Азот-пентоксид је оксид азота хемијске формуле N2O5, где је оксидациони број азота +5.

Nitril nitrat

модел молекула
Називи
IUPAC назив
Динитроген-пентоксид
Други називи
Азот (V)-оксид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.227
MeSH Dinitrogen+pentoxide
  • InChI=1S/N2O5/c3-1(4)7-2(5)6 ДаY
    Кључ: ZWWCURLKEXEFQT-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/N2O5/c3-1(4)7-2(5)6
  • [O-][N+](=O)O[N+](=O)[O-]
Својства
N2O5
Моларна маса 108,01 g/mol
Агрегатно стање бела чврста супстанца
Густина 2,05 g/cm3, основно
Тачка кључања 32.4 ºC сублимира
реагује дајући азотну киселину
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) планарни, C2v (приближно D2h)
N–O–N ≈ 180º
Термохемија
178.2 J K−1 mol−1 (s)
355.6 J K−1 mol−1 (g)
−43.1 kJ/mol (s)
+11.3 kJ/mol (g)
Опасности
Главне опасности јак оксидант, ствара јаку киселину у контакту са водом
NFPA 704
Тачка паљења не гори
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Добијање

уреди

Може се добити на више начина[3]:
1. дејством азотне киселине на оксид фосфора:

 

2. дејством хлора на сув сребро-нитрат:

 

3. дејством озона на азот-пероксид:

 

Особине

уреди

Ово је бела кристална супстанца која под обичним притиском сублимује, не топећи се, а изнад тачке кључања се распада. Уколико се брзо загрева, доћи ће до експлозије[3][4][5]:

 

Азот-пентоксид је анхидрид азотне киселине[3]:

 
Особина Вредност
Партициони коефицијент[6] (ALogP) 4,2
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) -2,9
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 100,9

Извори

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  4. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  5. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  6. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди