Врачев Гај
Врачев Гај је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1348 становника.
Врачев Гај | |
|---|---|
 Православна црква у центру села | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.348 |
| — густина | 45/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 52′ 42″ С; 21° 21′ 57″ И / 44.8783806° С; 21.3658827° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 69 m |
| Површина | 29,7 km2 |
.svg)  Врачев Гај Врачев Гај на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26348 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Географија
уреди
Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одвајаја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железничка пруга Бела Црква-Базијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.
Историја
уредиПо први пут се помиње средином седамнаестог века, 1660. године,али под именом Бенчилово. Назив Врачев Гај се помиње од 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај, чији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да то место са милитарским статусом, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.[1]
Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић“. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1856. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.
Ђорђе Рајковић је у Летопису Матице српске објавио 1876. године стару српску изреку: Врачевгајци, на гласу јунаци, четворица носе шиник трица.[2]
Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.
Данас Врачев Гај има 1.719 становника, а густина насељености је 18 становника по једном хектару.
У атару насеља Врачев Гај источно према Белој Цркви и граници са Румунијом налази се више од седам вештачких језера познатијих као Белоцркванска језера, а најлепше носи назив насеља.
Источно километар од насеља протиче река Нера веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера образујући плато који чини најнижу тачку у Војводини.
Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав—Тиса—Дунав.
Демографија
уредиУ насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 5 | ||
| 80+ | 8 | 19 | ||
| 75—79 | 17 | 36 | ||
| 70—74 | 28 | 43 | ||
| 65—69 | 56 | 38 | ||
| 60—64 | 41 | 52 | ||
| 55—59 | 45 | 32 | ||
| 50—54 | 67 | 72 | ||
| 45—49 | 77 | 56 | ||
| 40—44 | 65 | 67 | ||
| 35—39 | 39 | 45 | ||
| 30—34 | 55 | 55 | ||
| 25—29 | 49 | 44 | ||
| 20—24 | 62 | 51 | ||
| 15—19 | 54 | 52 | ||
| 10—14 | 41 | 44 | ||
| 5—9 | 40 | 48 | ||
| 0—4 | 29 | 32 | ||
| Просек : | 39,8 | 40,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 667 | 217 | 371 | 48 | 28 | 3 |
| Женски | 667 | 145 | 372 | 130 | 19 | 1 |
| УКУПНО | 1.334 | 362 | 743 | 178 | 47 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 356 | 204 | 1 | 9 | 40 |
| Женски | 219 | 123 | 0 | 1 | 21 |
| УКУПНО | 575 | 327 | 1 | 10 | 61 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 9 | 22 | 5 | 16 |
| Женски | 0 | 2 | 18 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 11 | 40 | 5 | 16 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 20 | 3 | 2 |
| Женски | 1 | 1 | 3 | 11 | 26 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 23 | 14 | 28 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 8 | 0 | 0 | 14 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 11 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 25 | |
Галерија
уреди
Референце
уреди- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1876.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
