Ибран Мустафић

Ибран Мустафић (Поточари код Сребренице 25. јули 1960) је бошњачки и босанскохерцеговчаки политичар и бивши припадник Армије Републике Босне и Херцеговине. Аутор је књиге „Планирани хаос 1990—1996” COBISS.SR 16289798 која описује ратне злочине које је починио командант АРБиХ Насер Орић у Сребреници током рата у Босни и Херцеговини.

Ибран Мустафић
Лични подаци
Датум рођења	(1960-07-25)25. јул 1960.
Место рођења	Поточари, ФНР Југославија
Држављанство	Босна и Херцеговина
Народност	Бошњак
Религија	сунитски ислам
Породица
Деца	2

Биографија

Мустафић је рођен у Поточарима код Сребренице, 1960. године у радничкој породици. Основну школу завршио је у Поточарима, Гимназију у Сребреници, а Машински факултет у Сарајеву. Своје прво запослење добио је у УНИС-овој творници "Ферос" у Поточарима. Политичку актиност почео је 1990. године, један је од оснивача СДА, заједно са Алијом Изетбеговићем и неколицином других људи, њих четворицом или петорицом. Након вишестраначких избора у БиХ 1990. године, постао је посланик у Вијећу општина Скупштине БиХ, а изабран је и за предсједника Извршног одбора СО Сребреница. Био је један од кључних људи у "одбрани" Сребренице, јер је прије рата са Насером Орићем и још неким људима илегално наоружавао муслимане у Сребреници. Почетак рата (мај 1992) га је затекао у Сарајеву, у које је отишао на засједање Скупштине БиХ и у Сребреницу се успјева поново вратити тек 12. децембра 1992. године тајним преласком преко планина и шума (планина Гребак-Горажде-Жепа-Сребреница) кроз српске територије. Међутим за седам мјесеци његовог боравка у Сарајеву потпуну контролу над Сребреницом је преузео Насер Орић и његови блиски сарадници (нпр. Зулфо Турсуновић), тако да је Мустафић, постао непожељна особа. У Сребреници је боравио до краја рата, према његовим наводима није био војно ангажован у муслиманским јединицама, односно био је само повремено ангажован и то на неким споредним мјестима (нпр. допремање муниције), не због тога што он није жели ратовати, него због тога што је био изопштен из друштва и свих токова, због тога што Насер Орић и његови људи нису допустили Мустафићу да се укључује у било шта, бојећи се његовог пријератног угледа код србреничких муслимана и евенуталног уплитања у њихове послове. Током рата на њега су у Сребреници непозната лица покушала три атентата, једном је чак и тешко рањен и једва је остао жив, јер му је један од метака прошао кроз главу (ушао код лијеве јагодичне кости, а изашао иза лијевог уха). Том приликом убијен је његов најбољи пријатељ, а други је такође рањен.

Ухапшен је 1996. године од стране власти Републике Српске као трећи на списку починилаца ратних злочина у Сребреници. Власти Српске су жељеле да га размјене за Алексу Крсмановића. Пуштен је на слободу годину дана касније. Ибран тврди да је у Сребреници убијено од 500 до 1000 Бошњака од стране припадника АРБиХ и да је масакр у Сребреници „договорени геноцид” између Алије Изетбеговића и међународних сила. Група Бошњака га је претукла 2008. године у Сребреници.

Литература

• Nettelfield, Lara J. (2010). Courting Democracy in Bosnia and Herzegovina. Cambridge University Press. стр. 104. ISBN 978-0-521-76380-6. 
• Safran, William (2004). The Secular and the Sacred: Nation, Religion and Politics. Routledge. стр. 305. ISBN 978-1-135-76210-0. 
• Dorin, Alexander; Jovanović, Zoran (2010). Srebrenica - kako se zaista zbilo. Ahriman-Verlag GmbH. стр. 28. ISBN 978-3-89484-820-0. 
• Johnstone, Diana (2002). Fools' Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions. Monthly Review Press. стр. 113—115. ISBN 978-1-58367-084-2. 
• „Mustafić: Više od 500 Bošnjaka u Srebrenici ubili Bošnjaci”. Blic. 
• „Претучен Ибран Мустафић”. Politika.