Отворите главни мени

Tatra K2 је дводелни трамвај, који се производио од 1967. до 1983. године (прототипи 1966. године) у фабрици ЧКД. Трамвај је одвојен од типа Tatra T3 због тога што има два дела. Произведено је 569 трамваја за чехословачке јавне превознике, али и за иностранство (Босна и Херцеговина и Совјетски Савез).

Tatra K2
Brno, Město Brno, Moravské náměstí, Tatra K2 (5).jpg
Tatra K2 у Брну
Опште информације
 ПроизвођачЧКД
 Година производње1967.-1983.
 ПретходникTatra K1
 НаследникTatra K5
Спецификације
 Број секције2
 Дужина20400 mm
 Ширина2500 mm
 Висина3060 mm
 Маса21900 kg
 Ниво пода900 mm
 Ширина колосека1000/1435/1524 mm
 Максимална брзина60 km/h
Унутрашњост
 Број седећих путника50[1]
 Број стојећих путника108
Портал Portal.svg Трамвајски саобраћај

ИсторијаУреди

Класични трамваји који се темеље на концепцији PCC нису могли заменити старе двоосовинске трамваје у композицији[2], ЧКД је почео развијати трамваје већег капацитета, те је 1964. године настао тип Tatra K1[3]. Но проблем је био у електропнеуматској опреми. Зато су развијени 2 прототипа трамваја Tatra K2 са диодном опремом[1]. Производња трамваја се одвијала до 1983. године. Наследник трамваја K2 је требало да буде тип Tatra KT6, но развој трамваја је био обустављен[4].

КонструкцијаУреди

Tatra K2 је једносмерни шестероосовински зглобни трамвај. По механизму је трамвај сличан типу Tatra K1[3]. Постоља имају три врсте кочница: електромагнетне, чељусне и шинске[2]. Зглобни спој трамваја се налази на средњем постољу. Наспрам трамваја Tatra T3, средње постоље је изведено да прати зглобни спој[1]. Трамваји имају заобљена чела (поједине модернизације укључују нова чела). Чела трамваја су произведена од ламината. Дизајнер чела је Франтишек Кардаус.

Под је висок 900 мм над колосеком[5]. Под је водоотпоран и направљен је од гуме[2]. Прозори су на ивицама прекривени гумом. Горњи део прозора се може отворити, а за додатну вентилацију служе кровни прозори. Интеријер трамваја се освјетљају помоћу флуоресцентне цеви, грејачи су постављени на ивицама трамваја. Столице од ламината (у првим серијама кожне) су распоређене системом 2+1. На предњем делу возила се налази управљачницу, а управља се педалама за вожњу и кочење. У сваком делу се налазе двоја четверокрилна врата контролисана од стране возача[2].

Производили су се трамваји K2 за Чехословачку, K2YU за Југославију и K2SU за Совјетски Савез, а разлике су неприметне.

Реконструкције и модернизацијеУреди

Прва већа модернизација је одрађена у Брну, како би се смањило коришћење електричне енергије. При таквим "малим модернизацијама" су мотори спојени серијски, а када се постигне већа брзина би се требало спојити на паралелно спајање. Такви трамваји су добили тип K2MM, а модернизовано их је било 67[6]. Но због проблема са таквом модернизацијом, трамваји су враћени у оригинално стање[7].

Тип Измене при модернизацијама Године модернизације Градови
Tatra K2G Електрична опрема TV8 (тиристорска) 1995.-2005. Острава, Братислава
Tatra K2R Нови дизајн, електрична опрема TV8 (тиристорска) 1995.-1998. Брно
Tatra K2R-03 1997.-1999.
Tatra K2S Нови дизајн, електрична опрема ТV14 или ТV Progress (IGBT) 1998.-2009. Братислава
Satra II Нови дизајн, електрична опрема ТV14 (прототип) и Siemens (IGBT) Од 1998. Сарајево
Tatra K2T Електрична опрема ТV14 (IGBT) 1999.-2000. Брно
Tatra K2R.03-P Нови дизајн, електрична опрема TV Progress (IGBT) 2000.-2002. Брно
Tatra K2P Електрична опрема TV Progress (IGBT) 2000.-2005. Брно, Острава
Tatra K3R-N Нови дизајн, електрична опрема TV Progress (IGBT), нови средњи нископодни дио 2002.-2004. Брно
Satra III Нови дизајн, електрична опрема Siemens, нови средњи нископодни дио Од 2004. Сарајево

Нови трамвајиУреди

Нови трамваји као модернизације трамваја K2 су се производили од 2000. година. Трамваји се воде као реконструкције, но користе се неки делови са старих трамваја (нпр. постоља).

Тип Измене при производњи Године производње Градови
Tatra K3R-N Нови дизајн, електрична опрема TV Progress (IGBT), нови средњи нископодни дио 2006. Брно
Tatra K2S Нови дизајн, електрична опрема TV Progress (IGBT) 2007.-2009. Братислава
Vario LF2R.E Нови дизајн, електрична опрема TV Europulse, делимично нископодни трамвај Од 2008. Брно
Vario LF2R.S Нови дизајн, електрична опрема Шкода, делимично нископодни трамвај 2013.-2014. Острава

Продаја трамвајаУреди

Од 1966. до 1983. је продато 569 трамваја.

Држава Град Тип Године продаје Продато трамваја Гаражни бројеви по продаји Извори
  Босна и Херцеговина Сарајево K2YU 1973.-1983. 90 201-290 [8]
  Чешка Брно K2 1967.-1983. 120 601-607, 1008-1117 [9]
K2YU 1983. 15 1118-1132 [10]
Острава K2 1967.-1969. 8 802-809 [11]
K2YU 1983. 2 810-811 [11]
  Русија Јекатеринбург K2SU 1967.-1969. 20 801-820 [12]
Москва K2SU 1967.-1970. 60 151-211 [13]
Новосибирск K2SU 1967.-1969. 36 121-156 [14]
Ростов на Дону K2SU 1968. 5 1001-1005 [15]
Самара K2SU 1967.-1969. 30 1001-1030 [16]
Тула K2SU 1969.-1970. 19 401-419 [17]
Уфа K2SU 1968.-1969. 35 [14]
  Словачка Братислава K2 1969.-1977. 86 309-394 [5]
K2YU 1983. 3 7085-7087 [5]
  Украјина Харков K2SU 1968.-1969. 40 1901-1940 [18]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Černý, Martin. Malý atlas městské dopravy 2002. Prag: Gradis Bohemia. стр. 68—69. ISBN 978-80-902791-5-5.. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Butschek, Alan (2000). 100 let elektrické pouliční dráhy v Brně 1900–2000. Ústí nad Labem i Brno: Vojtěch Wolf – Vydavatelství WOLF. стр. 76. 
  3. 3,0 3,1 „K2”. prazsketramvaje.cz. Приступљено 2017-07-14. 
  4. ^ Mara, Robert (2002). Tatra T3 1960–2000. 40 let tramvají Tatra T3. K-Report Pavel Malkus. стр. 76. ISBN 978-80-903012-0-7.. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „ČKD Tatra K2”. imhd.sk. Приступљено 2017-07-14. 
  6. ^ „Evidence vozů DPMB; typ: K2MM”. bmhd.cz. Приступљено 2017-07-14. 
  7. ^ „Rekonstrukce tramvají K2”. bmhd.cz. Приступљено 2017-07-14. 
  8. ^ Jähne, Christoph. „K2YU”. tatrawagen.de. Приступљено 14. 7. 2017. 
  9. ^ „Evidence vozů DPMB; typ: K2”. bmhd.cz. Приступљено 14. 7. 2017. 
  10. ^ „Evidence vozů DPMB; typ: K2YU”. bmhd.cz. Приступљено 14. 7. 2017. 
  11. 11,0 11,1 „K2”. mhd-ostrava.cz. Приступљено 14. 7. 2017. 
  12. ^ Kuznecov, Jevgenij. „Tatra K-2”. e-tram.narod.ru. Приступљено 14. 7. 2017. 
  13. ^ „Глава 15. Освоение московских окраин”. стр. tram.ruz.net. Приступљено 2017-07-14. 
  14. 14,0 14,1 Jähne, Christoph. „K2SU”. tatrawagen.de. Приступљено 14. 7. 2017. 
  15. ^ „Vehicles List, Rostov-na-Donu. Tatra K2”. transphoto.ru. Приступљено 14. 7. 2017. 
  16. ^ „Tatra K2”. samaratrans.info. Приступљено 2017-07-14. 
  17. ^ „Vehicles List, Tula. Tatra K2”. transphoto.ru. Приступљено 2017-07-14. 
  18. ^ Butovskij, Andrej; Rybka, Andrej. „История вагона Tatra-K2”. gortransport.kharkov.ua. Приступљено 2017-07-14. 

ЛитератураУреди

  • Butschek, Alan (2000). 100 let elektrické pouliční dráhy v Brně 1900–2000. Ústí nad Labem i Brno: Vojtěch Wolf – Vydavatelství WOLF. стр. 76.