Veljko Đurić Mišina

Veljko Đurić Mišina (Kosore, 8. januar 1953) srpski je istoričar, specijalizovan za istoriju Srpske pravoslavne crkve, proučavanje genocida i holokausta, kao i modernu istoriju Zapadnog Balkana. Radio je u više naučnih i obrazovnih ustanova i bivši v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu.

Veljko Đurić Mišina
Lični podaci
Datum rođenja	(1953-01-08)8. januar 1953.
Mesto rođenja	Kosore, NR Hrvatska, FNR Jugoslavija
Naučni rad
Polje	Istorija Srpske pravoslavne crkve, proučavanje genocida i holokausta, Zapadni Balkan u 20. veku
Institucija	Muzej žrtava genocida

Obrazovanje

U rodnom mestu završio sedam razreda osnovne škole, u Beogradu osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Doktorat „Srpska pravoslavna crkva 1941-1945. godine“ odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Karijera

Radio u Istorijskom muzeju Srbije kao kustos-istoričar (1981-1997), potom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini kao nastavnik, najpre u zvanju docenta, potom vanrednog profesora, na predmetu Istorija Jugoslavije (1997-2005), u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću kao direktor i rukovodilac naučnoistraživačkog projekta (2005-2008), kao direktor u Evropskoj višoj školi za sportsko novinarstvo u Beogradu (2008-2009).

Odlukom Vlade Republike Srbije od 23. juna 2013. godine, imenovan za vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.

Monografije

1. Usta­še i pra­vo­sla­vlje: Hr­vat­ska pra­vo­slav­na cr­kva, „Be­le­tra“, Be­o­grad 1989.
2. Pre­kr­šta­va­nje Sr­ba u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj: pri­lo­zi za isto­ri­ju ver­skog ge­no­ci­da, „Al­fa“, Be­o­grad-Ze­mun 1991.
3. Gol­go­ta Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve 1941-1945, „Na­rod­na knji­ga“ – „Al­fa“, Be­o­grad 1997.
4. No­vi pri­lo­zi za bi­o­gra­fi­ju voj­vo­de Je­zdi­mi­ra Dan­gi­ća, „No­va Sr­bi­ja“, Be­o­grad 1997.
5. Voj­vo­da Đu­jić, „No­va Sr­bi­ja“, Be­o­grad 1998.
6. Le­to­pis Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve 1946-1950 go­di­ne: Vre­me pa­tri­jar­ha Ga­vri­la (1946-1950) i pa­tri­jar­ha Vi­ken­ti­ja (1950-1958), 1. knj., Srp­sko kul­tur­no dru­štvo „Zo­ra“, Knin, Be­o­grad 2000.
7. Le­to­pis Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve 1946-1950. go­di­ne: Vre­me pa­tri­jar­ha Ga­vri­la (1946-1950) i Vi­ken­ti­ja (1950-1958), 2. knj., Srp­sko kul­tur­no dru­štvo „Zo­ra“, Knin, Be­o­grad 2001.
8. Le­to­pis Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve 1946-1950 go­di­ne: Vre­me pa­tri­jar­ha Ga­vri­la (1946-1950) i pa­tri­jar­ha Vi­ken­ti­ja (1950-1958), 3. knj., Srp­sko kul­tur­no dru­štvo „Zo­ra“, Knin, Be­o­grad 2002.
9. Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj; 1941-1945. go­di­ne, „Di­jam–M–pres“, Ve­ter­nik 2002.
10. Zlo­čin je po­čeo ra­ni­je: Pri­lo­zi za isto­ri­ju stra­da­nja Sr­ba u ba­no­vi­na­ma Pri­mor­skoj i Sav­skoj 1934-1939. go­di­ne i Ba­no­vi­ni Hr­vat­skoj 1939-1941. go­di­ne, auto­ro­vo iz­da­nje, Be­o­grad 2004.
11. Pa­tri­jarh Ga­vri­lo (Do­žić), ko­a­u­torski sa Mi­o­dra­gom Bli­zan­cem, autor­sko iz­da­nje, No­vi Sad 2004.
12. Pri­lo­zi za isto­ri­ju Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, knj. 1, In­sti­tut za srp­sku kul­tu­ru – Pri­šti­na, Le­po­sa­vić 2006.
13. Pri­lo­zi za isto­ri­ju Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, knj. 2, In­sti­tut za srp­sku kul­tu­ru – Pri­šti­na, Le­po­sa­vić 2007.
14. Šta će u Spli­tu Sve­ti Sa­va, auto­ro­vo iz­da­nje, Be­o­grad 2007.
15. Var­na­va pa­tri­jarh srp­ski, Pa­ro­hi­ja hra­ma Sve­tog Sa­ve u Be­o­gra­du i Epar­hi­ja srem­ska, Be­o­grad 2009. (dru­go iz­da­nje: Pod­go­ri­ca-Plje­vlja 2012)
16. Ger­man Đo­rić: Pa­tri­jarh u obez­bo­že­nom vre­me­nu, 1-2, Manastir Svetog Stefana Slanci, Be­o­grad 2012.
17. Vikentije Prodanov: Patrijarh u rđavom vremenu, autorovo izdanje, Beograd 2013.

Spoljašnje veze

• Muzej žrtava genocida, Beograd
• „Veljko Đurić Mišina: Otimanje baštine u službi pribavljanja istorije“ (intervju), razgovarala Nataša Jovanović, Pečat, Beograd, 7. jul 2011.
• Pravoslavlje, list Srpske Patrijaršije: članci Veljka Đurića Mišine