Izocijanska kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom HNCO, koje je bilo otkriveno 1830.[4] Ova bezbojna supstanca je isparljiva i otrovna, sa tačkom ključanja od 23,5 °C. Izocijanska kiselina je najjednostavnije stabilno hemijsko jedinjenje koje sadrži ugljenik, vodonik, azot, i kiseonik, četiri najčešća elementa u organskoj hemiji i biologiji.

Izocijanska kiselina
Isocyansäure.svg
Isocyanic acid 3D balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
Izocijanska kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.109.068
Svojstva
HNCO
Molarna masa 43,03 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost ili gas
Gustina 1,14 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja -86 °C[3]
Tačka ključanja 23.5 °C
Rastvara se
Rastvorljivost Rastvoran u benzenu, toluenu, etru
Opasnosti
Opasnost u toku rada Otrovan
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Pradyot Patnaik (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. 
  4. ^ Liebig, J.; Wöhler, F. (1830). „Untersuchungen über die Cyansäuren”. Ann. Phys. 20 (11): 394. Bibcode:1830AnP....96..369L. doi:10.1002/andp.18300961102. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди