Шећерни штапићи
Шећерни штапић је бомбона у облику штапића која се често повезује са божићно-новогодишњим празницима[2] и Даном Светог Николе.[3] Традиционално је беле боје са црвеним пругама и ароматизована пеперминота, али неретке су варијанте у другим бојама и укусима.
 Традиционални шећерни штапић | |
| Друго име | Штапић од менте |
|---|---|
| Регије или држава | Немачка |
| Направио | непознато [1] |
| Главни састојци | Шећер, арома (често пеперминт) |
 Медија: Шећерни штапићи | |
Историја
уредиПрви писани траг о шећерним штапићима датира из 1837. године из записа са Изложбе добротворног механичког удружења (енгл. Massachusetts Charitable Mechanic Association).[4] Рецепт за равне штапићасте бомбоне од менте, беле боје са црвеним пругама, објављен је 1844. године.[5] Слаткиш се помиње и у литератури из 1866. године, [6] али без много описа изгледа и укуса. Месечник Тхе Нурсерy је 1874.[7] године објавио чланак повезивајући ове штапиће са прославом Божића, а часопис Бабyланд је 1882. поменуо употребу шећерних штапића као украсе на божићном дрвету.[8]
Хришћанско порекло
уреди
Године 1670, хоровођа у Келнској катедрали желео је да отклони буку коју су деца стварала током традиције живих јаслица на Бадњој вечери. Затражио је од локалног произвођача слаткиша да направи некакав дугуљаст слаткиш који ће поклањати деци.[9][10][11][12] Да би оправдао праксу давања слаткиша деци током богослужуња, затражио је да се штапићи обликују тако да на врху имају куку, што би децу асоцирало на пастирски штап и пастире који су дошли да посете бебу Исуса.[9][10][11] Такође, затражено је да слаткиш буде беле боје како би асоцирао на безгрешност Исусовог живота. Временом се производња и конзумирање слаткиша проширила у друге делове Европе, где су се најчешће даривали током реконструкције Рађања.[9][10][11] Тиме је шећерни штапић постао познати божићни и новогодишњи слаткиш.[3]
Производња
уредиКао и код других слаткиша из тог периода, првобитна производња је била ручне израде. Кондиторски произвођач Бунте Бротхерс из Чикага, први су патентирали машину за производњу бомбона, почетком 1920-их година.[13] Године 1919. у граду Олбани у савезној америчкој држави Џорџији, Роберт Мек Кормак је почео производњу божићних штапића за локалне купце. Средином века, његова компанија постала је једна од водећих светских произвођача бомбона. У почетку, производња шећерних штапића је била ограничена јер је радна снага морала ручно да савија врхове штапића који су силазили са траке, како би се добио карактеристични облик. Оваква производња имала је преко 20% шкарта, односно, преко 20% штапића је приликом савијања пуцало. Године 1957, римокатолички свештеник[14] који је летњу паузу користио за рад у кућној радионици слаткиша, патентирао је свој изум који је аутоматизовао увијање бомбона и њихово резање.[15]
Употреба током Дана Светог Николе
уредиНа прослави Дана Светог Николе, обичај је да се деци дарује шећерни штапић који преставља жезал хришћанског бископа, Светог Николу.[2] Жезал алудира на Доброг пастира.[16][17]
Друга употреба
уредиИако се шећерни штапић повезује за прославу новогодишњих и божићних празника, неретно се његова продаја може срести и ван ових празника.
У популарној култури
уредиАмерички рок бенд Тхе Wхите Стрипес издао је 2002. године издао песму под називом Цандy Цане Цхилдрен. Њихова песма Ицкy Тхумп из 2007. такође помиње слаткиш.[18][19]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Евелетх, Росе. „Wе Дон'т Кноw тхе Оригинс оф тхе Цандy Цане, Бут Тхеy Алмост Цертаинлy Wере Нот Цхристиан”. Смитхсониан.
- ^ а б Америцан Цхристмас Трее Јоурнал. Натионал Цхристмас Трее Ассоциатион. 2005. стр. 40. „Ст. Ницхолас Даy ис целебратед он тхе анниверсарy оф хис деатх ин 343 А.D. Тхе цандy цане ис саид то репресент тхе црозиер, ор бисхоп'с стафф, оф Ст. Ницхолас.”
- ^ а б Хартел, Рицхард W.; Хартел, АннаКате (28. 3. 2014). Цандy Битес: Тхе Сциенце оф Сwеетс. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 53. ИСБН 9781461493839. Приступљено 8. 1. 2015. „Тхе цандy цане ис саид то хаве итс оригинс ат Цхристмас тиме ин Германy цирца 1670. А цхурцх цхоирмастер ин Цологне гаве стицкс оф хард цандy wитх а цроок ат тхе енд то тхе цхилдрен ин хис цхоир то кееп тхем qуиет дуринг лонг Цхристмас сервицес.”
- ^ Тхе Еxхибитионс анд Фаирс оф Массацхусеттс Цхаритабле Мецханиц Ассоциатион. 1-5 (1837-1847). Массацхусеттс Цхаритабле Мецханиц Ассоциатион. 1837. стр. 25. Приступљено 12. 12. 2008.
- ^ Паркинсон, Елеанор (1844). Тхе цомплете цонфецтионер, пастрy ... – Елеанор Паркинсон – Гоогле Боокс. Приступљено 2011-12-12.
- ^ Баллоу'с монтхлy магазине – Гоогле Боокс. 1977-04-29. Приступљено 2011-12-12.
- ^ Тхе Нурсерy – Гоогле Боокс. 1874. Приступљено 2011-12-12.
- ^ Елла Фарман Пратт, Мрс (2004-06-30). Бабyланд – Цхарлес Стуарт Пратт – Гоогле Боокс. Приступљено 2011-12-12.
- ^ а б в Р. О. Паркер (19. 10. 2001). Интродуцтион то Фоод Сциенце. Делмар. ИСБН 9780766813144. Приступљено 17. 12. 2011. „Ин 1670, тхе цхоирмастер ат тхе Цологне Цатхедрал гаве сугар стицкс то хис yоунг сингерс то кееп тхем qуиет дуринг тхе лонг Ливинг Црèцхе церемонy. Ин хонор оф тхе оццасион, хе хад тхе цандиес бент инто тхе схепхердс цроокс. Ин 1847, а Герман-Сwедисх иммигрант намед Аугуст Имгард оф Wоостер, Охио, децоратед а смалл пине трее wитх папер орнаментс анд цандy цанес.”
- ^ а б в Хелен Хаидле (2002). Цхристмас Легендс то Ремембер. Давид C. Цоок. ИСБН 9781562925345. Приступљено 17. 12. 2011. „Ароунд 1670, а цхоирмастер оф а цатхедрал ин Цологне, Германy, хандед оут сугар стицкс то хис yоунг сингерс. Ат Цхристмас, ин хонор оф тхе биртх оф Јесус, тхе цхоирмастер бент тхе сугар стицкс ат оне енд, форминг тхе схапе оф а схепхерд'с цроок. Тхесе wхите цандy цанес хелпед кееп тхе цхилдрен qуиет дуринг тхе лонг Цхристмас Еве Нативитy сервице. Фром Германy, тхе усе оф цандy схепхердс' стаффс спреад ацросс Еуропе, wхере плаyс оф тхе Цхристмас Нативитy wере аццомпаниед бy гифтс оф тхе сwеет "схепхердс' цроокс."”
- ^ а б в Аце Цоллинс (20. 4. 2010). Греат Традитионс оф Цхристмас. Зондерван. ИСБН 9780310873884. Приступљено 17. 12. 2011. „Цхурцх хисторy рецордс тхат ин 1670 тхе цхоирмастер ат Германy'с Цологне Цатхедрал wас фацед wитх а проблем тхат стилл цхалленгес парентс, теацхерс, анд цхоир дирецторс тодаy. Ин анциент Цологне, ас wелл ас ин тхоусандс оф цхурцхес тодаy, тхе цхилдрен ин тхе цхоир офтен греw рестлесс анд ноисy дуринг тхе лонг сервицес. Хе соугхт оут а лоцал цандy макер, анд афтер лоокинг овер тхе треатс ин хис схоп, тхе мусиц леадер паусед ин фронт оф соме wхите сwеет стицкс. Yет тхе цхоирмастер wондеред иф тхе приестс анд парентс wоулд аллоw хим то гиве тхе цхилдрен ин хис цхоир цандy то еат дуринг а цхурцх сервице. Тхе цхоирмастер аскед тхе цандy макер иф хе цоулд бенд тхе стицкс анд маке а цроок ат тхе топ оф еацх оне. Тхе цандy wоулд нот бе јуст а треат; ит wоулд бе а теацхинг тоол. Тхе цхоирмастер децидед тхат тхе цандy'с пуре wхите цолор wоулд репресент тхе пуритy оф Цхрист. Тхе цроок wоулд серве ас а wаy фор тхе цхилдрен то ремембер тхе сторy оф тхе схепхердс wхо цаме то висит тхе бабy Јесус. Тхе схепхердс царриед стаффс ор цанес, анд wитх тхе хоок ат тхе топ оф тхе стицк, тхе цандy ноw лоокед лике а цане.”
- ^ Ит'с Цхристмас Сеасон: Мy, Хоw Сwеет Ит Ис!. Тхе Милwаукее Јоурнал. 13. 12. 1968. Приступљено 20. 12. 2011. „Ин 1670, а цхоирмастер ат Германy'с Цологне цатхедрал бент тхе ендс оф соме сугар стицкс то репресент схепхердс' цроокс, анд дистрибутед тхем то yоунгстерс. Тхе працтице спреад.”[мртва веза]
- ^ „Патент УС1680440 – ЦАНДY-ФОРМИНГ МАЦХИНЕ – Гоогле Патентс”. Приступљено 2011-12-12.
- ^ „Цандy цане форминг мацхине”. гоогле.цом. Приступљено 1. 4. 2018.
- ^ „Бобс Цандиес”. георгиаенцyцлопедиа.орг.
- ^ Карамбаи, Себастиан С. (1. 1. 2005). Министерс анд Министриес ин тхе Лоцал Цхурцх: А Цомпрехенсиве Гуиде то Еццлесиастицал Нормс. Тхе Бомбаy Саинт Паул Социетy. стр. 41. ИСБН 9788171097258. Приступљено 8. 1. 2015. „Тхе цросиер (пасторал стафф) ис тхе сyмбол оф тхе оффице оф тхе Гоод Схепхерд, wхо wатцхес овер анд леадс wитх царе тхе флоцк ентрустед то хим бy тхе Холy Спирит.”
- ^ Wебб, Вал (30. 9. 2010). Степпинг Оут wитх тхе Сацред. А&C Блацк. стр. 79. ИСБН 9781441196422. Приступљено 8. 1. 2015. „Тхе имаге оф Јесус ас тхе гоод схепхерд споке волумес то тхе еарлy Цхурцх ас а метапхор фор Дивине царе суцх тхат бисхопс, ин тиме, царриед а схепхерд'с цроок (цросиер) wитх итс хоокед енд то сyмболизе “пасторал” царе (пасторал меанинг “оф ор релатинг то схепхердс ор хердерс”)— интерестинглy, тхе хоок он соме цросиерс ендс ин а снаке'с хеад.”
- ^ „Тхе Wхите Стриплес”. wхитестрипес.нет. Архивирано из оригинала 2009-08-30. г. Приступљено 2016-12-26.
- ^ Фрицке, Давид (2005). „Wхите он Wхите”. Роллинг Стоне.
Спољашње везе
уреди
Речничка дефиниција за шећерни штапићи на Викиречнику
