје, док је на врху главе (на темену) и грлу жуте боје. Перје младунаца је сличније перју женки, али је мање жуто.
Распрострањеност
уредиВећина популација еје мочварице су селице, а мањи број су станарице. Гнезде се на великом подручју од Европе до северозападне Африке и средње Азије. У Европи је еја мочварица присутна у скоро свим земљама, нема је у субартичким деловима Скандинавије и европске Русије, а у Великој Британији је ретка.[2] Углавном се гнезди у мочварним подручјима са богатом воденом вегетацијом и травнатим подручјима, која су у близини мочвара, док у планинским подручјима није присутна. На Блиском истоку присутна је у Турској, Ираку и Ирану, док је у Централној Азији присутна у северозападној Кини, Монголији и на обалама Бајкалског језера у Русији.
Популације које су селице зиму проводе у јужној и западној Европи, Сахелу, басену реке Нил, на обалама Великих језера у Африци, у Арабији, на Индијском потконтиненту и у Бурми. Подврста C. a. harterti која је станарица насељава Мароко, Алжир и Тунис.
Исхрана
уредиУ потрази за пленом лети брзо и ниско укочених крила.[3] Храни се малим сисарима, малим птицама, јајима птица, инсектима, гмизавцима, рибама и жабама.[4][5]
Размножавање
уреди
Сезона гнежђења почиње у периоду од средине марта до почетка маја. Мужјаци се често паре са две, а пенекад и са три женке. Парови обично остају заједно само у току једне сезоне парења, ређе остају заједно неколико година.
Гнездо граде на тлу, од трске, гранчица и траве. Гнезда обично граде међу трском и жбуњем. Женка полаже 4-5 јаја, на којим лежи сама, након излегања о птићима заједно брину и мужјак и женка.[6] Јаја су бела и овалног облика. Инкубација траје 31–38 дана, а након излегања младе птице напуштају гнездо после 35-40 дана.
Име
уредиЛатинско име рода Circus је изведено од старогрчке речи kirkos. Под тим именом је највероватније била позната пољска еја, која је то име добила по свом кружном лету (kirkos → „круг”). Латинско име врсте aeruginosus значи „рђава”.[7]
Референце
уреди- ^ BirdLife International (2016). „Circus aeruginosus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 10. 9. 2019.
- ^ Holling, Mark (септембар 2010). Rare Birds Breeding Panel. „Rare breeding birds in the United Kingdom in 2008”
- ^ Д. Симић, С. Пузовић: „Птице Србије и подручја од међународног значаја”
- ^ „Marsh harrier”. RSPB's Birds by Name. Royal Society for the Protection of Birds.
- ^ „Marsh Harrier”. BBC Nature. Архивирано из оригинала 2. 11. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ Мирјана Мартан, „Свијет животиња”
- ^ Jobling, James A. (2010). "The Helm Dictionary of Scientific Bird Names"
Литература
уреди- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 34, 109. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- Holling, Mark (септембар 2010). Rare Birds Breeding Panel. „Rare breeding birds in the United Kingdom in 2008” (PDF). British Birds. 103: 482—538. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 02. 2012. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- Симић, Д.; Пузовић, С. (2008). „Птице Србије и подручја од међународног значаја”. Београд: Лоа Србије. ISBN 978-86-911303-0-5.
- Мартан, Мирјана (2006). „Свијет животиња”. Вараждин: Артмедија. ISBN 978-953-99916-3-8.
Спољашње везе
уреди
