Живојин Балугџић

Живојин Балугџић (Београд, 19. фебруар 186826. септембар 1941) био је српски дипломата.

Живојин Балугџић
Лични подаци
Датум рођења(1868-02-19)19. фебруар 1868.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти26. септембар 1941.(1941-09-26) (73 год.)

Биографија

уреди

Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Студије права отпочео је у Београду, а завршио у Женеви. Из Србије је емигрирао 1894. због чланка "Рушите двор" објављеног у листу "Народни пријатељ", који је покренуо са Наумом Димитријевићем. У Србију се враћа након Мајског преврата 1903. године, када постаје секретар Петра Карађорђевића и шеф пресбироа Министарства иностраних дела. Године 1906. био је секретар српског Посланства у Цариграду.

Био је конзул у Битољу 1907. године а (10. септембра 1907— 8. маја 1909) конзул у Скопљу. Као конзул у Скопљу, покренуо је 1908. године српски лист Вардар. Покушао је да смири сукоб између две конзулске и митрополитске струје.[1] Био је један од најинформисанијих Срба за дешавања у сукобу младотурака и старотурака. Њега је као извор често користио Политикин дописник Бранислав Нушић.[2] На челу митрополитске струје био је скопски владика Вићентије Крџић, који је настојао да од српске дипломатије потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[1]

Између 1909. и 1912. био је конзул у Солуну. Био је посланик у Атини, Риму, Берлину.

Пензионисан је 1935. а умро 1941. године.[3]

Његов син Раул је умро априла 1923, био је секретар посланства у Берлину.[4]

Референце

уреди
  1. ^ а б Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426
  2. ^ „Хуријет”. Политика. 7. 3. 2021. 
  3. ^ М. Станић, Успомене на митрополите са којима сам радио Михаила Г. Ристића, 128.
  4. ^ "Политика", 27. апр. 1923, стр. 5