Јекатеринбург
Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) град је у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову. Град се налази на реци Исет између Волго-Уралске области и Сибира, са популацијом од око 1,5 милиона становника,[5] до 2,2 милиона становника у урбаној агломерацији. Јекатеринбург је четврти по величини град у Русији, највећи град у Уралском федералном округу и један од главних културних и индустријских центара Русије. Јекатеринбург је назван „трећом престоницом Русије“, јер је на трећем месту по величини своје привреде, културе, транспорта и туризма.[6][7][8][9]
| Јекатеринбург Екатеринбург | |
|---|---|
  _%D0%95%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3.jpg)   Јекатеринбург | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Област | Свердловска област |
| Основан | 1723. |
| Статус града | 1781. |
| Стара имена | од 1924. до 1991. Свердловск |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 1.350.136 |
| Агломерација | 2.050.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 50′ 23″ С; 60° 36′ 57″ И / 56.83973° С; 60.61583° И |
| Временска зона | UTC+6 |
| Апс. висина | 270 m |
| Површина | 487[1]/491[2]/495[3] km2 |
.svg)  Јекатеринбург Јекатеринбург на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Александар Високинскиj |
| Поштански број | 620000[4] |
| Веб-сајт | |
| ekburg.ru | |
.svg)
.svg)
Јекатеринбург је познат по својој конструктивистичкој архитектури[10][11][12] и такође се сматра „руском престоницом уличне уметности“.[13][14][15]
Географија
уреди
Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, па се Јекатеринбург сматра везом између два континента. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.
Урал је врло богат рудама (посебно угљем и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатеринбургу Транссибирска железница улази у Азију.
Клима
уреди| Клима Јекатеринбурга (1991–2020, екстреми 1831–садашњост) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 5,6 (42,1) |
9,4 (48,9) |
17,3 (63,1) |
28,8 (83,8) |
34,7 (94,5) |
36,4 (97,5) |
39,1 (102,4) |
37,2 (99) |
31,9 (89,4) |
24,7 (76,5) |
13,5 (56,3) |
5,9 (42,6) |
39,1 (102,4) |
| Максимум, °C (°F) | −9,3 (15,3) |
−6,6 (20,1) |
0,9 (33,6) |
10,1 (50,2) |
18,3 (64,9) |
22,6 (72,7) |
24,3 (75,7) |
21,4 (70,5) |
15,0 (59) |
6,9 (44,4) |
−2,6 (27,3) |
−7,8 (18) |
7,8 (46) |
| Просек, °C (°F) | −12,6 (9,3) |
−10,8 (12,6) |
−3,6 (25,5) |
4,7 (40,5) |
12,2 (54) |
16,9 (62,4) |
18,9 (66) |
16,2 (61,2) |
10,4 (50,7) |
3,6 (38,5) |
−5,4 (22,3) |
−10,7 (12,7) |
3,3 (37,9) |
| Минимум, °C (°F) | −15,5 (4,1) |
−14,1 (6,6) |
−7,3 (18,9) |
0,3 (32,5) |
6,9 (44,4) |
12,0 (53,6) |
14,4 (57,9) |
12,2 (54) |
6,8 (44,2) |
1,0 (33,8) |
−7,8 (18) |
−13,3 (8,1) |
−0,4 (31,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −44,6 (−48,3) |
−42,4 (−44,3) |
−39,2 (−38,6) |
−21,8 (−7,2) |
−13,5 (7,7) |
−5,3 (22,5) |
1,5 (34,7) |
−2,2 (28) |
−9,0 (15,8) |
−22,0 (−7,6) |
−39,2 (−38,6) |
−44,0 (−47,2) |
−44,6 (−48,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 25 (0,98) |
19 (0,75) |
25 (0,98) |
31 (1,22) |
47 (1,85) |
73 (2,87) |
93 (3,66) |
75 (2,95) |
45 (1,77) |
41 (1,61) |
33 (1,3) |
28 (1,1) |
535 (21,06) |
| Дани са кишом | 1 | 1 | 5 | 13 | 20 | 20 | 19 | 22 | 22 | 17 | 6 | 1 | 147 |
| Дани са снегом | 26 | 23 | 18 | 10 | 4 | 0,4 | 0 | 0 | 2 | 13 | 23 | 25 | 144 |
| Релативна влажност, % | 79 | 75 | 68 | 60 | 58 | 63 | 68 | 73 | 75 | 75 | 78 | 79 | 71 |
| Сунчани сати — месечни просек | 47 | 94 | 164 | 206 | 256 | 272 | 269 | 217 | 143 | 78 | 51 | 37 | 1.834 |
| Извор #1: Pogoda.ru[16] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[17] | |||||||||||||
Историја
уреди
Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по Светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.
Убрзо након Руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.
Двадесетих година 20. века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрика тешке машинерије у Европи.
Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.
Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.
У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург Сити.
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 423.302 | 778.602 | 1.025.045 | 1.211.172 | 1.364.621 | 1.293.537[18] | 1.349.772 |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвде се налази међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово.
Градови побратими
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Екатеринбург. Панорама недели. Выпуск 16 (24-30. маја 2010 года)”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 21. 11. 2014.
- ^ Основные положения Генерального плана муниципального образования «город Екатеринбург»
- ^ „Стратегический план развития Екатеринбурга до 2015 года. Раздел II. Исходные конкурентные возможности Екатеринбурга. Внутренние факторы развития города.”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 26. 8. 2018.
- ^ „Срок регистрации домена закончился”. www.ekaterinburg.com. Архивирано из оригинала 21. 1. 2013. г. Приступљено 2022-02-26.
- ^ „RUSSIA: Ural'skij Federal'nyj Okrug: Ural Federal District”. City Population.de. 4. 8. 2020. Приступљено 2. 10. 2020.
- ^ „Рейтинг столичных городов России от Фонда "Институт экономики города"”. Urbaneconomics.ru.
- ^ Kolossov, Vladimir; Eckert, Denis (1. 1. 2007). „Russian regional capitals as new international actors: the case of Yekaterinburg and Rostov”. Belgeo (на језику: енглески) (1): 115—132. doi:10.4000/belgeo.11686
.
- ^ „Central Asian Chapter by Eurasian Respiratory and Allergy Consortium”. Era-cac.org. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 1. 6. 2018.
- ^ „Yekaterinburg - Entertainment - Russia.com”. Russia.com.
- ^ „Конструктивизм. Жемчужина архитектуры Екатеринбурга”. www.e1.ru (на језику: руски). 2018-01-16. Приступљено 2021-12-21.
- ^ „Как Екатеринбург за 10 лет стал столицей конструктивизма”. Strelka Mag (на језику: руски). Архивирано из оригинала 5. 3. 2021. г. Приступљено 2021-12-21.
- ^ Урал, Наш (2016-05-19). „Советская утопия: эпоха конструктивизма в Екатеринбурге”. Наш Урал (на језику: руски). Приступљено 2021-12-21.
- ^ „Все кругом храпят, а Екатеринбург — пробужденный Когда уральский город объявил себя российской столицей стрит-арта, многие смеялись. А потом он стал ею”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2021-12-21.
- ^ „Как Екатеринбург становится столицей стрит-арта”. Российская газета (на језику: руски). 16. 4. 2019. Приступљено 2021-12-21.
- ^ „Екатеринбург – столица стрит-арта. Часть первая”. www.uralweb.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 3. 3. 2021. г. Приступљено 2021-12-21.
- ^ Погода и Климат – Климат Екатеринбург [Weather and Climate – The Climate of Yekaterinburg] (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ „WMO Climate Normals for Sverdlovsk 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 29. 10. 2021.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Литература
уреди- Georg Adolf Erman (1848). „(Yekaterinburg)”. Travels in Siberia. Longman, Brown, Green, and Longmans. „Translated from the German by William Desborough Cooley”
- W.G. Blackie, ур. (1875). „Ekaterinburg”. Imperial Gazetteer. London: Blackie & Son.
- „Ekaterinburg”. Guide to the Great Siberian Railway. St. Petersburg: Ministry of Ways of Communication. 1900.
- „Ekaterinburg”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 9 (11 изд.). 1910. стр. 138–139.
- „Yekaterinburg”, Russia, Leipzig: Karl Baedeker, 1914, OCLC 1328163
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Сајт о Јекатеринбургу
- Портал Јекатеринбурга
- Порушени храмови Јекатеринбурга (1. део), (2. део), приступљено 3. септембра 2016.
- Official website of Yekaterinburg
