Драма (град)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Драма (грч. Δράμα Drama) је главни град округа Драма, на северозападу периферије Источна Македонија и Тракија. Општина града Драме је једна од највећих у Грчкој, а становништво општине Драма чини 53% становништва префектуре (највиши постотак међу свим префектурама Грчке).
| Драма Δράμα | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Источна Македонија и Тракија |
| Округ | Драма |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 58.944[1] |
| — густина | 70,76 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 09′ 03″ С; 24° 08′ 13″ И / 41.1508333333° С; 24.1368333333° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 115 m |
| Површина | 833,01 km2 |
  Драма Драма на карти Грчке | |
| Поштански број | 661 00 |
| Регистарска ознака | ΡΜ |
Назив града
уредиВерује се да је назив изведен од речи „Хидрама“ (Hydrama) у грчком значењу „место пуно воде“, јер је крај изузетно богат токовима за грчке услове.
Природну услови
уредиДрама се налази у источном делу Егејске Македоније, у долини истоимене речице. Источно и северно од града пружају се планине Фалакро. Јужно од града пружа се долина до не тако удаљеног Егејског мора (око 35 km). Клима у граду је измењено средоземна, са топлим летима и хладним зимама.
Историја
уреди
У околини града Драме откривени остаци праисторијског човека. Током старогрчког времена постојало је мање насеље на месту данашњем града Драме. Током римског времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу Игњација. На крају овог раздобља је дошло до провале варвара на подручје Драме, па је млада византијска држава од Драме направила знатно утврђење.[2]
1383. године подручје Драме су заузеле Османлије. Удео хришћана је брзо опадао у следећим вековима, па су већ у 16. веку муслимани чинили око 40% месног становништва. Тада су се појавили и Јевреји. Током 18. и 19. века десио се пораст производње, а у вези са тим и становништва, највише муслиманског. У 19. веку најважнија гајена култура је постао дуван, а у граду се развила индустрија везана за дуван.
Током 20. века у подручју Драме десиле су се знатне промене. 1912. Првим балканским ратом до тад турско подручје је постало део савремене Грчке, али је већ следеће године (1913.) град био под кратком бугарском окупацијом, а затим враћен Грчкој. После тога, услед Грчко-турског рата 1922-23. године, дошло је до исељавања Турака и досељавања Грка из Мале Азије. Ово је довело до великих промена у структури становништва и оно је после ових дешавања постало хомогено, искључиво грчко.
Становништво
уредиСтановништво углавном чине Грци. Многи Грци воде порекло од избеглица из Мале Азије. У последња три пописа кретање становништва било је следеће:
| 1981. | 1991. | 2001. |
|---|---|---|
| 37.118 | 37.604 | 42.501 |
Кретање броја становника у општини по пописима:
| 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|
| - | 47.925 | 55.632 | 58.944[1] |
Привреда
уредиУ граду су развијене текстилна, прехрамбена и папирна индустрија. У последње време развија се екотуризам, захваљујући нетакнутој природи на околним планинама. На оближњој планини Фалакро налази се и савремен скијашки центар.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015.
- ^ „Grčka Drama i naš Seres – skriveni biseri Trakije, savršene destinacije”. P. S. Language Cafe. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019.
Литература
уреди- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Ћирковић, Сима (1995). „Област кесара Војихне”. Зборник радова Византолошког института. 34: 175—184.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. 11 (1960): 1—15.
