Велимир Кнежевић
Велимир Кнежевић (Пљевља, 18. јануар 1916 — Београд, 7. јун 2012), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.
велимир кнежевић | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||
Датум рођења | 18. јануар 1916. | |||||
Место рођења | Пљевља, Краљевина Црна Гора | |||||
Датум смрти | 7. јун 2012.96 год.) ( | |||||
Место смрти | Београд, Србија | |||||
Професија | војно лице | |||||
Деловање | ||||||
Члан КПЈ од | 1941. | |||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
Служба | Југословенска војска НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија | |||||
Чин | генерал-пуковник | |||||
Одликовања |
|
Биографија
уредиРођен је 18. јануара 1916. године у Пљевљима.
Завршио је војну школу и био активни потпоручник Југословенске војске. После Априлског рата 1941. године, избегао је заробљавање и вратио се у родно место.
Учествовао је у организовању устанка 1941. године и исте године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Најпре је био командант батаљона у Пљеваљском партизанском одреду, а потом у Трећој пролетерској санџачкој ударној бригади. Касније је био командант Десете крајишке ударне бригаде, командант Двадесете далматинске дивизије и начелник Штаба Петог босанског корпуса НОВЈ.
После завршетка рата је наставио војну каријеру у Југословенској армији. Био је начелник Управе веза ЈНА, командант војног подручја, инспектор Копнене војске и главни инспектор Главне инспекције ЈНА. Имао је чин генерал-пуковника.
Завршио је Вишу војну академију ЈНА и курс оператике на Ратној школи ЈНА. Активна војна служба у Југословенској народној армији (ЈНА) престала му је 1976. године.
Умро је 7. јуна 2012. године у Београду, сахрањен је на Новом гробљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем и Орден заслуга за народ са златном звездом.
Литература
уреди- Војна енциклопедија (књига четврта). Београд 1972. година.
- Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.