Вељко Ђурић Мишина
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Вељко Ђурић Мишина (Косоре, 8. јануар 1953) српски је историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана. Радио је у више научних и образовних установа и бивши в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду.[1]
Вељко Ђурић Мишина | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. јануар 1953. |
Место рођења | Косоре, НР Хрватска, ФНР Југославија |
Научни рад | |
Поље | Историја Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, Западни Балкан у 20. веку |
Институција | Музеј жртава геноцида |
Образовање
уредиУ родном месту завршио седам разреда основне школе, у Београду осми разред, гимназију и студије историјских наука на Филозофском факултету. Докторат „Српска православна црква 1941-1945. године“ одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Каријера
уредиРадио у Историјском музеју Србије као кустос-историчар (1981-1997), потом на Филозофском факултету Универзитета у Приштини као наставник, најпре у звању доцента, потом ванредног професора, на предмету Историја Југославије (1997-2005), у Институту за српску културу у Лепосавићу као директор и руководилац научноистраживачког пројекта (2005-2008), као директор у Европској вишој школи за спортско новинарство у Београду (2008-2009).
Одлуком Владе Републике Србије од 23. јуна 2013. године, именован за вршиоца дужности директора Музеја жртава геноцида.
Монографије
уреди- Усташе и православље: Хрватска православна црква, „Белетра“, Београд 1989.
- Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској: прилози за историју верског геноцида, „Алфа“, Београд-Земун 1991.
- Голгота Српске православне цркве 1941-1945, „Народна књига“ – „Алфа“, Београд 1997.
- Нови прилози за биографију војводе Јездимира Дангића, „Нова Србија“, Београд 1997.
- Војвода Ђујић, „Нова Србија“, Београд 1998.
- Летопис Српске православне цркве 1946-1950 године: Време патријарха Гаврила (1946-1950) и патријарха Викентија (1950-1958), 1. књ., Српско културно друштво „Зора“, Книн, Београд 2000.
- Летопис Српске православне цркве 1946-1950. године: Време патријарха Гаврила (1946-1950) и Викентија (1950-1958), 2. књ., Српско културно друштво „Зора“, Книн, Београд 2001.
- Летопис Српске православне цркве 1946-1950 године: Време патријарха Гаврила (1946-1950) и патријарха Викентија (1950-1958), 3. књ., Српско културно друштво „Зора“, Книн, Београд 2002.
- Српска православна црква у Независној Држави Хрватској; 1941-1945. године, „Дијам–М–прес“, Ветерник 2002.[2]
- Злочин је почео раније: Прилози за историју страдања Срба у бановинама Приморској и Савској 1934-1939. године и Бановини Хрватској 1939-1941. године, ауторово издање, Београд 2004.
- Патријарх Гаврило (Дожић), коауторски са Миодрагом Близанцем, ауторско издање, Нови Сад 2004.
- Прилози за историју Српске православне цркве, књ. 1, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић 2006.
- Прилози за историју Српске православне цркве, књ. 2, Институт за српску културу – Приштина, Лепосавић 2007.
- Шта ће у Сплиту Свети Сава, ауторово издање, Београд 2007.
- Варнава патријарх српски, Парохија храма Светог Саве у Београду и Епархија сремска, Београд 2009. (друго издање: Подгорица-Пљевља 2012)
- Герман Ђорић: Патријарх у обезбоженом времену, 1-2, Манастир Светог Стефана Сланци, Београд 2012.
- Викентије Проданов: Патријарх у рђавом времену, ауторово издање, Београд 2013.
Референце
уреди- ^ Вељко Ђурић Мишина, биографија и пуна библиографија Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013), Музеј жртава геноцида, Београд
- ^ Латиновић, Горан. „Приказ књиге: Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године“, Историја 20. века: часопис Института за савремену историју, год. XXI, бр. 1, Београд (2003). pp. 192–193.
Спољашње везе
уреди- Музеј жртава геноцида, Београд
- „Вељко Ђурић Мишина: Отимање баштине у служби прибављања историје“ (интервју), разговарала Наташа Јовановић, Печат, Београд, 7. јул 2011.
- Православље, лист Српске Патријаршије: чланци Вељка Ђурића Мишине