Википедија

Корисник:Mihajlo Dzakic/песак

Метро Еxодус
Девелопер(и)4А Гамес
Дистрибутер(и)Дееп Силвер
Енџин(и)4А Енгине
ПлатформеМицрософт Wиндоwс

ПлаyСтатион 4 Xбоx Оне Стадиа Луна ПлаyСтатион 5 Xбоx Сериес X/С Линуx

мацОС
ИзлазакМицрософт Wиндоwс, ПлаyСтатион 4, Xбоx Оне

15. Фебруар 2019. Стадиа 19. Новембар 2019. Луна 20. Октобар 2020. мацОС, Линуx 14. Април 2021. Енханцед Едитион Мицрософт Wиндоwс 6. Мај 2021. ПлаyСтатион 5, Xбоx Сериес X/С

18. Јун 2021.
Жанр(ови)Пуцачина из првог лица Хорор-преживљавање
МодификацијеСинглплејер
Режисер(и)Андреw Прокхоров
Продуцент(и)Мyкола Муравскyи
УметнициСергеи Кармалскy
ПисциАндреи Паскхалов
Композитор(и)Алеxеи Омелцхук
Веб-сајтhttps://www.metrothegame.com/en-gb/

Метро Еxодус (метро егзодус) је посапокалиптична пуцачка игра из првог лица, развијена од Украјинског студија 4А Гејмс и објављена од студија Дип Силвер. Ово је трећи део у трилогији базираној на књигама Димитрија Глуховског, пратећи претходне делове Метро 2033 и Метро: Ласт Лигхт. Објављена је 2019. године за Wиндоwс, Плаy Статион 4 и Xбоx Оне. Подршка за Линуx и Мац ОС је објављена 14. априла 2021. Побољшана и унапређена верзија игрице у графичком смислу изашла је 6. маја 2021. године за Wиндоwс, а планирана је и подршка за Плаy Статион 5 и Xбоx Сериес X/С 18. јуна 2021.

Гејмплеј

уреди

Метро Еxодус је пуцачка видео игра са хорор елементима, елементима преживљавања и прикрадања смештена у посапокалиптичној пустоши бивше Руске федерације и републике Казакстан[1]. Сваки играч мораће да се избори са новим опасностима и да ступи у борбу са мутираним створењима, бандитима и издајницима. Играч може да поседује арсенал оружија, која су ручно направљена, може их модификовати, продавати, надограђивати. Игра садржи динамички временски систем који константно смењује дан и ноћ, такође годишња доба и окружење се мења уз то како напрадујемо кроз причу игре. Направљена је тако да ми заправо продјемо кроз целу једну годину у игри. Након што завршимо игру, постоје два ДЛЦ-ја као додатак игри који такође и допуњавају причу. То су "Тхе Тwо Цолонелс" (Два пуковника) и "Сам'с Сторy" (Семова прича).

Садржај

уреди

Место радње

уреди

Метро Еxодус смештен је у 2035. годину, годину дана након догађаја из Метро: Ласт Лигхт, на посапокалиптичној земљи која је претходно уништена због нуклеарног рата. Игра наставља причу након доброг засвршетка игре Метро: Ласт лигхт. ( У претходне две игре Метро 2033 и Метро: Ласт Лигхт игру можемо завршити на два начина: Добар или Лош, у зависности како напредујемо кроз причу[2]) Као и у претходним деловима причу наставља главни јунак Артјом тако што покушава да нађе место погодно за живот и на површини, он бежи из московског метроа и креће на путовање ка далеком истоку са саборцима у локомотиви коју су назвали "Аурора". Игра започиње у Москви током оштре и нуклеарне зиме и након тога свака нова зона у игри има своје годишње доба. Враћају нам се ликови из претходних игара а то су Ана, Артјомова супруга, Милер, Анин отац и вођа спартанског реда.

Заплет

уреди

Након напада на Д6 Артјому је доста борбе у подземљу, себи задаје циљ да покуша на површини да надје место за живот, без радијације, без непријатеља, без мутаната. Он напушта спартански ред и постаје опседнут тиме да тамо негде на површини итекако има људи, итекако има живота. Он изводи бројне опасне мисије на повшину како би то доказао Ани и Милеру али он само изазива забринутост код Ане и фрустрацију код Милера. Међутим, у једној таквој експедицији са Аном, сведоци су како воз вози по површини. Пре него што су успели да пробају да га ухвате, пресрећу их војници Ханзе заједно са хрпом људи који су тврдили да нису из Москве. Војиници погубљују све људе и повређују Артјома а Ану воде са собом у базу. Артјом са тешким повредама креће у потрагу за Аном пратећи трагове кола војника. Артјом налази базу, ослобађа Ану и остаје затечен призором. Испред њега је ометач сигнала који блокира све комуникације са Москвом, и улазеће и излазеће. Он уништава ометач и одједном почињу сигнали да долазе из целог света, Артјом схвата да човечанство није изумрло и бива поносан. Како би побегли из базе краду једну од Ханзинх локомотива "Аурору" уз помоћ једног од Ханзиних повређених машиновођа Јемарка.

Како су кренули у бег са локомотивом, спартански ред напада локомотиву како би покушао је поново заузме и остају шокирани присуством Ане и Артјома. Знајући да ће Ханза погубити све чим сазнају да им је воз украден и да им је нападнута база, Милер одучује да им је једини спас да побегну из Москве. Једном док су путовали Милер открива да, иако су многи руски градови бомбардовани, рат се није завршио и НАТО је наставио да заузима све што је остало од нације. Да би се спречио коначни напад на москву после бомбардовања руско руководство је одлучило да тајно уклони све долазеће и одлазеће комуникације како би сви остали помислили да није апсолутно нико преживео. Затим добијају радио емисију сигнала од Московске одбрамбене команде у којој позивају преживеле да се надју код Арка, смештеном на планини Јамантау. Милер наређује да се упуте ка тамо, верујући да је Арк место где се руска влада поново гради.

Прешавши реку Волгу уз која бива контролисана од стране култиста, спартанци стижу до базе на планини Јамантау. Расположени док су се приближавали бази, на самом уласку нешто су осећали да неће бити како треба. Откривају да су служба базе и сви остали заправо канибали који намамљују преживеле лагањем и обећањем сигурности. Артјом и Спартанци успевају да се изборе и побегну, али Милерова вера у Русију је сломљена када открије да се влада никада није склонила у Јамантау, нити преживела рат, и тако Спартанци остају да се питају шта даље. Користећи мапу коју су пронашли у Јамантау бази, одлучују да отпутују до сателитског комуникационог центра у близини Каспијског језера у нади да ће добити приступ сателиту како би пронашли насељиво земљиште за насељавање и даљи живот. На исушеним остацима Каспијског језера, Спартанци краду воду и гориво од локалних бандита, док добијају ажурирану сателитску мапу.

Док Спартанци настављају пут, Ана почиње да искашљава крв, плашећи се да је узрок случајно удисање отровних гасова током путовања. Одлучују да извиде оближњу долину шуме Тајге, да виде да ли је погодно за насељавање. Током извиђања шуме, Артјом је ухваћен између две супарничке преживеле фракције и открива да је брана која штити долину радиоактивне воде на ивици да пропадне, што ће учинити подручје ненастањивим. Артјом се после доста борбе и скупљених ресурса и нових познанстава враћа у воз да би сазнао да се Анино стање погоршало. Спартанци одлучују да крену до веома озраченог радијацијом, града Новосибирска, најближег места где су сазнали да се можда може наћи противотров.

Милер и Артјом одлучују да крену сами у град да потраже противотров упркос ризику да се озраче радијацијом толико да могу на месту да умру. Улазе у Новосибирску подземну железницу и проналазе дечака по имену Кирил, једног од последњих преживелих из Новосибирска, који објашњава да је његов отац отишао у мисију да добије мапу која означава место чистог, усељивог подручја. Милер и Артјом су се разишли, Милер ће кренути у потрагу за картом, а Артјом ће потражити противотров. Артјом успева да пронађе противотров, али бива тешко повређен од стране мутанта који апсорбује велику дозу зрачења. Артјом, Милер и Кирил се враћају у воз са мапом и противотровом, али Милер умире од тровања зрачењем у повратку након употребе дозе серума против зрачења намењеног себи да би спасио Артјома који је био на ивици живота и смрти. Остатак Спартанаца донира сопствену крв како би Артјому пружио критичну трансфузију крви. Ана је излечена противотровом и помоћу мапе Спартанци се насељавају на обали Бајкалског језера, потпуно ослобођени од зрачења.

Артјомова крајња судбина зависи од избора које је играч направио током путовања (као и у претходна два дела игре). У лошем завршетку Артјом умре од тровања радијацијом, а Спартанци и ожалошћена Ана одржавају сахрану за њега и Милера, док се дух Артјома и Милера буди на оронулој верзији Ауроре, остајући у сабласном чистилишту вечности. У добром завршетку Артјом преживљава. Милер је сахрањен, а Артјом је изабран да заузме његово место вође Спартанског реда. Сад са домом без зрачења, Артјом одлучује да се врати у Москву и открије истину света преживелима Метроа.

Два пуковника

уреди

Док Артјом одлази да пронађе лек за Анину болест у Новосибирску, Милер почиње да враћа кораке Кириловог оца пуковника Вјачеслава (Слава) Хлебникова како би пронашао сателитску мапу. Годину дана раније, Хлебников ради као војник штитећи Новосибирски метро док подиже Кирила. У међувремену, влада Новосибирског метроа, ОСКОМ, планира евакуацију метроа, али нема довољно серума против зрачења да заштити целокупно становништво. Као резултат тога, ОСКОМ почиње насилно одузимати серум становништву, изазивајући грађанске немире. У метроу ускоро избија грађански рат, приморавајући Хлебникова да брани седиште ОСКОМ-а од побуњеника. Међутим, генерал Анатоли Виноградов (Тоља) користи отровни гас током битке, убијајући готово све у станици. Када се Хлебников суочи са њим, Виноградов открива да је руководство ОСКОМ-а већ узело преостали серум и побегло, одлучивши да преплави Метро отровним гасом како би милосно убио остатак становништва. Међутим, Виноградов наређује својим људима да униште воз за евакуацију ОСКОМ-а пре него што изврше самоубиство. Без другог избора, Хлебников се спушта у бункер заражен мутантима како би преузео мапу која води до Бајкалског језера. Проналази мапу, али подлеже тровању радијацијом након што је изгубио дозу серума. У садашњости, Миллер улази у бункер и проналази тело Хлебникова-а и мапу. Уверава Хлебникова да није умро узалуд и обећава да ће Кирила извести из Новосибирска пре одласка.

Семова прича

уреди

Након што су се Артјом и спартанци населили у Бајкалском језеру, један од Спартанаца, амерички маринац Самуел "Сем" Тејлор, одлучује да пронађе начин да се врати свом дому у Сан Диегу да види да ли је његов отац преживео нуклеарни рат. Растајући се са Спартанским редом, Сем путује у лучки град Владивосток где упознаје капетана Едуарда „Еда“ Баранова. Баранов упућује Сема на нетакнуту нуклеарну подморницу „Мејфлауер“, која Сема може да одведе назад у Сједињене Америчке Државе. Међутим, Сема и Еда раздваја напад мутаната, а Сема заробљавају мушкарци који раде за Тома, колегу Американца. Том објашњава да је био трговац оружјем који је насукан у Русији након пада нуклеарних бомби, и тражи од Сема да пронађе Еда, јер је он једина особа која зна како да напуни гориво подморници. Ед не верује Томовим намерама са Мејфлауером, посебно јер је још увек наоружан нуклеарним ракетама и његова посада је нестала, али Сем га убеђује да преговара о послу с Томом. Сем и Ед путују у оближњу напуштену морнаричку базу како би повратили горивне шипке потребне за напајање Мејфлауера. Међутим, Ед је и даље неповерљив према Тому и тражи од Сема да искористи прилику да саботира Меифлауер, чак и ако то значи жртвовање његове шансе за повратак кући. Изненада, Томов поручник Клим издаје га и напада Мејлфлауер, приморавајући Сема, Еда и Тома да раде заједно. Сам убија Клима и Мејфлауер почиње да испловљава из луке. Сем затим има могућност да саботира Мејфлауер или га остави нетакнутим. Ако Сем не саботира Меифлауер, Том ће га одвести у Сан Диего као што је и обећао ватреном снагом мејфлауера на његову команду. Ако Сем саботира Меифлауер, подморница ће експлодирати и потонути, убијајући и Еда и Тома. Сем остаје у Владивостоку, али срећан је што зна да нико не може користити нуклеарно оружје које је Мејфлауер носила и одлучује да нађе други пут кући.

Развој и пуштање у продају

уреди

Метро Еxодус је развијен од стране студија 4А Гејмс[3]. Развој је започет 2014. године у студијима 4А Гејмса на Малти и у Кијеву[4]. Игру покреће 4А Енџин. Игра је најављена 11. јуна 2017. године на прес конференцији "Е3" 2017. године[3].Игра је избачена прво за Wиндоwс, потом и за Плаy Статион 4 и Xбоx Оне 15. фебруара 2019. године[5]. Први додатак игре, експанзија, Два пуковника изажао је 20. августа 2019[6]. године и након тога Семова прица 11. фебруара 2020.године[6].

Продаја

уреди

У издању месеца, Метро: Егзодус је заузео друго место на британским продајним лествицама. Метро: Егзодус је такође продао 50% више примерака од свог претходника, Метро: Ласт Лигхт. У Јапану је продато приближно 17.513 физичких примерака за Плаy Статион 4 током недеље покретања, што је Метро: Егзодус учинило седмом најпродаванијом игром било ког формата[7]. Игра је дебитовала на првом месту на недељним швајцарским листама малопродаје. До краја објављеног тромесечја 31. марта 2019, игра је за издавача Дип Силвер генерисала 58 милиона евра. Након објављивања на Стиму 15. фебруара 2020, игра је продата у више од 200.000 примерака у року од неколико дана.[8]

Награде

уреди
Година Награда Категорија Резултат Референца
2017 Голден Јоyстицк Аwардс Најтраженија игра Номинована Сајт није у функцији
2018 Гаме Цритицс Аwардс Најбоља видео игра Номинована [9]
2018 Гаме Цритицс Аwардс Најбоља акциона игра Номинована [9]
2018 Гамесцом Аwардс Најбоља акциона игра Номинована [10]
2018 Голден Јоyстицк Аwардс Најтраженија игра Номинована [11]
2019 Девелоп: Стар Аwардс Најбољи визуелни изглед Номинована [12]
2019 Девелоп: Стар Аwардс Игра године Номинована [12]
2019 Голден Јоyстицк Аwардс Најбоља прича Номинована [13]
2019 Голден Јоyстицк Аwардс Најбољи визуелни изглед Номинована [13]
2019 Титаниум Аwардс Најбоља акциона игра Номинована [14]
2019 Тхе Гаме Аwардс 2019 Најбоља акциона игра Номинована [15]
2020 23рд Аннуал D.I.C.Е. Аwардс Изванредна техничка достигнућа Номинована [16]
2020 НАВГТР Аwардс Графички и технички Номинована [17]
2020 Пéгасес Аwардс 2020 Најбоља интернационална игра Победила [18]
2020 16тх Бритисх Ацадемy Гамес Аwардс Техничко достигнуће Номинована [19]

Спољашње везе

уреди
Официјални сајт
https://www.metrothegame.com/en-gb/
Издавачки студио
https://www.deepsilver.com/en/games/
Развојни студио
http://www.4a-games.com
Књиге
https://www.metrothegame.com/books/

Reference

уреди
  1. ^ Wiki, Metro (2019). „Priča i radnja”. 
  2. ^ Metro, Wiki (2010—2020). „Dobar i loš kraj igre”. 
  3. ^ а б Julia, Alexaxnder (11. 06. 2017). „Razvoj igre”. 
  4. ^ MCV, Staff (12. 06. 2017). „Razvijanje igre”. 
  5. ^ Fraser, Brown (2019). „Puštanje u prodaju”. 
  6. ^ а б Aleksej, Krpan (20. 08. 2019). „Ekspanzije Igre”. 
  7. ^ Sal, Romano (20. 02. 2019). „Prodaja i probijanje igre”. 
  8. ^ James, Batchelor (20. 02. 2020). „Prodaja”. 
  9. ^ а б Watts, Steve (05. 07. 2018). „Najbolja video igra”. 
  10. ^ Keana, Sean (22. 08. 2018). „Najbolja akciona igra”. 
  11. ^ Hoggins, Tom (24. 09. 2018). „Najtraženija igra”. 
  12. ^ а б Blake, Vikki (16. 05. 2019). „Najbolji vizuelni izgled i igra godine”. 
  13. ^ а б Tailby, Stephen (20. 09. 2019). „Najbolja priča i najbolji vizuelni izgled”. 
  14. ^ „Najbolja akciona igra”. 2019. 
  15. ^ Winslow, Jeremy (13. 12. 2019). „Najbolja akciona igra”. 
  16. ^ Chalk, Andy (05. 05. 2020). „Najbolje tehničko dostignuće”. 
  17. ^ „Grafički i tehniči”. 2019—2020. 
  18. ^ „Najbolja internacionalna igra”. 2020. 
  19. ^ Stuart, Keith (03. 03. 2020). „Tehničko dostignuće”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mihajlo_Dzakic/песак&oldid=23798306”