Западнобачки управни округ
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Западнобачки округ се налази у северном делу Републике Србије. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 154.491 становника[1] Седиште округа је град Сомбор.
| Западнобачки управни округ | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Војводина |
| Историјске области | Западна Бачка |
| Админ. центар | Сомбор |
| Површина | 2.420 km2 |
| Становништво | 2022. |
| — број ст. | 154.491 |
| — густина ст. | 63,84 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)25 |
| Општине и градови | 4 Апатин Кула Оџаци Град Сомбор |
| Број насеља | 37 (5 градских и 32 сеоска) |
| Званични веб-сајт | |
Градови и општине
уредиОкруг обухвата следеће градове и општине:
- Град Сомбор место Сомбор
- Општина Апатин место Апатин
- Општина Оџаци место Оџаци
- Општина Кула место Кула
-
Градови и општине Западнобачког округа -
Градови и општине Западнобачког округа
Становништво
уредиПрема попису из 2002. године, на простору округа живело је 213.242 становника, од чега у општини Сомбор 97.263 становника, у општини Кула 48.306 становника, у општини Апатин 32.793 становника и у општини Оџаци 35.474 становника. Становништво целог округа представља 2,85% становништва Србије, и 10,59% становништва Војводине.
По густини насељености округ спада у ред средње насељених у Војводини са 88 становника по километру квадратном, што је испод просека Војводине, који износи 94 становника по km², али изнад просека Србије, који износи 85 становника по km².
Етничке групе
уредиПрема националној структури становништва у округу већину чине Срби (62,91%), а затим следе Мађари (10,19%), Хрвати (6,05%), Црногорци (4,29%), Југословени (3,21%), Русини (2,58%), Буњевци (1,31%), Украјинци, Пољаци, Немци, Албанци, Турци, Чеси, Словаци итд.
-
Етничка мапа Западнобачког управног округа 2002. године -
Етничка мапа Западнобачког управног округа 2002. године
Култура
уредиСомбор је град богате културне традиције. На административном подручју Града Сомбора налазе се следећи споменици културе:
- Иконостаси Велике и Мале православне цркве и Српска православна црква у Стапару су заштићени споменици, докази дуге историје овог града,
- Зграда Жупаније с почетка XIX века,
- Римокатоличка црква и Фрањевачки самостан из XVIII века.
Привреда
уредиОпштина Сомбор данас располаже са 100.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега је око 97.000 хектара обрадивих површина. Поред ратарске, велики значај има и сточарска производња.
Још интензивнији развој остварује се у индустрији. Индустрија у потпуности покрива прераду сировина из пољопривреде.
Начелник ЗБУО
уреди- Латинка Васиљковић, од 2015.
- Рајко Мајсторовић, од октобра 2013. до 2015.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ Латинка Васиљковић нова начелница ЗБУО
