Ujgurski kaganat (ili Ujgursko carstvo ili Uigurski kaganat, takođe poznat kao zemlja Tokuz Oguza,[5][6][7] staroturski: 𐱃𐰆𐰴𐰕:𐰆𐰍𐰕:𐰉𐰆𐰑𐰣, moderni ujgurski: ئۇيغۇر خانلىقى‎, Uyghur Xanliqi, nazivima iz Tang ere sa modernim Hanju pinjinom: tradicionalni kineski: 回鶻; pojednostavljeni kineski: 回鹘; pinjin: Huíhú ili tradicionalni kineski: 回紇; pojednostavljeni kineski: 回纥; pinjin: Huíhé) bilo je turkijsko carstvo[8] koje je postojalo oko jednog veka između sredine 8. i 9. veka. Oni su bili plemenska konfederacija pod Orkon ujgurskim (回鶻) plemstvom, koje su Kinezi nazivali Đu Sing („Devet klanova”), što potiče od imena Toguz Oguz ili Toquz Tugluq.[9] Njihova prestonica je bio Otuken i kasnije Ordu-Balik. On je kasnije zamenjen Jenisej kirgiskim kaganatom.

Ujgurski kaganat

𐱃𐰆𐰴𐰕:𐰆𐰍𐰕:𐰉𐰆𐰑𐰣
744–840[1]
Ujgurski kaganat u svojoj najvećoj veličini
Ujgurski kaganat u svojoj najvećoj veličini
StatusKaganat
Prestonica
Zajednički jezici
Religija
Tengrizam, Manihejstvo, Budizam
VladaMonarhija
Ujgurski kagani 
• 744–747
Kutlug Bilg Kol
• 841–847
Og kan
Istorija 
• Uspostavljen
744
• Ukinut
840[1]
Površina
800[3][4]3.100.000 km2 (1.200.000 sq mi)
Prethodnik
Naslednik
Drugi turkijski kaganat
Kara-Kanidni kanat
Gansu ujgursko kraljevstvo
Kraljevevstvo Koča
Jenisej kirgucki kaganat
Danas deo

IstorijaУреди

UsponУреди

Godine 657, Zapadnoturkijski kaganat je porazila dinastija Tang, nakon čega su Ujguri podpali pod Tang kontrolu. Pre toga, Ujguri su već pokazali sklonost ka savezima sa Tang dinastijom, kada su se s njima borili protiv Tibetanskog carstva i Turaka 627. godine.[10][11] Godine 742, Ujguri, Karluci i Basmili pobunili su se protiv Drugog turskog kaganata.[12]

Godine 744, Basmili su zauzeli tursku prestonicu Otuken i usmrtili vladajućeg Ozmis Kagana. Kasnije te godine ujgursko-karlučki savez je formiran protiv Basmila i pobedio ih. Njihov kagan je ubijen i Basmili su prestali da postoje kao narod. Neprijateljstva između Ujgura i Karluka zatim su primorala Karluke da migriraju na zapad u Žetisu i da se sukobe sa Tirgešima, koje su porazili i pokorili 766. godine.[13]

Lično ime ujgurskog kagana bilo je Kulıg Bojla (kineski: 骨力裴羅). On je uzeo titulu Kutlug I Bilg kagan „Sjajni, mudri, moćni kagan”, tvrdeći da je vrhovni vladar svih plemena. On je sagradio svoj glavni grad u Ordu-Baliku. Prema kineskim izvorima, teritorija Ujgurskog carstva tada je dosegla „na svom istočnom kraju, teritoriju Šiveja, na zapadu planine Altaj, na jugu je kontrolisala pustinju Gobi, tako da je pokrivala čitavu teritoriju drevne Sjungnu”.[14]

Ujguri su 745. godine ubili poslednjeg kagana Gokturka, bega Bajmejkehana Gulongfua (白眉可汗 鶻隴匐), i poslali njegovu glavu u Tang.[15]

ReferenceУреди

  1. ^ „History of Central Asia”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 8. 11. 2016. 
  2. ^ „Data” (PDF). www.tekedergisi.com. Приступљено 19. 1. 2020. 
  3. ^ Turchin, Peter; Adams, Jonathan M.; Hall, Thomas D (decembar 2006). „East-West Orientation of Historical Empires”. Journal of World-Systems Research. 12 (2): 222. ISSN 1076-156X. Приступљено 16. 9. 2016. 
  4. ^ Rein Taagepera (septembar 1997). „Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia”. International Studies Quarterly. 41 (3): 475—504. JSTOR 2600793. doi:10.1111/0020-8833.00053. 
  5. ^ E.J. Brill, 1962, Four studies on the history of Central Asia, p. 88
  6. ^ Scott C. Levi, 2009, Islamic Central Asia: An Anthology of Historical Sources, p. 29
  7. ^ V. V. Barthold, 1956, Four Studies on Central Asia, p. 88
  8. ^ Benson 1998, стр. 16–19.
  9. ^ Bughra 1983, стр. 50–51.
  10. ^ Latourette 1964, стр. 144.
  11. ^ Haywood 1998, стр. 3.2.
  12. ^ Sinor 1990, стр. 317–342.
  13. ^ Sinor 1990, стр. 349.
  14. ^ „Chapter 217 part 1”. 新唐書 [New Book of Tang]. »"東極室韋,西金山,南控大漠,盡得古匈奴地。 
  15. ^ Barfield 1989, стр. 151.

LiteraturaУреди

  • Asimov, M.S. (1998), History of civilizations of Central Asia Volume IV The age of achievement: A.D. 750 to the end of the fifteenth century Part One The historical, social and economic setting, UNESCO Publishing 
  • Barfield, Thomas (1989), The Perilous Frontier: Nomadic Empires and China, Basil Blackwell 
  • Benson, Linda (1998), China's last Nomads: the history and culture of China's Kazaks, M.E. Sharpe 
  • Bregel, Yuri (2003), An Historical Atlas of Central Asia, Brill 
  • Bosworth, Clifford Edmund (2000), The Age of Achievement: A.D. 750 to the End of the Fifteenth Century - Vol. 4, Part II : The Achievements (History of Civilizations of Central Asia), UNESCO Publishing 
  • Bughra, Imin (1983), The history of East Turkestan, Istanbul: Istanbul publications 
  • Drompp, Michael Robert (2005), Tang China And The Collapse Of The Uighur Empire: A Documentary History, Brill 
  • Golden, Peter B. (1992), An Introduction to the History of the Turkic Peoples 
  • Golden, Peter B. (2011), Central Asia in World History, Oxford University Press 
  • Haywood, John (1998), Historical Atlas of the Medieval World, AD 600–1492, Barnes & Noble 
  • Henning, W.B. (1938), „Argi and the "Tokharians"”, Bulletin of the School of Oriental Studies, University of London, 9 (3): 545—571, JSTOR 608222, doi:10.1017/S0041977X0007837X 
  • Latourette, Kenneth Scott (1964), The Chinese, their history and culture, Volumes 1–2, Macmillan 
  • Mackerras, Colin (1990), „Chapter 12 - The Uighurs”, Ур.: Sinor, Denis, The Cambridge History of Early Inner Asia, Cambridge University Press, стр. 317—342, ISBN 0-521-24304-1 
  • Millward, James A. (2007), Eurasian Crossroads: A History of Xinjiang, Columbia University Press 
  • Mackerras, Colin, The Uighur Empire: According to the T'ang Dynastic Histories, A Study in Sino-Uighur Relations, 744–840. Publisher: Australian National University Press, 1972. 226 pages, ISBN 0-7081-0457-6
  • Rong, Xinjiang (2013), Eighteen Lectures on Dunhuang, Brill 
  • Sinor, Denis (1990), The Cambridge History of Early Inner Asia, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-24304-9 
  • Xiong, Victor (2008), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0810860537 
  • Xue, Zongzheng (1992), Turkic peoples, 中国社会科学出版社 

Spoljašnje vezeУреди