Сатавахана царство

(преусмерено са Satavahana)

Сатавахана Царство (Телугу језик:శాతవాహన సామ్రాజ్యం,[5] енглески језик: Sātavāhana Empire, је назив за древну државу чији су владари припадали династији говорног подручјателугу језика, те из Дараникоте или Амараватија на обали данашње индијске државе Андра Прадеш, а касније из Џунара (Пуне), Пратистан (Пајтан) у Махарастри и Котилингале (Каримнагар) у владали јужном и централном Индијом од 230-их година п. н. е.[6] Иако постоје одређене недоумице када је тачно династија престала постојати, најшире процене сугеришу да је постојала око 450 година, односно да је престала постојати око године 220. н.е. Сатавахани се приписује одржавање мира на највећем делу подконтинента, односно одбрана од страних освајача који су нагрнули након пада Мауријског Царства.

Сатавахана Царство
(Андрас)

Satavahana Empire
The Satavahana (Andhra) Empire in the 1st century AD
Приближан опсег Сатаваханског царства, овде „Андра” у окер боји.[1]
Главни градПратиштана, Амаравати
Службени језикПракрит, санскрит, дравидски[2][3]
Владавина
Историја
Историјско добаКласична Индија
Географија
Површина
 — укупно
Становништво
 — 
 — густина
Економија
Остале информације
Временска зонаUTC 

данас Индија[4]

ПореклоУреди

 
Карта Сатавахана царства
Историја Јужне Азије
             
Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар 7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура 1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација 1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије · 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади 700.–300. п. н. е.
Царство Магада 684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство · 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије 230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство · 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство · 60.–240. нове ере
· Гупта царство · 240.–550.
· Чола царство · 848.–1279.
Исламски султанати у Индији 1210.–1596.
· Делхијски султанат · 1206.–1526.
· Декански султанати · 1490.–1596.
Хојсала царство 1040.–1346.
Виџајанагарско царство 1336.–1565.
Могулско царство 1526.–1707.
Марата царство 1674.–1818.
Колонијална Индија 1757.–1947.
Подела Индије 1947.–
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет

Датум и место настанка Сатаваханаса, као и значење имена династије, предмет су расправе међу историчарима. Неке од ових расправа одвијале су се у контексту регионализма, при чему су данашњи Андра Прадеш, Махараштра, Карнатака и Телангана износе различите тврдње у погледу изворна домовине Сатаваханаса.[7]

ЕтимологијаУреди

 
Рани новац Сатакарнија I (70-60. пне).[8]

Према једној теорији, реч „Сатавахана” (брахмијско писмо: 𑀲𑀸𑀤𑀯𑀸𑀳𑀦 Sādavāhana или 𑀲𑀸𑀢𑀯𑀸𑀳𑀦 Sātavāhana,[5] IAST: Sātavāhana) је пракритски облик санскртског Сапта-Вахана („вођен седморицом”; у хиндуистичкој митологији каруце Бога сунца вуче седам коња). Ово би указивало на тврдњу да су Сатавахани првобитно тврдили да су повезани са легендарном соларном династијом, као што је то било уобичајено у древној Индији.[9] Према Ингува Картикеја Сарми, име династије потиче од речи сата („наоштрено”, „окретно” или „брзо”) и вахана („возило”); израз тако значи „онај који јаше окретног коња“.[10]

Друга теорија повезује њихово име са ранијом династијом Сатијапута. Још једна теорија изводи њихово име из мундских речи садам („коњ”) и харпан („син”), што имплицира „син извршиоца жртвовања коња”.[11] Неколико владара из династије носи име или титулу „сатакарни”. Постоје индикације да су Сатавахана, Сатакарни, Сатакани и Шаливахана варијације исте речи. Дамодар Џармананд Косамби је теоретисао да је реч „сатакарни” изведена из мундске речи сада („коњ”) и кон („син”).[12]

Пурани користе назив „Анџра” за Сатавахане. Израз „Анџра” може се односити на етничку припадност или територију династије (погледајте изворну домовину испод). То се не појављује у самим династијским записима.[13]

Тамилски еп Силапатикарам помиње „Нурувара Канара”, који је помагао черском краљу Сенгутувану током његове кампање на Хималаје. Директан превод израза Нурувар Канар је „сто Карнаса“ или „Сатакарни“, те се стога Нурувар Канар поистовећује са династијом Сатавахана.[14][15][16]

РеференцеУреди

  1. ^ Schwartzberg, Joseph E. (1978). A Historical atlas of South Asia. Chicago: University of Chicago Press. стр. 145, map XIV.1 (e). ISBN 0226742210. 
  2. ^ Andrew Ollett 2017, стр. 43.
  3. ^ Sircar, D. C. (2008). Studies in Indian Coins (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publishe. стр. 113. ISBN 9788120829732. 
  4. ^ K.M., Dayashankar (26. 9. 2014). „Koti Lingala, a major pilgrim destination”. The Hindu. Приступљено 25. 2. 2020. 
  5. ^ а б Burgess. Epigraphia Indica Vol 8. стр. 93. 
  6. ^ Alcock, Susan E.; Alcock, John H. D'Arms Collegiate Professor of Classical Archaeology and Classics and Arthur F. Thurnau Professor Susan E.; D'Altroy, Terence N.; Morrison, Kathleen D.; Sinopoli, Carla M. (2001). Empires: Perspectives from Archaeology and History (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 166. ISBN 9780521770200. 
  7. ^ Carla M. Sinopoli 2001, стр. 168.
  8. ^ „CNG: eAuction 417. INDIA, Post-Mauryan (Deccan). Satavahanas (Andhras). Śri Satakarṇi. Circa 70-60 BC. BI Karshapana (19mm, 3.44 g).”. www.cngcoins.com. Приступљено 11. 12. 2019. 
  9. ^ Ajay Mitra Shastri 1998, стр. 20–21.
  10. ^ I. K. Sarma 1980, стр. 3.
  11. ^ Sailendra Nath Sen 1999, стр. 172–176.
  12. ^ Damodar Dharmanand Kosambi 1975, стр. 243.
  13. ^ Carla M. Sinopoli 2001, стр. 166.
  14. ^ Zvelebil, Kamil (1992). Companion Studies to the History of Tamil Literature. стр. 118. 
  15. ^ Zvelebil, Kamil (1975). Tamil literature. стр. 42. 
  16. ^ „The Journal of the Numismatic Society of India”. Numismatic Society of India. 53. 1991. 

ЛитератураУреди

  • Sastri, Kallidaikurichi Aiyah Nilakanta (1976). A History of South India. Madras: Oxford University Press. 
  • Rapson, E. J. (1990). A Catalogue of Indian coins in the British Museum. Coins of Andhra Dynasty, the Western Ksatrapas etc. Patna. 
  • Majumdar, Ramesh Chandra (2003). Ancient India. Delhi: Motilal Banarsidass. 

Спољашње везеУреди