Иринеј Буловић

Иринеј (световно Мирко Буловић; Станишић код Сомбора, 11. фебруар 1947) епископ је бачки. Бивши је викарни епископ моравички (19891990).

Иринеј (Буловић)
Irinej Bulović.jpg
Владика Иринеј, 2012. године
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија бачка
Чинепископ
Титулаепископ новосадски и бачки, сомборски, сегедински и јегарски
СједиштеНови Сад
Године службеод 1990.
ПретходникНиканор (Иличић)
Сава Вуковић (администратор)
Лични подаци
Световно имеМирко Буловић
Датум рођења(1947-02-11)11. фебруар 1947.(74 год.)
Мјесто рођењаСтанишић
 ФНР Југославија

БиографијаУреди

Епископ Иринеј (Мирко Буловић) рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу код Сомбора, ФНРЈ. Родитељи су му Михаило и Зорка. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сомбору (1965). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1969). За време студија примио је монашки постриг од блаженопочившег архимандрита Јустина Поповића. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (потоњи патријарх српски) рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Боравио је у манастиру Острогу од 1969. до 1970. године. Десетогодишњи период од 1970. до 1980. године провео је у Атини на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на Богословском факултету у Београду. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре (2015), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.[1]

Епископ Иринеј говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик.

ЕпископУреди

На редовном заседању Светог архијерејског сабора (1989) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Након хиротоније у Пећкој Патријаршији, дана 20. маја 1990. године, изабран је за епархијског епископа бачког и устоличен у Новом Саду, дана 23. децембра исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао Православни мисионар, популарни часопис у синодском издању.

Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Био је администратор новоосноване Епархије аустријско-швајцарске од 2011. до 2014. године. У више наврата је био члан Светог архијерејског синода. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је Удружења књижевника Србије.

Добитник је Новембарске повеље Града Новог Сада 2020. године.[2]

Република Мађарска 2021. одликовала је епископа Иринеја Средњим крстом ордена за заслуге.[3][4] Октобра 2021. одликован је Крстом вожда Ђорђа Стратимировића.[5][6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Лонгин (Крчо)
викарни епископ моравички
19891990.

Наследник:
Антоније (Пантелић)
Претходник:
Никанор (Иличић)
епископ бачки
од 1990.
Наследник:
-