Корисник:Зорана97/песак
| Прераст Самар | |
|---|---|
 | |
| Координате | 44°7'9.07"Н 21°53'48.69"Е |
| Место | Бор Србија |
| Карактеристике | |
| Дужина | 6м |
| Ширина | 12м |
| Висина | 15м |
Прераст Самар је природни мост се налази у источној Србији, у североисточном делу Кучајских планина, у близини Бора. Он представља некадасњи остатак пецине Самар. Настао је у долини речице Прераст у оквиру изворишта Тишнице, притоке Млаве. Предпоставка је да је овај камени мост настао обрушавањем некадашње разгранате пећине. Прераст Самар је типичан пример кречњачког лука у речној долини која по постанку одговара флувио-крашком облику рељефа. Спада у категорију ретких природних феномена.[1][2]
Геолошко постављање
уредиУ оквиру ширег студијског подручја најстарије стене су представљене од стране Прецамбриан ниско-кристалних шисама. Морска седиментација је почела у подручју током средње јуре, карактеришу их акумулација теригеносних и карбонатних седимената. Највећа површина заузима Титхониан гребенасти крецњаци који се подударају са карбонатним депонијама.[3] Они су широко распрострањени у источној Србији и представљају део карбоната платформи Гетик. Платформе достижу око 60 км у ширини и простире се на више од 200 км,[4]као издужени лук из румунских јужних Карпата ка српском-бугарској граници према истоку. У српским Карпатско-Балканским планинама и румунских јужним Карпатима су контролисане геолошко-крашке карактеристике које се развијају током геолошког времена.Палеоген је представљен од стране упада гранитним камењем, мермера, хорнфелса и пироластика.[5]
Морфолошке и седиментолошке карактеристике
уредиНајзначајнији остаци бивше пећине је природни мост Самар. Мост је формиран у масивном гребену кречњака дебљине до 400 м.Самар је 6 м дуг, 15 м висок и 12 м широк на висини од око 720 м нв. Један од првих експлицитних сугестија да природни мостови у источној Србији имају спелеолошко порекло[6] . Они показују да је повећан стрес у оквиру ландформ као резултат вертикалног оптерећења смањује временске услове и ерозије стопе, а када вертикални стреса расте док критичније се постигне вредност, то узајамно изазива седименте да се рефлектује од јаког материјала који омогућава отпорност даљој ерозији. У претходним радовима на карбоната природних мостова то још није објашњено што стабилизује лук на мостовима.
Једна ствар која све карактеристике је тзв мостове и луци имају заједничко да су релативно отпорани највише на литолошку јединицу која формира распон, који је у договору са Петрографским карактеристикама лук природног моста. Микроспарит је кречњак чија матрица је развијена као микроспар. Порекло се објашњава рекристализацијом микрите величине кристала током рекристализације. Неки процеси укључују промене у ткиву цемента. За ове процесе замене, рекристализација је термин неормофизам који се сада користи да обухвати све трансформације [7]. Термин неоформизам уведен је да обухвати све трансформације минерала у присуству воде и обично се односи на повећање кристалное величине без икакве минералне промене, која се зове алувијални неморфизам. Иако спрудни крецњаци су обично богати микрофауном, они су примећен због алувијалног неморфизма који је уништио биокластичне житарице и произведену тканину. Зидови моста су рекристализовани крецњаци без очуваних реликвијума са венским филом. Која сугерише формирање из нагле подземне воде у касној фази. Лук моста је отпоран рекристализован кречњак са уобичајеним ниским стилом амплитуде изазваних од стране тектонским стресом и испуњен је Фероксида.
Галерија
уреди
-
Прерст Самар 1 -
Прерст Самар 2 -
Прерст Самар 3 -
Прерст Самар 4 -
Прерст Самар 5
-
Прерст Самар 6
Спољашње везе
уредиРеференце
уреди- ^ „Самар прераст и безимена пећина”. Туризам и Путовања (на језику: српски). 2012-09-09. Приступљено 2018-05-28.
- ^ „Самар прераст и безимена пећина”. Туризам и Путовања (на језику: српски). 2012-09-09. Приступљено 2018-05-28.
- ^ Петровиц, Александар Слависа; Царевиц, Ивана Зоран (2015-07-09). „Геологицал инфлуенце он тхе форматион оф Самар натурал бридге анд цоллапсе валлеy оф Равна Ривер фром тхе НЕ Кучај Моунтаинс (Царпатхо-Балканидес, еастерн Сербиа)”. Ацта Царсологица (на језику: енглески). 44 (1). ИССН 0583-6050.
- ^ Кендалл, Цхристопхер Г. Ст C.; Флоод, Петер (2011). Енцyцлопедиа оф Модерн Цорал Реефс (на језику: енглески). Спрингер, Дордрецхт. стр. 193—197. дои:10.1007/978-90-481-2639-2_269.
- ^ „Дигитална књижница Словеније - дЛиб.си”. www.длиб.си. Приступљено 2018-05-28.
- ^ Ћалић, Јелена (2000). Натурал бридгес он тхе Вратна Ривер (Еастерн Сербиа) ас тхе ласт ремнантс оф а формер цаве. Ацта Царсологица, (Науцна књига). Србија. стр. 241—244.
- ^ Туцкер, Маурице Е. (2009). Седиментарy Петрологy: Ан Интродуцтион то тхе Оригин оф Седиментарy Роцкс, 3рд Едитион (Научна књига). Уједињено Краљевство: Wилеy-Блацкwелл. стр. 272. ИСБН 978-0-632-05735-1.