Eвa Виола
| Ева Виола | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Eva Виола |
| Датум рођења | 14. јануар 1949. |
| Место рођења | Сомбор, ФНРЈ |
| Датум смрти | 21. јул 2019. (69/70 год.) |
Eva Виола (мађ. Viola Éva Сомбор, 14. јануар 1949 – 21. јул 2019), мађарска песникиња, прозаиста и преводилац.[1][2]
Биографија уреди
Ева Виола је рођена у Сомбору 1949. године, а од 1982. године је живела и радила у Ријеци.[3]Песникиња и преводитељка је промотерка мађарске културе у Хрватској.[4][5]
Објављивала је у многим књижевним часописима, зборницима и годишњацима.[3]
За рукопис прве збирке песама Вријеме надања, 1984. године добила је награду Одјела за културу Града Ријеке. Збирка је штампана тек после двадесет године 2004. године у двојезичном хрватско-мађарском издању. Друга збирка песама У очима цаклине, награђена је 1985. године на такмичењу Ријечког књижевног и научног друштва чија је чланица и била. Књига је штампана следеће године. Трећа збирка песама, такође двојезична, Ватромет, објављена је 2006. године. Четврта књига, Приче и монодраме, објављена је у двојезичном издању 2009. године.[3]
На такмичењу Звонимира Галога 2004. године за најлепшу љубавну песму изабрана је и уврштена у збирку 100најлепших љубавних песама под насловом Јучер бих умро за те а данас јер те нема.[6]
За монодраму Животе волим те! добила је награду Друштва хрватских књижевника 2004. године у Имотском на Раосовом такмичењу за монодраме. Године 2011. објавила је збирку Пјесме о мору, двојезично издање. Збирку поезије Старо море, тројезично издање - хрватско, мађарско и италијанско, објавила је 2013. године. Двојезичну збирку песама Фиуме објавила је 2014. године.[3]
Ауторка је и два игроказа - Легенда о Морчићу и Буби путује на море (оба игрокази за децу),[3]као и монодраме Весељаково лудило.[6]
Бави се и превођењем. Превела је на хрватски језик неколико мађарских дечијих песника, као и мађарске народне приче. Са хрватског на мађарски језик превела је Изабране пјесме Мирослава Ковачевића,[3]као и песме Јовице Ђурђића.[2]
Године 2014. Председник Републике Мађарске, Јанош Адер, доделио је Еви Виоли високо државно одликовање, мађарски Златни Криж, као писцу, песнику и преводиоцу.[3][1]
Ева Виола је активно учествовала у Приморском мађарском удружењу од 2002. године, чији је била секретар пет година. Од 2007. је била председник удружења ХМДК Приморско-горанске жупаније, потом је била и жупанијски представник мађарске мањине у неколико мандата, и члан националног председништва ХМДК.[5]
Библиографија уреди
Награде уреди
Референце уреди
- ^ а б „Održana 4. večer mađarske književnosti”. novosti.hr. Приступљено 13. 4. 2024.
- ^ а б Виола, Ева (2011). Пјесме о мору. Малинска: Арт-Арс. стр. 137—138. ISBN 978-953-56514-0-6.
- ^ а б в г д ђ е Viola, Eva (2014). Fiume : grad koji teče = Fiume : a folyamló város (на језику: хрватски и мађарски). Malinska: Art-Ars. стр. 4, корице. ISBN 978-953-56514-5-1.
- ^ „RIJEČKI MORSKI PAS Kako Mađar vidi riječki “belle epoque””. novilist.hr. Приступљено 13. 4. 2024.
- ^ а б „Elhunyt Viola Éva”. kepesujsag.com. Приступљено 13. 4. 2024.
- ^ а б Виола, Ева (2006). Ватромет. Ријека: Адамић. стр. 87. ISBN 953-219-255-7.
