Википедија

Etihad Airways

Etihad Airways (транскр. Етихад ервејз) [1] (арап. اتحاد [Etiḥād]) национална је авио-компанија Уједињених Арапских Емирата. Седиште авио-компаније је у Абу Дабију, главном граду Уједињених Арапских Емирата.

Etihad Airways
الاتحاد
IATA ICAO Ознака
EY ETD ETIHAD
Основана2003.
ЧвориштеАеродром Абу Даби
АлијансаОрганизација арапских авио-превозника
Флота86 (+230 поручених) укљ. карго
Дестинације86 укљ. карго
СедиштеАбу Даби,  УАЕ
Веб-сајтwww.etihad.com
Етихадов Ербас А330-200 (A6-EYS) полеће са писте на Аеродрому Манчестер

Етихад редовно саобраћа до Блиског истока, Европе, Индије, Северне Америке, Далеког истока, Африке и Океаније. Базиран је на Аеродром Абу Даби.

Током 2008. године са Етихадом је летело више од шест милиона путника, знатно повећање у односу на 340.000 путника током прве пуне године у саобраћају 2004.

Историја уреди

Etihad Airways је компанија која је основана као национа авио-компанија Уједињених Арапскиих Емирата у јулу 2003. године. Почела је да лети у новембру исте године, до Ал Аина, 5. новембра 2003. а до Бејрута од 12. новембра 2003. Већ неколико месеци од првог лета отварала је по једну нову дестинацију сваког месеца.

У јуну 2004. Етихад је по први пут полетео од УАЕ до Женеве, а до Брисела и Торонтоа у октобру 2005. У јуну 2004. Етихад је поручио нове авионе: пет авиона типа Боинг 777-300ЕР и 24 Ербасова авиона укључући четири авиона типа Ербас А380-800.

Редовне линије уреди

Од марта 2009. авиони Етихада саобраћају до 52 дестинације а Етихад кристал карго до 10 дестинација у 38 земаља света.

Нове дестинације (април 2009)
Одредишта Учесталност
(летова недељно) 		Авион Почетак Белешке Извори
Астана, Казакстан 1 Ербас А319-100 мај 2009. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2020)
Атина, Грчка 3 Ербас А320-200 јун 2009. 7 (дневно) од 2010. [2]
Истанбул, Турска 4 Ербас А320-200 јун 2009. [3][мртва веза]
Ларнака, Кипар 3 Ербас А320-200 јун 2009. [4][мртва веза]
Чикаго, САД 3 Ербас А340-500 септембар 2009. 7 (дневно) од октобра [5]

Код-шер сарадња уреди

 
Етихадов Ербас А340-500 (A6-EHB) у фази слетања на Аеродром Хитроу у Лондону

Etihad Airways има код-шер сарадњу са следећим компанијама:[2]

Флота уреди

Флота Етихад ервејза састоји се од следећих авиона (октобар 2015)[17][18][19][20]:

Флота Етихад ервејза[21]
Авион У саобраћају Поручених Опције Право на додатне авионе Седиште
(Дијамант/Бисер/Корал) 		Одредиште Улазак у саобраћају
Боинг 777-200LR 5 — — — 237 (8/40/189) Дуголинијско
Боинг 777-300ЕR 25 — 12[22] 5 380 (0/40/340)
412 (0/28/384) 		Бангкок-Суварнабуми, Бризбејн, Јоханезбург,
Куала Лумпур-Сепанг, Лондон-Хитроу, Манчестер, Манила, Ријад,
Сингапур, Франкфурт, Џакарта, Џида 		Саобраћај
Боинг 777-8 0 8[23] 0 0 Дуголинијско
Боинг 777-9 0 17[23] 0 0 Дуголинијско
Боинг 787-9 5 36 25[22] 10 Дуголинијско Саобраћај
Боинг 787-10 0 30[23] 12 Дуголинијско
Ербас А319-100 2 0 0 0 106 (0/16/90) Алмати, Астана, Бејрут, Дамаск, Доха, Минск, Мумбај, Маскат Саобраћај
Ербас А320-200 23[24] 0 18[25] 15 136 (0/16/120)
162 (0/0/162) 		Аман, Атина, Бејрут, Бахрејн, Дамам, Дамаск, Делхи, Доха,
Исламабад, Истанбул-Ататурк, Картум, Козикоде, Кочи, Ларнака, Москва-Домодедово,
Мумбај, Маскат, Пешавар, Техеран-Имам Хомеини, Тривандрум, Ченај 		Саобраћај
Ербас А320нео 0 10[26] 0 0
Ербас А321-200 9 1[27] 0 0 174 (0/12/162) 2013
Ербас А321нео 0 26[26] 0 0
Ербас А330-200 21 0 0 0 262 (0/22/240) Бангкок-Суварнабуми, Бахрејн, Бејрут, Брисел, Даблин, Дака, Делхи, Женева, Јоханезбург, Казабланка, Карачи, Катманду, Куала Лумпур-Сепанг, Лондон-Хитроу, Манчестер, Милано-Малпенса, Минхен, Мумбај, Маскат, Париз-Шарл де Гол, Пекинг-Капитал, Сингапур, Франкфурт Саобраћај
Ербас А330-300 6 0[28] 0 0 231 (8/32/191) Средњодуголинијско Саобраћај
Ербас А340-500 3 0 0 0 240 (12/28/200) Лахор, Лондон-Хитроу, Минхен, Њујорк-JFK, Париз-Шарл де Гол, Сиднеј, Торонто-Пирсон, Франкфурт, Чикаго-О'Хер Саобраћај
Ербас А340-600 7 0 0 0 292 (12/32/248) Каиро, Лондон-Хитроу, Мелбурн-Таламарин, Минхен, Њујорк-JFK, Париз-Шарл де Гол, Сиднеј, Торонто-Пирсон Саобраћај
Ербас А350-900 0 40[26] 0 0 Дуголинијско 2017
Ербас А350-1000 0 22[26] 25[25] 15 Дуголинијско 2017[29][30]
Ербас А380-800 5 5[31][32] 5[25] 5 498 (11/70/417) Лондон 2014
Укупно 111 195 87 50

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Mi smo Etihad, a ne Itihad"
  2. ^ „Codeshare partner airlines”. Etihad Airways. 
  3. ^ „Etihad Airways перейдет из "Домодедово" в "Шереметьево"”. InterFax. 8. 11. 2021. 
  4. ^ https://www.etihad.com/en/fly-etihad/our-partners Шаблон:Bare URL inline
  5. ^ Liu, Jim (22. 11. 2017). „Etihad / airBaltic expands codeshare partnership in W17”. Routesonline. Приступљено 22. 11. 2017. 
  6. ^ а б в Liu, Jim (16. 4. 2018). „Etihad expands codeshare routes in 2Q18”. Routesonline. Приступљено 16. 4. 2018. 
  7. ^ Liu, Jim (26. 4. 2019). „Azerbaijan Airlines expands Etihad codeshare partnership in S19”. Routesonline. Приступљено 26. 4. 2019. 
  8. ^ „EGYPTAIR and Etihad Airways sign codeshare partnership”. 
  9. ^ „Archived copy”. MSN. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2020. 
  10. ^ Maslen, Richard (17. 3. 2013). „Garuda Indonesia Signs Codeshare with Etihad Airways”. Routesonline. Приступљено 26. 8. 2018. 
  11. ^ „Etihad / Gulf Air begins codeshare partnership in S19”. Routesonline. Приступљено 17. 6. 2019. 
  12. ^ „ITA Airways sigla accordo code-share con Etihad Airways” [ITA Airways signs a code-share agreement with Etihad Airways]. borsaitaliana.it. 2021-12-07. 
  13. ^ „Etihad and Lufthansa strike code-share deal”. 16. 12. 2016. 
  14. ^ „Etihad Airways and PIA relaunch codeshare partnership”. Etihad Airways. Архивирано из оригинала 05. 01. 2023. г. Приступљено 15. 07. 2022. 
  15. ^ „Etihad / Saudia plans codeshare partnership from late-Oct 2018”. Routesonline. 9. 10. 2018. 
  16. ^ „Etihad signs codesharing deal with French railway”. Zawya.com. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала 1. 3. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2015. 
  17. ^ „Our Fleet”. Etihadairways.com. Архивирано из оригинала 01. 05. 2012. г. Приступљено 7. 4. 2012. 
  18. ^ „Etihad Airways Fleet”. ch-aviation.ch. Приступљено 30. 10. 2013. 
  19. ^ „Etihad Cargo – About Us”. Etihad Airways. Приступљено 15. 9. 2013. 
  20. ^ „Fast Facts & Figures - December 2012”. Etihad Airways. Архивирано из оригинала 01. 11. 2013. г. Приступљено 15. 9. 2013. 
  21. ^ Етихад ервејз флотс
  22. ^ а б „Етихад поручује 45 Боинг авионе”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2009. г. Приступљено 07. 05. 2009. 
  23. ^ а б в Michael, Saffana (17. 11. 2013). „Boeing, Etihad Airways Kick Off Dubai Airshow with 777X, 787-10 Orders”. Boeing. Приступљено 17. 11. 2013. 
  24. ^ Airbus (17. 11. 2013). „Etihad Airways orders 50 A350 XWB, 36 A320neo and one A330-200F”. Airbus. Архивирано из оригинала 23. 11. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2013. 
  25. ^ а б в „Етихад поруче 55 Ербас авионе”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2009. г. Приступљено 07. 05. 2009. 
  26. ^ а б в г Airbus (17. 11. 2013). „Etihad Airways orders 50 A350 XWB, 36 A320neo and one A330-200F”. Airbus. Архивирано из оригинала 23. 11. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2013. 
  27. ^ „Etihad Airways Orders 2 additional Airbus A330 jets”. Gulf News. 30. 10. 2012. Приступљено 30. 10. 2012. 
  28. ^ aero.de - "Etihad parks its Airbus freighters" 25 January 2018
  29. ^ Alex Delmar-Morgan (17. 1. 2012). „Etihad Airways Reduces Orders For Airbus A350-1000”. The Wall Street Journal. Приступљено 28. 1. 2012. 
  30. ^ Hepher, Tim (7. 5. 2012). „Etihad drops more A350s in setback to Airbus”. Reuters. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2012. 
  31. ^ „Etihad Airways upcoming cabin features”. Etihad Airways. Приступљено 14. 8. 2014. 
  32. ^ „Etihad Airways upcoming cabin features - The Residence”. Etihad Airways. Приступљено 14. 8. 2014. 

Спољашње везе уреди

 
Etihad Airways на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Etihad_Airways&oldid=26741413”