Бранковина је насељено место града Ваљева у Колубарском округу северно од Ваљева око 12 km. Надморска висина је 267 m. Према попису из 2011. било је 520 становника.

Бранковина
Сеоска школа
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 520
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 26″ С; 19° 53′ 05″ И / 44.357333° С; 19.884666° И / 44.357333; 19.884666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина266 m
Бранковина на карти Србије
Бранковина
Бранковина
Бранковина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број14201
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

У оквиру места Бранковина постоје и две културно - историјске целине које чине знаменито место Бранковина. Црква Светих Арханђела, која је завршена 1830. године, задужбина је Проте Матеје Ненадовића. Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсне музејске збирке. Њу чине црквени предмети, богослужбене књиге и историјски документи из 18. и 19. века.

У непосредној близини цркве је група надгробних споменика из 19. века, њих око двадесетак. Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић, али и виђеније личности неких других породица из Бранковине.

Ретки примерци народног градитељства, собрашице, којих има 5 сачувани су такође у порти цркве. Потичу из 19. века, грађене су у близини цркава или манастира. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора, црквених празника. Једноставног су облика, правоугаоне основе, са ниским, каменом озиданим темељом и четвороводним кровом. Некада су биле покривене шиндром, а данас бибер црепом.

У школском дворишту, другом делу културно - историјског комплекса, које раздваја Школски поток, налази се још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића. У њему је 1826. године рођен књижевник Љуба Ненадовић. Прва државна школа сазидана је 1836. године у Бранковини. То је масивна приземна грађевина правоугаоне основе. У складу са народном градитељском традицијом и изгледа као нешто већа сеоска кућа. Њен унутрашњи распоред је прилагођен школској намени. Ова стара школа се назива „Протина“ (ОШ „Прота Матеја Ненадовић” Бранковина). Данас је у овој згради постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Посебно је занимљив реконструисани ентеријер једне учионице с краја 19. века. Нова школска зграда је подигнута 1894. године. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић, а њен отац је био учитељ у тој школи. „Десанкина школа“ је обновљена 1985. године.

У новоуређеном простору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека. Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, такође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.

У Бранковини је позната песникиња Десанка Максимовић провела детињство, а у црквеној порти, нешто даље од саме цркве налази се и њен гроб.

Петар Соколовић из Бранковине је 1816. године саставио "Неколико стихова о возбужденију Србског Витеза Милоша Обреновића, против Скопљак Сулејман паше". Рукопис је објавио 1827. године у Будиму, Јосиф Миловук.

У близини села се налази и Споменик на Бранковинском вису, пирамидалног облика, висине 4,55 метара, као обележје места одакле је 28. фебруара 1804. године народ ваљевског краја, под вођством проте Матеје и Јакова Ненадовића започео борбу против турског завојевача. Споменик је подигнут на 150-огодишњицу подизања устанка.[1]

Овде се одржавају Дани малине у Бранковини.

Демографија

уреди

У насељу Бранковина живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,5 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 862
1953. 919
1961. 982
1971. 866
1981. 781
1991. 529 528
2002. 573 588
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
550 95,98%
Црногорци
  
8 1,39%
Роми
  
6 1,04%
Украјинци
  
1 0,17%
непознато
  
8 1,39%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Споменик на Бранковинском вису”. vaza.co.rs. Завод за заштиту споменика културе Ваљево. Приступљено 02. 11. 2013. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди