Алаџа (Хасан Назирова) џамија
Алаџа џамија или само Алаџа (исто тако Хасан Назирова џамија и Шарена џамија) прва је џамија у Босни и Херцеговини изграђена у класичном османском стилу. Подигнута је 1549. године у Фочи. Алаџа џамију је изградио Хасан Незир Челебија, блиски сарадник Мимара Синана. Алаџа џамија важи за један од највреднијих објеката оријенталне културе на Балкану.[1] Џамија је у потпуности срушена за вријеме Рата у Босни и Херцеговини, у аугусту 1992. године. Обнова је почела 2014. године, а завршена је 4. маја 2019. када је било и званично отварање. Проглашена је националним спомеником БиХ.
| Алаџа | |
|---|---|
 | |
  Алаџа Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 30′ 20″ С; 18° 46′ 47″ И / 43.505556° С; 18.779722° И |
| Религија | ислам |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | османска архитектура |
| Главни градитељ | Хасан Незир |
| Оснивање | обнова: 2014. |
| Почетак изградње | 1549. |
| Спецификације | |
| Дужина | 13,70 m |
| Ширина | 13,82 m |
| Висина | 11,90 m |
Иако су многи медији и аутори текстова деценијама тврдили да је Алаџа џамија била уврштена на Унескову листу свјетске баштине, Државна комисија за сарадњу са Унеском је потврдила да ова џамија никада није била на тој листи, нити је било иницијатива да се уврсти на ту листу.[2]
Реконструкција уреди
Радови на реконструкцији Алаџе су званично почели 2014. године.[3] Завршени су на дан отварања, 4. маја 2019. године.
Степен заштите уреди
Мјесто и остаци градитељске цјелине Алаџа (Хасан Назирове) џамије у Фочи проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Комисије за очување националних споменика БиХ на сједници одржаној од 6. до 10. јула 2004. године. Национални споменик чине џамија Алаџа са припадајућим објектима: турбе Ибрахима, сина оснивача џамије; надгробни саркофаг оснивача Хасана Назира; шадрван; старији гробни саркофази; харем са нишанима; камени зидови-ограде; двије капије; и чесма у зиду дворишта.[4]
Види још уреди
Галерија уреди
_d%C5%BEamija_u_Fo%C4%8Di.jpg)
_d%C5%BEamija.jpg)
Референце уреди
- ^ „Фочански дани: Седамнаест фочанских џамија”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступљено 14. 02. 2019.
- ^ Hodžić, S. „Aladža džamija nikada nije bila na listi UNESCO-a!”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-06-15.
- ^ https://faktor.ba/vijest/foca-aladza-dzamija-bit-ce-obnovljena-do-kraja-godine-242287 Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2019) Фактор: Обнова Алаџе до краја године
- ^ Комисија за очување националних споменика БиХ: Одлука о проглашењу добра националним спомеником
Литература уреди
Књиге уреди
- Андрејевић, Андреј (1972). Алаџа џамија у Фочи. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета, (Београд : БИГЗ). COBISS.SR 91123724
- Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ. COBISS.SR 37385223 COBISS.RS 11616778 COBISS.BH 512009936
- Аyверди, Екрем Хакки (1956). Yугославyа'да Тüрк Абиделери ве Вакıфларı (на језику: турски). III. Анкара: Вакıфлар Дергиси. стр. 151—223.
- Детелић, Мирјана (2007). Епски градови : лексикон. Београд: САНУ, Балканолошки институт, (Београд : Чигоја штампа). ИСБН 978-86-7179-040-6. Архивирано из оригинала 27. 02. 2020. г. Приступљено 27. 02. 2020. COBISS.SR 139358732 COBISS.RS 139358732 COBISS.BH 139358732
- Ерен, Халит; Пашић, Амир; Идризбеговић-Згонић, Аида (2013). Ресторатион оф Мосqуес ин Босниа анд Херзеговина (на језику: енглески). Истанбул: Ресеарцх центре фор исламиц хисторy, арт анд цултуре. ИСБН 978-92-9063-254-2. COBISS.BH 512096464
- Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод). COBISS.SR 43669767 COBISS.RS 43669767 COBISS.BH 7178246
- Јанц, Загорка (1956). Исламски рукописи из југословенских колекција (PDF). Београд: Музеј примењене уметности, (Београд : "Радиша Тимотић"). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2022. г. Приступљено 14. 10. 2022. COBISS.SR 178759431
- Ковачевић, Десанка (1961). Трговина у средњовјековној Босни / Десанка Ковачевић ; Дјела / Научно друштво НР Босне и Херцеговине ; књ. 18. Одјељење историјско-филолошких наука ; књ. 13. Сарајево: Научно друштво НР Босне и Херцеговине. COBISS.SR 513036951
- Ковачевић-Којић, Десанка (1978). Градска насеља средњовјековне босанске државе. Сарајево: "Веселин Маслеша". COBISS.SR 40436748
- Мујезиновић, Мехмед (1977). Исламска епиграфика Босне и Херцеговине. књ.2, Источна и Централна Босна. Сарајево: Веселин Маслеша. COBISS.SR 55726860 COBISS.RS 1924390 COBISS.BH 1924390
- Премовић, Маријан М. (2013). Средње и Доње Полимље и Горње Подриње у средњем веку : докторска дисертација (PDF). Београд: [М. М. Премовић]. COBISS.SR 523080599
- Реџић, Хусреф (1983). Студије о исламској архитектонској баштини. Сарајево: Веселин Маслеша, (Нови Сад : Штампарија). COBISS.SR 66441484 COBISS.RS 1925158 COBISS.BH 1925158 COBISS.BH 512030928
- Туцаковић, Шемсо (1991). Алаџа џамија - фочански бисер. Сарајево: Ел-Калем, (Тузла : Графичар). COBISS.SR 8441606 COBISS.BH 8441606
- Туцаковић, Шемсо (1998). Алаџа џамија - убијени монумент (ПДФ). Сарајево: Институт за истраживање злочина против човјечности и међународног права, (Сарајево : Раил принт). ИСБН 9958-740-02-8. COBISS.SR 642841 COBISS.BH 642841
- Туцаковић, Шемсо (2012). Културоцид на Дрини : материјални споменици културе Бошњака - муслимана источне Босне уништени у току српске агресије 1991.-1995. Сарајево: Футур Арт, (Сарајево : ДЕС). ИСБН 978-9958-9951-5-6. COBISS.SR 19361542 COBISS.BH 19361542
- Хаммер, Јосепх вон (1979). Хисторија Турског (Османског) царства ; [3 књ. ; превео Неркез Смаилагић]. Загреб: "Неркез Смаилагић", (Загреб : "Огњен Прица"). COBISS.SR 24724495 COBISS.SR 80539148 COBISS.BH 32357889
- Хаммер, Јосепх вон (1979а). Хисторија Турског (Османског) царства. Књ. 2 ; [превео Неркез Смаилагић]. Загреб: "Неркез Смаилагић", (Загреб : "Огњен Прица"). COBISS.SR 139290887 COBISS.RS 139290887 COBISS.BH 513709775
- Хисторија народа Југославије. Књ. 2. Загреб: Школска књига, (Загреб : Графички завод Хрватске). 1959. COBISS.SR 41719815 COBISS.RS 41719815 COBISS.BH 1024009207
- Челеби, Евлија (1973). Путопис : одломци о југословенским земљама; [превео, увод и коментар написао Хазим Шабановић]. Сарајево: Веселин Маслеша. COBISS.SR 256247815 COBISS.RS 2005798 COBISS.BH 2005798
- Шамић, Мидхат (1966). Француски путници у Босни на прагу XIX стољећа и њихови утисци о њој. Сарајево: "Веселин Маслеша", (Београд : "Слободан Јовић"). COBISS.SR 151389447 COBISS.RS 151389447 COBISS.BH 2179334
- Шамић, Мидхат (1981). Француски путници у Босни и Херцеговини у XIX стољећу и њихови утисци о њој : (1836-1878). Сарајево: "Веселин Маслеша", (Нови Сад : Будућност). COBISS.SR 83094284 COBISS.SR 39890695 COBISS.RS 724247 COBISS.BH 724247 COBISS.BH 1924646
- Wаласек, Хелен (2015). Босниа анд тхе Деструцтион оф Цултурал Херитаге (на језику: енглески). Фарнхам: Асхгате. ИСБН 978-1-4094-3704-8. COBISS.SR 214805260 COBISS.BH 214805260
- Wаласек, Хелен (2016). Босниа анд тхе Деструцтион оф Цултурал Херитаге (на језику: енглески). Неw Yорк: Роутлеге. ИСБН 9781315569789.
- Шабановић, Хазим (1982). Босански пашалук : постанак и управна подјела. Сарајево: Свјетлост. COBISS.SR 512028585 COBISS.RS 512028585 COBISS.BH 4589625
- Шкриванић, Гавро (1974). Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа, (Београд : Култура). COBISS.SR 24840207
Часописи уреди
- Бејтић, Алија (1953). „Споменици османлијске архитектуре у Босни и Херцеговини”. Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином. Сарајево: Оријентални институт (ИИИ—ИВ/1952-53): 229—297. ИССН 1986-8650. COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
- Идризбеговић Згонић, Аида (2011). „Тотал рецонструцтион: а цасе студy оф Аладза мосqуе”. ТТЕМ : Тецхницс Технологиес Едуцатион Манагемент (на језику: енглески). Сарајево: ДРУНПП. 6 (2): 408—414. ИССН 1840-1503. COBISS.SR 234485772 COBISS.SR 15594502
- Макуљевић, Ненад (2013). „Хабсбург ориенталисм: тхе имаге оф Босниа анд Херзеговина ин тхе “Кронпринзенwерк”” (ПДФ). Зборник Матице српске за ликовне уметности (на језику: енглески). Нови Сад: Матица српска, Одељење за ликовне уметности (41): 71—87. ИССН 0352-6844. COBISS.SR 211227148 COBISS.SR 16491778 COBISS.RS 16491778
- Мујезиновић, Мехмед (1953). „Турски натписи XVI вијека из неколико мјеста Босне и Херцеговине”. Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином. Оријентални институт у Сарајеву (ИИИ—ИВ/1952-53): 455—484. ИССН 1986-8650. COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
- Софтић, Емир (2005). „Анализа пропорција вертикалних габарита босанскохерцеговачких поткуполних џамија”. Баштина : Годошњак Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине. Сарајево: Комисија за очување националних споменика (I): 315—328. ИССН 1840-2364. COBISS.SR 230059271 COBISS.RS 15907846 COBISS.BH 15907846
- Husedžinović, Sabira (2001). „The Influence of Mimar Sinan's School on Domed Mosques in Bosnia and Herzegowina”. Electronic journal of oriental studies (на језику: енглески). Department of Arabic, Persian and Turkic Languages and Cultures, Faculty of Arts. Universiteit Utrecht. IV (60): 1—24. ISSN 0928-6802.
