Дејвид Таулес
Дејвид Џејмс Таулес, FRS[3] (енгл. David James Thouless, IPA: /ˈdeɪ.vᵻd d͡ʒeɪmz ˈθaʊ.lɛs/; Берсден, 21. септембар 1934 — Кембриџ, 6. април 2019)[5][6] је био британски физичар који се бавио физиком кондензоване материје.[7] Добитник је Максвелове медаље и награде (1973), Волфове награде за физику (1990) и награде Ларс Онсагер (2000); такође је добитник Нобелове награде за физику (2016), заједно са Ф. Данканом М. Холдејном и Џ. Мајклом Костерлицом, и то за теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје.[8][9][10]
| Дејвид Џ. Таулес | |
|---|---|
 Дејвид Таулес | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Дејвид Џејмс Таулес |
| Датум рођења | 21. септембар 1934. |
| Место рођења | Берсден (Шкотска)[1], Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 6. април 2019. (84 год.) |
| Место смрти | Кембриџ, Уједињено Краљевство |
| Држављанство | британско[2] |
| Образовање | бачелор уметности доктор физике |
| Породица | |
| Супружник | Маргарет Е. Скрејз (в. 1958) |
| Деца | 3[2] |
| Научни рад | |
| Поље | физика кондензоване материје |
| Институција | |
| Ученици |
|
| Ментори | Ханс Бете |
| Познат по | Т, 1958: „Апликација метода пертурбације на теорију нуклеарне материје” енгл. The application of perturbation methods to the theory of nuclear matter |
| Награде |
|
Образовање
уредиТаулес је ишао на колеџ „Винчестер”, а бачелор уметности постао је на колеџу „Тринити Хол” (Универзитет у Кембриџу) — у Енглеској. Звање доктора физике стекао је на Универзитету Корнел,[6][11] где му је немачко-амерички физичар Ханс Бете (1906—2005) био ментор докторске дисертације.[12]
Каријера и истраживачки рад
уредиТаулес је био постдок (истраживач-постдокторанд) на Универзитету Калифорније (Беркли), први директор Студија из физике на колеџу Черчил (Универзитет у Кембриџу) од 1961. до 1965. године, професор математичке физике на Универзитету у Бирмингему (Еџбастон) од 1965. до 1978. године,[13] те професор примењене науке на Универзитету Јејл[14] 1979. и 1980. године, након чега је постао професор физике на Универзитету у Вашингтону (Сијетл) године 1980.[13] Дао је велик теоријски допринос разумевању проширених система атома, електрона и нуклеона (протона и неутрона). Његов рад укључује истраживање на пољу феномена суперпроводности, својстава нуклеарне материје и ексцитованих колективних кретања унутар нуклеуса.
Дао је веома значајан допринос теорији система више тела. Разјаснио је концепт „прерасподеле енергије” за атомска језгра и извео израз за момент инерције деформисаних језгара. Статистичкој механици допринео је износећи много идеја за разумевање реда, укључујући концепт „тополошког реда”. Други битни доприноси науци везани су за локализована електронска стања у неуређеним решеткама.[3]
Одабране публикације
уреди- Kosterlitz, J. M.; Thouless, D. J. (1973). „Ordering, metastability and phase transitions in two-dimensional systems”. Journal of Physics C: Solid State Physics. 6 (7): 1181—1203. Bibcode:1973JPhC....6.1181K. doi:10.1088/0022-3719/6/7/010.
- Thouless, D. J.; Kohmoto, M.; Nightingale, M. P.; Den Nijs, M. (1982). „Quantized Hall Conductance in a Two-Dimensional Periodic Potential”. Physical Review Letters. 49 (6): 405—408. Bibcode:1982PhRvL..49..405T. doi:10.1103/PhysRevLett.49.405.
- Topological Quantum Numbers in Nonrelativistic Physics [Тополошки квантни бројеви у нерелативистичкој физици] (1998). World Scientific Publishing Co. Pte Ltd.
- The quantum mechanics of many-body systems [Квантна механика система више тела] (1972). Pure and applied physics series. Academic Press.
Награде и признања
уредиТаулес је 1979. године изабран као Члан Краљевског друштва (енгл. Fellow of the Royal Society, FRS);[3] такође је Члан Америчког физичког друштва (енгл. Fellow of the American Physical Society), Члан Америчке академије наука и уметности (енгл. Fellow of the American Academy of Arts and Sciences), те члан америчке Националне академије уметности (енгл. National Academy of Sciences) од 1995. године.[15] Од награда које је освојио као најзначајније могу се издвојити Волфова награда за физику (1990),[16] Диракова медаља Института физике (1993), награда Ларс Онсагер Америчког физичког друштва (2000),[17] те Нобелова награда за физику (2016).[18]
Референце
уреди- ^ Sturrock, Laura (5. октобар 2016). „Bearsden scientist is awarded Nobel prize in Physics”. Kirkintilloch Herald. Приступљено 6. октобар 2016.
- ^ а б в „BBC Radio 4 profile: Professor David J Thouless”. bbc.co.uk. London: BBC. 12. октобар 2016. Приступљено 12. октобар 2016.
- ^ а б в г Anon (1979). „Professor David Thouless FRS”. royalsociety.org. London: Royal Society. Архивирано из оригинала 17. новембар 2015. г. Једна или више претходних реченица садржи делове текста са веб-сајта royalsociety.org на којем пише следеће:
All text published under the heading 'Biography' on Fellow profile pages is available under Creative Commons Attribution 4.0 International License.
- ^ Devlin, Hannah; Sample, Ian (4. октобар 2016). „British trio win Nobel prize in physics 2016 for work on exotic states of matter – live”. The Guardian. Приступљено 4. октобар 2016.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 2016”. NobelPrize.org.
- ^ а б THOULESS, Prof. David James. Who's Who. 2016 (Oxford University Press онлајн изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.
- ^ „Physicist Thouless to give two talks at Lab”. Los Alamos National Laboratory. Приступљено 8. октобар 2016.
- ^ The international who's who 1991–92. Europa Publ. 1991. ISBN 978-0-946653-70-6. Приступљено 9. октобар 2016.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 2016”. nobelprize.org. Приступљено 8. октобар 2016.
- ^ Gibney, Elizabeth; Castelvecchi, Davide (4. октобар 2016). „Physics of 2D exotic matter wins Nobel: British-born theorists recognized for work on topological phases”. Nature. London: Springer Nature. 538 (7623): 18. PMID 27708331. S2CID 4451184. doi:10.1038/nature.2016.20722. Приступљено 12. октобар 2016.
- ^ Thouless, David James (1958). The application of perturbation methods to the theory of nuclear matter (Теза). Cornell University. OCLC 745509629.
- ^ Lee, Sabine (2011). From Nuclei to Stars: Festschrift in Honor of Gerald E. Brown. World Scientific. стр. 43. ISBN 978-981-4329-88-0.
- ^ а б „Two former Birmingham scientists awarded Nobel Prize for Physics”. University of Birmingham. 4. октобар 2016. Приступљено 4. октобар 2016.
- ^ „David Thouless”. www.aip.org. Array of Contemporary American Physicists. Архивирано из оригинала 05. 10. 2016. г. Приступљено 10. октобар 2016.
- ^ „David Thouless”. National Academy of Sciences Online. Архивирано из оригинала 10. 10. 2016. г. Приступљено 9. октобар 2016.
- ^ „David J. Thouless Winner of Wolf Prize in Physics – 1990” Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2016). wolffund.org.il. Wolf Foundation.
- ^ „David James Thouless, University of Washington: 2000 Lars Onsager Prize Recipient”. aps.org.
- ^ „David J. Thouless – Facts”. Nobel Media AB 2014. Приступљено 9. октобар 2016.
