Википедија

Hoacin

(преусмерено са Opisthocomus hoazin)

Hoacin (lat. Opisthocomus hoazin),[2] južnoamerička je ptica porodice Opisthocomidae, reda Opisthocomiformes, ranije svrstavana u red kukavica. Ime hoacin dolazi od nahuatlanskog hoactzin.

Hoacin
Vremenski raspon: miocen-današnjica
Hoatzin - Manu NP - Perù 9203 (15525812066).jpg
U peruanskom nacionalnom parku Manu
Opisthocomus hoazin.jpg
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Opisthocomiformes
Porodica: Opisthocomidae
Rod: Opisthocomus
Illiger, 1811
Vrsta:
O. hoazin
Binomno ime
Opisthocomus hoazin
(Müller, 1776)
Hoatzin (Opisthocomus hoazin) world.png
Opseg
Sinonimi

Phasianus hoazin Müller, 1776

OpisУреди

 
Na jezeru Sandoval, Peru

Hoacin je fazanske veličine, sa ukupnom dužinom od 65 cm, dugim vratom i malom glavom. On ima golo plavo lice sa kestenjastim očima, a na vrhu glave mu je šiljasta, riđa kresta. Dugi, čađavo-smeđi rep je široko nabran. Gornji delovi su tamni, sa pepeljasto-smeđe obojenim perjem krila, i prošarani na plaštu i potiljku.

Prehrana, razmnožavanje i rasprostranjenostУреди

Hrani se pretežno lišćem biljaka iz porodice Araceae, a ostatak prehrane čini mu voće i cveće. Ova vrsta ima neobičan probavni sistem sa uvećanom voljkom, koju koristi za fermentaciju biljne mase, na način koji je analogan digestivnom sistemu sisarskih preživara.[3] Zbog toga mu meso ima veoma neugodan zadah, pa su ga prozvali i smrdljivi gnjetao. Jedna studija u Venezueli pokazala je da se prehrana hoacina sastoji od 82% lišća Araceae, 10% cveća i 8% voća.[4]

Hoacini se razmnožavaju u kišnoj sezoni, a gnezde se u maloj koloni. U gnezdo koje se nalazi na stablu ženka polaže dva ili tri jaja. Živi u područjima Amazonasa i reke Orinoko. Stanište ove vrste su nizinske tropske kišne šume do najviše 500 m nadmorske visine. Ovo je bučna vrsta, sa raznovrsnim hrapavim pozivima, uključujući jecanje, krckanje, siktanje i groktanje.[2] Ovi pozivi su često povezani sa pokretima tela, kao što je širenje krila.

Taksonomija, sistematika i evolucijaУреди

 
U Brazilu

Hoacina je prvobitno opisao nemački zoolog Statius Miler 1776. Bilo je mnogo rasprava o hoacinovim odnosima sa drugim pticama. Zbog svoje osobenosti dobio je sopstvenu porodicu, Opisthocomidae, i svoj podred, Opisthocomi. U raznim vremenima, ova vrsta je bila povezana sa taksonima kao što su tinamui, Galliformes (divlje ptice), barskim kokama, dropljama, karijamama, sadžama, golubovima, turakoima i drugim kukavicama, i mišjakinjama.[2] Jedna studija sekvenciranja celokupnog genoma objavljena 2012. godine stavlja hoacine kao sestrinski takson klade sastavljene od Gruiformes (ždralova) i Charadriiformes (šljukarica).[5]

Genetička istraživanja iz 2015. godine[6] ukazuju da je hoacin poslednji preživeli član linije ptica koja se odvojila u svom sopstvenom pravcu pre 64 miliona godina, ubrzo nakon događaja izumiranja kojim su nestali neptičiji dinosaurusi.[7]

Istorija debateУреди

 
Pet hoacina u Peruu

Istorijski položaj kao divljač zasnovan je uglavnom na fenetskim razmatranjima eksterne morfologije, koji se u današnje vreme smatraju nepouzdanim i generalno se odbacuju; divlje ptice zajedno sa vodenim pticama su klasifikovane kao Galloanserae dok hoacin nisu. Međutim, kukavice imaju sindaktilne noge (dva prsta napred, dva nazad) i turakoi su polu-sindaktilni, dok hoacin ima u većoj meri tipična anisodaktilna stopala s tri prsta napred, i jednim nazad. S druge strane, evolucija ptičije daktilije nije u potpunosti rešena.

Sibli i Alkvist su 1990. godine smatrali da se radi o bazalnim kukavicama na bazi DNK-DNK hibridizacije.[8] Avis et al. su 1994. godine utvrdili da su podaci o mtDNK citohrom b sekvencama u saglasnosti sa ranijim Sibli-Alkvistovim tretmanom. Kasnije su Hjuz i Bejker 1999. godine izneli stav da je hoacin srodan turakoima, na osnovu njihove analize 6 setova mtDNK i jedne od nDNK sekvence.[9][10]

GalerijaУреди

  • Hoacin u letu

  • Hoacin na stablu

ReferenceУреди

  1. ^ BirdLife International (2016). „Opisthocomus hoazin”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ а б в Thomas, B. T. (1996). „Family Opisthocomidae (Hoatzins)”. Ур.: Josep, del Hoyo; Andrew, Jordi; Sargatal, Christie. Handbook of the Birds of the World. Volume 3, Hoatzins to Auks. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 24—32. ISBN 978-84-87334-20-7. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2014. Приступљено 20. 06. 2019. 
  3. ^ Jackson, Tom (2015). DK Eyewitness Books: The Amazon. New York, NY, US: DK Publishing. стр. 21. ISBN 978-1-4654-3566-8. 
  4. ^ Thomas, BT (1996), "Family Opisthocomidae (Hoatzins)", in Josep, del Hoyo; Andrew, Jordi; Sargatal, Christie, Handbook of the Birds of the World. Volume 3, Hoatzins to Auks, Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-20-7.
  5. ^ Jarvis, E.D.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. PMC 4405904  . PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. [мртва веза]
  6. ^ Prum, Richard O.; Berv, Jacob S.; Dornburg, Alex; Field, Daniel J.; Townsend, Jeffrey P.; Lemmon, Emily Moriarty; Lemmon, Alan R. (7. 10. 2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”. Nature. 526 (7574): 569—573. PMID 26444237. doi:10.1038/nature15697. 
  7. ^ New study rearranges family tree of birds
  8. ^ Sibley, Charles G.; Monroe, Burt L. Jr. (1990). Distribution and taxonomy of the birds of the world: A Study in Molecular Evolution. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-04969-5. 
  9. ^ Avise, John C.; Nelson, William S.; Sibley, Charles G. (1994). „Why one kilobase sequences from mitochondrial DNA fail to solve the hoatzin phylogenetic enigma”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 3 (2): 175—184. PMID 8075835. doi:10.1006/mpev.1994.1019. 
  10. ^ Hughes, Janice M.; Baker, Allan J. (1999). „Phylogenetic relationships of the enigmatic hoatzin (Opisthocomus hoazin) resolved using mitochondrial and nuclear gene sequences” (PDF). Molecular Biology and Evolution. 16 (9): 1300—1307. PMID 10486983. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a026220. 

Spoljašnje vezeУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hoacin&oldid=24233099”