Бобова је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.

Бобова
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2022.Пад 309
Географске карактеристике
Координате44° 16′ 00″ С; 19° 42′ 00″ И / 44.266667° С; 19.7° И / 44.266667; 19.7
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина453 m
Бобова на карти Србије
Бобова
Бобова
Бобова на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA
Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)

.

Демографија

уреди

У насељу Бобова живи 335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,3 година (46,0 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Првим становницима Бобове сматрају се неколико породица које су дошле у сеоби Срба из села Бобово у Полимљу (данашња Црна Гора, општина Пљевља), које су се настаниле на брду Комић. По њима је село добило име. Те породице живе и дан данас, и најбројније су у селу. У току каснијих сеоба, Бобову су насељавале бројне породице које су се досељавале углавном из Херцеговине (старе Херцеговине тј данашње Црне Горе, и делова Херцеговине које данас припадају БиХ). Тако су неке породице пореклом из Мораче, Жабљака, Пријепоља, Клобука, Коњица..... Таква прича важи за целу Ваљевску Подгорину чије је становништво преко 92% досељено углавном у другој сеоби Срба, иако је насељавање текло и раније током и након прве сеобе Срба, јер су врлетне и тешко проходне планине ваљевске Подгорине пружале уточиште за народ који се склањао од турске освете, након аустротурских ратова у којима је војевао против Турака.

Историја

уреди

Позната историјска личност из Бобове јесте кнез Јован Симић Бобовац (1775-1832).

 
Јован Симић од Бобове

Учествовао је у биткама Првог и Другог српског устанка на челу подгорске кнежине, која је у том доба често називана и „Бобовчева кнежина“. Пре него је постао кнез, у Мемоарима проте Матеје Ненадовића помиње се као буљукбаша (заповедник војске) код кнеза Илије Бирчанина из суседног села Суводање. Након сече кнезова и погибије кнеза Илије Бирчанина 1804. године, и кнеза Милића Кедића 1806. године, на чело подгорске кнежине стаје кнез Јован Симић.

Иако је био одан и велики пријатељ кнеза Милоша, 1832. године супротставља се његовом апсолутизму и одбија да пошаље Ваљевце на кулук у Београд. Но, та чињеница није ни до данас разјаснила тачан узрок његове изненадне смрти која је наступила 14/26. јула 1832. г. Наиме након напада из заседе групе непознатих људи, а који су врло вероватно могли бити и Турци из соколске нахије жељни освете услед Бобовчеве улоге у њиховом пресељењу у Босну, Бобовац напрасно умире од последица рањавања, и то, у шездесет седмој години живота.. Сахрањен је у каменичкој цркви.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 879
1953. 899
1961. 828
1971. 691
1981. 565
1991. 479 479
2002. 391 391
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
387 98,97%
Црногорци
  
1 0,25%
Мађари
  
1 0,25%
непознато
  
1 0,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди